Čovek pričao kako ga je u Beogradu ujela škorpija: Ma, da li je ovo moguće?! Odgovor nas je zaprepastio

Da je živi svet u Beogradu bujan, svedoče priče o raznim životinjicama i insektima koje srećemo u zelenilu, ali i u našim domovima.

Zmija i stršljenova se klonimo, protiv smrdibuba se uzalud borimo, bubašvabe su nam noćna mora, u poslednje vreme pojavila se invazija bogomoljki.

Preporučujemo

Ali škorpije – da li je moguće da i to postoji u Beogradu?

"Mislio sam da je buba, osetio sam kako gamiže ispod potkošulje. To je bila škorpija! Tačno me je ubola ovde", nedavno smo čuli priču tokom vožnje autobusom – znate ono kad ne želite, ali čujete sve i svašta. Čovek je pokazivao da ga je škorpija ujela u predelu grudi.

Mislili smo da je ovo samo šala, mašta, jer – škorpije sigurno ne žive na našim prostorima. Ali, malo smo pretražili i... možda je u pravu! Nije isključeno da je zaista umislio da je reč o škorpiji, ali nije nemoguće da je u pravu.

Ova stvorenja se u našem gradu ne sreću često, mala su i maltene bezopasna, ali mogu da ugrizu.

"Poslednjih godina primećeno je sve veće prisustvo škorpija na području Beograda, ali i čitave Srbije. Vrste sa kojima se susrećemo ne predstavljaju veliku opasnost po čoveka, ali ipak treba biti na oprezu. Škorpioni u našem okruženju su manjih veličina, pa je i količina otrova kojim raspolažu, pored toga što su blažeg intenziteta (na nivou ose ili pčele), takođe i u manjoj količini u odnosu na tropske forme. Kod ljudi preosetljivih na otrov, ubod može izazvati anafilaktički šok. Pojavljuju se početkom proleća, sa prvim toplijim danima, dok je zemljište još uvek vlažno. Primetne su po šumama, gradskim parkovima, kao i u privatnim dvorištima, neretko u blizini kuća", objašnjeno je na sajtu jedne privatne firme za dezinsekciju (Ekotim).

U slučaju uboda mesto treba pratiti narednih pola sata. Ukoliko nema nikakvih simptoma, osim bola, potrebno je da namažete kremu i koža će se smiriti. Treba obratiti pažnju na to da li se pojavljuje otok i u tom slučaju posetiti lekara.

"Možete ih pronaći u stanovima i zgradama na lokalitetima u blizini šuma i parkova, kao i češće u podrumima, zbog povećanog stepena vlage. Košutnjak, Avala, Topčider su lokacije sa najvećim brojem registrovanih jedinki, ali sreću ih i stanovnici opština Vračar, Savski Venac, Stari Grad, Palilula. Preporuka je ne dirati škorpije kako se ne bi izlagali opasnosti od ujeda", dodaje se na ovom sajtu.

Škorpije mogu da se podvrgnu dezinsekciji, a možete ih i sami odstraniti pažljivo, s rukavicama i vratiti u prirodu, kojoj su dragocene.

Koliko su ova stvorenja kod nas mala svedoči i fotografija nastala pre četiri godine na Vračaru.

"To su normalni stanovnici i ima ih svuda po Beogradu, naročito kod starih građevina, pukotina stena: tu prezimljuju i noću skrivaju. I na Kalemegdanu i na Tašmajdanu ih ima. Građani ih često vide i sakupljaju, pa nas zovu" objasnio je tada Željko Tomanović sa Biološkog fakulteta.

Ipak, češće se viđaju u proleće, pa je moguće da je i ova priča Beograđanina kog je navodno ujela pomalo bajata. U strahu su velike oči. Ali, nema sumnje da je ubod moguć.

"Ima bodlju, ima otrov, ali ovih naših vrsta otrov je na nivou otrova pčele, ose. Nećete imati ozbiljnije tegobe", takođe je tada dodala Aleksandra Zatezalo iz Zavoda za zaštitu prirode.

(Telegraf.rs)