Presuda u slučaju Rumunije rešava i problem u Srbiji: Ishod svih sporova o kreditima u švajcarcima ništavni?

S obzirom na to da se radi o presudi Suda EU čije su presude obavezujuće za sve sudove država članica EU, mnoge zemlje očekuju slične presude svojih Vrhovnih sudova

Povodom nedavne Presude Evropskog suda u vezi kredita u švajcarskim francima C-186/16 u Rumuniji, koju mnogi smatraju istorijskom za sve dužnike u švajcarskim francima, potvrđeno je da su finansijske institucije i poslovne banke, bile dužne da potrošače obaveste o svim ekonomskim posledicama i rizicima u vreme kada su takve kredite nudili na tržištu, a što one nisu učinile. S' tim ciljem, Centar za zaštitu korisnika bankarskih usluga CHF Srbija organizovao je konferenciju za novinare.

ISTORIJSKA PRESUDA: Srbin pobedio banku, a imao kredit u švajcarcima. Evo šta je uradio!

SPAS ZA 518 CRNOGORACA: Krediti u "švajcarcima" biće konvertovani u evre!

S obzirom na to da se radi o presudi Suda EU čije su presude obavezujuće za sve sudove država članica EU, mnoge zemlje očekuju slične presude svojih Vrhovnih sudova.

- Da su klijenti znali da moraju da budu obavešteni o kretanjima na međunarodnom deviznom tržištu, jer tako nalažu obaveze korisnika, nikada ne bi potpisivali taj ugovor. Banke su, kao neko ko se bavi analizom deviznih tržišta, znale da indeksiranje CHF nosi dvostruki valutni rizik i da NBS ne utiče na odnos franak-dinar, ali da svakodnevno interveniše kod kursa evra. To neznanje su iskoristile. Korisnici CHF kredita sad plaćaju ne samo kamatu, već i kursnu razliku franak-evro i razliku evro-dinar - ukazala je advokat Jelena Pavlović, pojasnivši da je još Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. regulisao odnose klijent - banka u korist korisnika koji nema dovoljno znanja.

Ona je rekla i da je posle presude Evropskog suda od 20. septembra ishod svih sporova u Srbiji izvestan i da će mnogi sporovi o kreditima u švajcarskim francima biti proglašeni ništavnim.

- Srbija ima identične direktive i zakone kao i evropski i zato je ova presuda u slučaju Rumunije odgovor na sve dileme u Srbiji. Treba samo da dokažemo pred sudovima ovde da korisnici nisu dobili relevantne informacije o postojećim rizicima od banaka. Drugo, jeste dokazivanje očigledne nesrazmere, što je vrlo lako.

- Ako ovaj problem reši sud u Srbiji, ovakvu poslovnu praksu će snositi oni koji su je koristili. Banke će imati pravo da traže revalorizaciju ako budu smatrale da su oštećene - dodaje Pavlovićeva.

Razlog zbog koga još nisu rešeni sporovi u našoj zemlji je, kako objašnjava, taj što su kod nas sudije opšte prakse, pa im treba vremena da shvate ove procese i drugi razlog je taj što kod nas svi procesi dugo traju.

- Ako se problem ne reši u Srbiji, sporove će rešiti Sud za ljudska prava u Strazburu i u tom slučaju će posledice snositi država i mi kao poreski obveznici. Taj luksuz Srbija sebi ne sme da dozvoli - istakla je advokat Pavlović osvrnuvši se na slučaj Dafine, Jezde i stečajeve nekih banaka kada su građani plaćali zbog toga .

Za to što problem nije rešen, advokat Slaven Bilčar, iz Centra za zaštitu korisnika bankarskih usluga CHF Srbija krivi najviše sudove.

- Stajanje predmeta u apelaciji po tri ili četiri godine, ukazuju da kod srpskih sudova postoji neznanje - smatra on, i dodaje:

- Srpski sud je bio dužan da po službenoj dužnosti štiti građane Srbije, i da pojedine nezakonite odredbe stavi van snage. Imao je te odredbe pred sobom, a nije ih uvažio. Sad je pitanje da li iz neznanja, ili nije hteo - ukazuje Bilčar.

Pavlović je iznela podatak da država Srbija danas plaća oko 2.000 stanova, jer je preuzela rizike banaka preko Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, i to je, kaže, jedan od razloga što ovi sporovi još nisu rešeni.

- Stav udruženja je da država ne treba da donosi zakon, jer ne treba da snosi troškove, već da bi kolektivna tužba bila dobra, i na taj način se sudovi ne bi zatrpavali predmetima - poručuje Pavlović.

Ako se donese odluka da se ti ugovori sa bankama proglase ništavnim, predlog udruženja je da se kredit automatski vrati u dinarski sa početka otplate.

- Svaka rata bi onda trebala da bude ista, rata plus kamata u dinarima. Sve preko toga što ste plaćali, banka treba da vam vrati, ili da tu razliku iskoristite za prevremenu otplatu - savetuje Pavlović.

Ovo udruženje je, za razliku od udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva", protiv raskida ugovora, jer su  "posledice raskida neizvesne i banka je oslobađena odgovornosti za štete koje je nanela.

(S. Vasić)