Branislavu (21) je otac ispratio poslednji put u grad. Nikada je nije dočekao, ali pravdu jeste - posle 13 godina (FOTO)
Za sve to vreme Branko Rebić je psihički padao i dizao se još jači
Ni 13 godina od saobraćajne nesreće u kojoj je poginula studentkinja Branislava Rebić (21), suđenje za saobraćajku nije okončano, a presuda nije pravosnažna. Optuženi zbog izazivanja nesreće je Luka Karadžić, brat nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.
Luka Karadžić je upravo pred Višim sudom u Kragujevcu, u ponovljenom postupku, osuđen na dvogodišnju kaznu zatvora i izrečena mu je mera bezbednosti, zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od dve godine. Reč je o nepravosnažnoj presudi, na koju Karadžić ima pravo žalbe.
Preporučujemo
Novosađanin doveo trubače kući, a onda je sve krenulo po zlu: Vređao ukućane, a majku tukao i pretio da će je ubiti
Porodična slava iz košmara: Otac uzeo nož i pretio samoubistvom, sin povređen dok ga je u tome sprečavao
Branko Rebić, otac stradale Branislave, kaže da je "ipak nekako isterao pravdu" jer Karadžić nije oslobođen i da se za tu i takvu pravdu borio do kraja, ne propuštajući ni jedno ročište.
- Za ovih 13 godina, od kako sam sahranio svoje dete, bilo ih je od 60 do 70, nisam brojao. Slušao sam na njima laži, preznojavao se i ćutao jer moram da budem kulturan. Ne znam danas ni kako sam živ stigao dovde, znam samo da nisam nikada klonuo duhom, živeo sam da izguram ovo do kraja. Nadam se da će slučaj biti završen sada, na Apelacionom sudu. Veću kaznu i nisam očekivao - kaže Rebić.
Nesreća u kojoj je izgubio dete dogodila se 14. jula 2005. godine u mestu Gornja Trnava, na magistralnom putu Kragujevac - Mladenovac. Branislava Rebić iz sela Banja kod Aranđelovca, u toj nesreći zadobila je teške povrede glave. Umrla je četiri dana kasnije, ne budeći se iz kome. Ona je bila za volanom "fiata" kada se sudarila sa Karadžićevim "mercedesom" koji je dolazio iz suprotnog smera. Luka Karadžić je okrivljen za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
U maratonskom suđenju koje je usledilo veštaci se nisu slagali ni oko toga ko je i koliko prešao na čiju stranu druma, čak ni oko toga koliko je alkohola u krvi imao Karadžić.
- Vodio sam rat sa sudskim veštacima. Čast izuzecima, ali neki od njih iznova svojim izveštajima ubijaju naše najmilije koji su stradali u saobraćajkama. Godinama sam radio i zapadao u dugove, samo da bih platio veštake, iz naše zemlje, ali i iz Hrvatske, Mađarske, Bugarske. Pravda u Srbiji je skupa. Samo za tri nalaza sam dao 3.000 evra. Ne žalim novac, ali gorko žalim za pravdom u slučajevima gde ljudi nisu mogli da plate dodatna veštačenja. Tokom ovih 13 godina shvatio sam kakvo nam je sudstvo, bolje da nisam - kaže Rebić.
Viši sud u Kragujevcu Karadžića je 2011. godine osudio na dve godine i šest meseci zatvora. Presuda je sledeće godine oborena i početkom 2013. suđenje kreće ispočetka. Tokom ovog procesa obavljeno je nekoliko različitih i kontradiktornih veštačenja. Na slučaju se izmenjalo šestoro sudija.
Za sve to vreme Branko Rebić je psihički padao i dizao se još jači.
- Umreti ne možeš po želji, živim što moram. Šut sa rogatim ne može, to je najkraće objašnjenje ovoga što se događa. On, kome se sudi, nije kriv zbog višegodišnjeg suđenja i nije namerno izazvao nesreću. Nije mi on gadan kao oni koji su dozvolili da proces ovoliko traje - rekao je Rebić kada je 2013. suđenje vraćeno na početak.
Tada je prikupio snagu i nastavio borbu da se proces okonča. Za dva meseca biće punih 13 godina od smrti njegove ćerke Branislave.
Rebići su gonjeni "Olujom" pre 23 godine stigli u Srbiju. Branislava je u vreme nesreće bila na trećoj godini Filološkog fakulteta, grupa arapski jezik.
(Marija Raca)