Ovo je najtužnije mesto u Srbiji! Živeli su zajedno, sad zajedno počivaju na groblju u Velikoj Ivanči

Velika Ivanča obeležena je stravičnim zločinom koji je počinio Ljubiša Bogdanović pre 12 godina. Vreme je tamo stalo za sve porodice koje su zavijene u crno. Grobovi nastradalih, svi nedaleko jedan od drugih, najtužnije su mesto u Srbiji. Spomenici sa fotografijama ubijenih i porukama koje su ostavile njihove porodice stalni su podsetnik na masovno ubistvo koje do danas broji najviše žrtava.

Preporučujemo

Članovi porodica sahranjeni su jedni do drugih. Živeli su zajedno, a sada zajedno i počivaju.

Danica i Dragana Stekić počivaju u grobovima koji se nalaze jedan do drugog, ograđeni od ostatka groblja. Stekići su na taj način napravili porodičnu grobnicu. Njih dve ubijene su u različitim kućama, a živote im je oduzeo rođak. Ljubiša Bogdanović ušao je u njihove domove kao i svaki drugi dan, ali ovog puta naoružan i sa zlom namerom.

Danica je bila kod kuće, u svom krevetu, kada je njen pomahnitali rođak, samo tri dana nakon što ju je vozio na grob pokojnog muža, razvalio vrata i upucao je u glavu. Njeni sinovi Radoje i Radoslav u trenutku su ostali bez majke, dok je Radoje istog dana ostao i bez supruge Dragane, kada je Ljubiša Bogdanović ranom zorom ušao u drugu kuću Stekića, samo stotinak metara dalje.

Porodica Ješić, majka i sin Ljubina i Miloš, sahranjeni su jedno pored drugog. Iako njihovu kuću više niko ne obilazi, evidentno je da mesto njihovog večnog počinka, koje odiše tugom, ali i čistoćom njihovih duša, posećuje preostala porodica. Ipak, mesto na kom im je život oduzet, verovatno je previše bolno da bi ga iko posetio.

Kako je njihov komšija Radoslav Stekić, koji je takođe izgubio članove porodice u masakru rekao, tuga koja prosto isijava iz kuće nemerljiva je rečima. Divljina koja ju je progutala oštar je kontrast sa nežnom rukom koja čuva mesto njihovog počinka.

"Тužan glas je svetom prošo, nanese nam bol i jade. Sa monstrumom borio se, na svom pragu život dade", bolni je tekst uklesan na zadnjoj strani spomenika Miloša Ješića.

I članovi porodice Despotović, njih petoro, počivaju jedni do drugih, zajedno, onako kako su bili i dok su živeli. Ljubiša Bogdanović ubio je pet članova te porodice, među kojima je bilo i dete, koje je majka bezuspešno pokušala da zaštiti svojim telom. Ipak, iako nije uspela da zaštiti sopstveno dete, Jovana Bogdanović je verovatno uspela da spase živote svojih komšija, jer je neposredno pre nego što su ona i njen sin ubijeni pozvala policiju.

Slika dečačića na nadgrobnom spomeniku, deteta koje je tek počelo da živi, unosi posebnu tugu. Da mu Ljubiša Bogdanović nije okrutno oduzeo život, danas bi imao 14 godina, završavao bi osnovnu školu i razmišljao o svom daljem školovanju. Meštani o njemu govore sa posebnom tugom. I danas se pitaju zbog čega je Ljubiša Bogdanović ubio čistu i nevinu dušu.

"Tuđa vam ruka uskrati pravo na život. Nije zadrhtala pred nevinim licem našeg malog Davida. Otišli ste, a tek je trebalo da živite! Život vam nestade u trenutku, ali sećanje na vas ostaje zauvek. Vreme koje prolazi nikada neće doneti zaborav nama koji vas volimo. Da je naša ljubav mogla da vas spasi, večno bi živeli anđeli naši!", poruka je sačuvana na nadgrobnom spomeniku Gorana, Jovane i Davida Despotovića.

Porodica je svoje opraštanje večno sačuvala u hladnom mermeru obraćajući se i Mihailu i Mileni Despotović.

"Draga naša majko i bako, svima si nam pružala sreću i ljubav. Ali samo potez jedne nemile ruke uskrati to zadovoljstvo. Iako te više nema, uvek ćeš biti tu u našim srcima! Počivaj u miru", poruka je na spomeniku Mileni Despotović.

"Tragično nastrada naš dragi tata i deda. Svi smo na tebe bili ponosni i puno te voleli. Tako će i dalje biti. Jer sve dok živimo i ti ćeš živeti u našim srcima! Počivaj u miru", poruka je sačuvana od zaborava na nadgrobnom spomeniku Mihaila Despotovića.

Mesto počinka Velimira i Olge Mijailović na groblju u Velikoj Ivanči nemoguće je pronaći. Nije poznato da li je skriven od pogleda ili njihova tela počivaju van Velike Ivanče, koja im je nanela zlo.

Porodica i komšije kažu da često dođu i zapale sveću za ubijene. Čak i posle 12 godina bol za njima ne jenjava.

Majka i sin Ljubiše Bogdanovića, koji su bili njegove prve žrtve, takođe počivaju na istom groblju. Kako kažu meštani, Ljubišinu suprugu, a Bogdanovu majku Javorku, ne viđaju od kada je napustila selo. Pretpostavljaju da grobove Bogdana i Dobrile obilaze Ljubišine i Javorkine ćerke. Evidentno je da ih neko posećuje, a zub vremena na njih nije uticao.

Ako je ikako moguće da naredne generacije meštana Velike Ivanče zaborave šta se dogodilo 9. aprila 2013. godine, mesta počinka svirepo ubijenih stalni su podsetnik na taj događaj.

(Telegraf.rs)