Vikend izbora u Jermeniji: Kom "carstvu" će se prikloniti Evropi, Rusiji ili novom Trampovom projektu?

Jermenija zemlja sa nešto više od tri miliona stanovnika zbijena između Turske, Azerbejdžana, Irana i Gruzije, u nedjelju glasa na izborima koji se s pravom opisuju kao najvažniji od njenog osamostaljivanja 1991. godine.

Parlamentarni izbori zapravo su referendum o tome hoće li Jermenija skrenuti prema Evropi ili ostati u ruskoj orbiti. Odgovor će imati dalekosežne posledice daleko izvan južnog Kavkaza.

Preporučujemo

Kako bi se razumeli ovi izbori, potrebno je vratiti se u 2023. godinu i gubitak Nagorno Karabah. Borba za kontrolu nad tom regijom bila je pokretačka snaga jermenskog pokreta za nezavisnost devedesetih godina prošlog veka, a njen gubitak lišio je jermenski nacionalizam ključnog temelja.

Ali paradoksalno je što je taj traumatičan poraz otvorio vrata geopolitičkom preokretu: Rusija, koja je decenijama nastupala kao jermenski zaštitnik, nije prstom mrdnula dok je Azerbejdžan vojno preuzimao enklave u kojima je živelo više od 100.000 etničkih Jermena.

Jermenija je tada optužila Rusiju da nije ispunila bezbednosne obveze i okrenula se političkom zbližavanju sa Zapadom.

Gubitnik, ali favorit

Nikol Pašinjan je čovek koji stoji iza tog preokreta, a i koji snosi odgovornost za gubitak Karabaha. To ga čini jednom od najzanimljivijih figura savremene evropske politike: omražen, osporavan, a ipak favorit.

Prema nedavnim anketama, za njegovu stranku Građanski ugovor gasaće oko 32 odsto među svim ispitanicima, a 38 odsto među sigurnim biračima.

Izazivau ga tri opoziciona bloka. Savez Jaka Jermenija koji podržava rusko-jermenski milijarder Samvel Karapetjan, jermenski savez predvođen bivšim predsednikom Robertom Kočarjanom i stranka Prosperitetna jermenija na čelu s biznismenom Gagikom Carukjanom.

Sva trojica dele prorusku orijentaciju, ali ne i jedinstvenu strategiju. Po trenutnim izbornim pravilima, stranka može relativno skromni udeo glasova da pretvori u dominantnu parlamentarnu poziciju ako su konkurenti razjedinjeni i upravo to pogoduje Pašinjanu.

Karapetjanov slučaj posebno je slikovit. On je prvobitno uhapšen nakon što je stao u obranu Jermenske apostolske crkve, koja je u političkom i ideološkom sukobu s Pašinjanovom vladom, a vlasti su mu brzo uručile optužbe za pozivanje na nasilno preuzimanje vlasti i pranje novca.

Suočava se i s optužbama za utaju poreza i proneveru imovine, a nalazi se u kućnom pritvoru.

Jermenski ustav brani osobama s dvojnim državljanstvom ulazak u parlament ili premijersku funkciju, što Karapetjana diskvalifikuje jer ima rusko, kiparsko i jermensko državljanstvo, zbog čega kampanju formalno vodi njegov nećak Narek Karapetjan.

Jermenski mediji bliski Pašinjanu objavili su navodne dokumente koji pokazuju ruske planove za rušenje Pašinjana i veze između Karapetjana i Putina.

Rusko uplitanje u izbore

U Jermeniji se mesecima odvija intenzivna medijska borba za glasove. Moskva je pokrenula intenzivnu dezinformacijsku kampanju u Armeniji u potpori proruskim opozicijskim kandidatima, a Rojters je, pozivajući se na zapadne obaveštajne zvaničnike, izvestio da Rusija planira da tansportuje desetine hiljada jermenskih birača iz Rusije kako bi uticala na izbore.

Evropski parlament usvojio je rezoluciju grupe "Renew Europe" kojom se zahteva hitan angažman za zaštitu integriteta glasanja, uz napomenu da su na delu dezinformacijske kampanje, sajber napadi, ilegalno finansiranje kampanja i mobilizacija oligarhijskih mreža radi destabilizacije jermenskog demokratskog procesa.

Evropska unija nije ostala samo na rezolucijama - početkom maja Jerevan je ugostio osmi samit Evropske političke zajednice i prvi ikad održani jermensko-evropski susret na razini šefova država.

Na samitu je predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen bila nedvosmislena:

"Jermenija je dugo bila cenjen član šire evropske porodice. Vaša mirna revolucija 2018. pokazala je predanost vaše zemlje temeljnim evropskim vrednostima - demokratiji, vladavini prava i temeljnim slobodama. Danas želim da izrazim naše čvrsto partnerstvo s Jermenijom"

Moskva je uzvratila svim polugama koje ima na raspolaganju i nije stala na rečima. Rusko ministarstvo spoljnih poslova 30. maja povuklo je ambasadora u Jermeniji Sergeja Kopirkina na konsultacije "zbog koraka jermenskog vođstva prema EU, koji potkopavaju saradnju u okviru Evroazijske ekonomske unije".

Putin je eksplicitno upozorio da bi, ako Jermenija prihvati standarde EU, Moskva "ukinula" svu ekonomsku integraciju s Jerevanom i jermenskim državljanimabi trebale dozvole za rad u Rusiji.

Rusija je u međuvremenu blokirala uvoz jermenskog cveća, mineralne vode i niza poljoprivrednih proizvoda zbog navodnih zdravstvenih nepravilnosti, navela je Hina.

Čelnici Evroazijske ekonomske unije (EAEU) na samitu u Astani izdali su zajedničku izjavu upozoravajući da jermenski planovi pristupanja EU predstavljaju "ozbiljne rizike za ekonomsku sigurnost svih zemalja EAEU" te zatražili da Jerevan što pre raspiše referendum o izboru između EU i EAEU. Pašinjan je namerno preskočio taj samit.

Putin je ponovio raniju paralelu s Ukrajinom, pojasnivši da je "kriza u Ukrajini počela u trenutku kada je Ukrajina pokušala da pristupi EU" i naglasio da je članstvo u oba bloka istovremeno "nemoguće".

Projekat Donalda Trampa

Na tu kombinaciju diplomatske podrške i egzistencijalnih pretnji odgovorio je i Vašington. Donald Tramp je poručio kako Pašinjan "potpuno deli njegovu viziju mira i prosperiteta za Jermeniju i celu regiju Južnog Kavkaza" te mu dao "potpunu i totalnu podršku za reizbor 7. juna 2026".

Državni tajnik Marko Rubio posetio je Jermeniju krajem maja i potpisao sporazume o strateškom partnerstvu, kritičnim mineralima i TRIPP koridoru.

TRIPP (Trampov put za međunarodni mir i prosperitet) projekt je izgradnje 43 kilometra dugog putnog i železničkog koridora kroz južnu Jermeniju, a koji bi povezao Aziju i Evropu zaobilazeći Rusiju i Iran.

U okviru sporazuma SAD drži 74 odsto udella u razvojnoj kompaniji TRIPP, uz puni jermenski suverenitet nad svim projektnim područjima.

Premijer Pašinjan i azerbejdžanski predsednik Alijev uz Trampovo posredovanje već su 8. avgusta 2025. u Beloj kući parafirali mirovni sporazum i potpisali zajedničku deklaraciju. Ali formalna ratifikacija još nije sprovedena, a mnoga ključna pitanja implementacije ostaju otvorena i vezana za rezultate izbora.

Malo je zemalja u kojima bi se na jednom glasačkom listiću istovremeno moglo odlučivati o miru ili ratu, o jeftinom gasu ili evropskim vrednostima, i o tome hoće li mirno geopolitičko napuštanje ruske orbite postati moguće i za neke druge postsovjetske države koje pažljivo posmatraju  šta se događa u Jerevanu.

(Telegraf.rs)