Serijski silovatelji uskoro izlaze na slobodu: Ko su oni i gde su danas, šta nas čeka otkriva kriminolog

Jedan od najozloglašenijih silovatelja Dejan Gojković pušten je i zatvora 26. novembra, što je izazvalo uznemirenje javnosti. Dejan Gojković je prvostepeno osuđen na 18 godina zatvora zbog četiri silovanja i tri pokušaja silovanja koja su se dogodila između 2010. i 2013. godine, ali je naposletku pravosnažno osuđen na 12 godina zatvora. Kako jeoko tri godine kazne odslužio dok je bio u pritvoru i čekao presudu, u zatvoru je proveo nešto više od devet godina.

Apelacioni sud je smatrao da će Dejan Gojković biti adekvatno kažnjen sa 12 godina iza rešetaka, ocenivši da je 18 godina zatvora previše za delo koje je počinio.

Preporučujemo

Dejan Gojković, inače bivši vojni policajac, svoje žrtve je presretao na autobuskom stajalištu "Mostar", a među njegovim metama bile su sve starosne dobi, uključujući i maloletnice.Kada bi odabrao žrtvu, pratio bi je do mračnog stepeništa ili zavučenih prolaza. Prilikom napada, uvek bi koristio nož kako bi upozorio žrtvu da bude tiha, a zatim bi ih silovao. Prilazio im je s leđa, obarao ih na zemlju i zatim napastvovao. 

Jedna od žrtava uspela je da se spasi tako što je počela da vrišti, što je manijaka nateralo da je pusti. Gojkovića je, naposletku, odao DNK koji je ostavio na jednoj od žrtava.

Ključnu ulogu u hapšenju silovatelja imale su hrabre beogradske policajke. One su, obučene u civilnu odeću, svake večeri šetale Mostarskom petljom, pokušavajući da ga namame u zasedu. Inspektorka Biljana Petrov iz Trećeg odeljenja beogradske policije opisala je tu noć: "Trebalo je da mi žene sa odeljenja poslužimo kao mamac... Rasporedili smo se i satima nemo posmatrali to stepenište".Policajci su znali da Dejan Gojković najpre protrči pored svojih žrtava, a zatim ih sačeka na odmorištu stepeništa koje vode ka stanici na Gazeli.

- Iznenada je protrčao i zaustavio se na odmorištu. Instinktivno sam znala: To je on! Potrčala sam preko kolovoza Gazele, preskakala sam automobile... - ispričala je Petrov, čija je hrabrost dovela do hapšenja silovatelja na tramvajskoj stanici.

Dejan Gojković je pokušavao da iz zatvora izađe i ranije, tako što je podnosio zahteve za uslovni otpust, na koji zakonski ima pravo, ali su oni odbijani, te je kaznu odslužio u celosti.

Silovatelji i doživotni osuđenici mogu na uslovnu

Iako Dejan Gojković nije dobio uslovni otpust, on zakonski jeste bio moguć. Opcija uslovnog otpista ne postoji samo u slučaju osuđenih za ubistvo deteta ili trudne žene i u slučaju silovanja deteta ili ukoliko je pritom nastupila smrt. Dakle, pedofili ne mogu da dobiju uslovni otpust, ali svi drugi mogu. Čak i oni koji su osuđeni na kaznu doživotnog zatvora mogu da dobiju uslovni otpust nakon odsluženih 27 godina zatvorske kazne.

Uslovni otpust, s druge strane, ne može da se da nekome ko je za vreme odsluženja kazne zatvora dva puta disciplinski osuđivan, ukoliko se, na primer, potukao sa zatvorskim stražarom ili cimerom iz ćelije.

"Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti", navedeno je u Krivičnom zakoniku.

"Povrat seksualnih prestupnika je 100 odsto"

Kriminolog Dobrivoje Radovanović je, u intervjuu koji je ranije dao za Telegraf.rs, istakao da je kod seksualnih prestupnika "opasnost od ponavljanja krivičnog dela 100 odsto". On se tada osvenuo na činjenicu da je seksualni prestupnik koji je u Bogatiću obljibio 12-godišnj devojčicu posle šest meseci pusten na slobodu, ali i istakao da njegove reči mogu da se primene i na druge seksualne prestupnike.

- Povrat je kod seksualnih prestupnika, silovatelja, pedofila, stopostotan. Njihovim puštanjem na slobodu je u opasnost dovedena devojčica koja je preživela seksualno nasilje od strane njega, ali i bilo koja druga devojčica u tom selu. To su situacije u kojima se čovek hvata za glavu. Da li su ti ljudi koji su ga pustili na slobodu nekada čuli šta znači seksualni prestupnik? Da li su studirali nešto, da li su im predavali neki psiholozi? Kod njih nema popravke, oni će da iskoriste svaku novu priliku. Nema pritvora, pa puštanja, nego treba da budu u pritvoru sve dok proces traje, a potom da dobiju kaznu, i to što dužu kaznu. Nije isto kada ga kaznite tri godine ili 15 godina. Manja je verovatnoća da ponove delo kada odleže dugu kaznu. To je krivično delo koje je diktirano teškim poremećajima unutrašnjih nagona i nema šanse da ne ponove delo ako im se pruži šansa - rekao je Radovanović.

On je objasnio da puštanje seksualnih prestupnika na slobodu ne utiče samo na žrtve, već i na sve oko njih i dovodi do toga da devojčice i žene počinju da strahuju za svoju bezbednost. Kako je rekao, "pedofil napada mlade, ali seksualni prestupnik napada bilo koga", ne obraćajući pažnju na godine ili izgled žrtve.

- Težak silovatelj osuđen je na 14 godina zatvora. Izdržavao je kaznu u Sremskoj Mitrovici. Kada je nova vlast došla 2000. godine, promenjeni su upravnici zatvora koji su bili stručni ljudi i postavljeni su novi. U Sremskoj Mitrovici je postavljena jedna dama, koja je otkrila da čovek već 10 godina izdržava tu kaznu i verovatno je pomislila da on treba da bude u otvorenom odeljenju, da se prilagođava izlasku na slobodu. Posle nekoliko meseci, policija u Sremskoj Mitrovici je našla tri ubijene žene u okolnim njivama i nisu mogli da otkriju ubicu dok se nisu setili da odu u zatvor i pitanju da li tu ima neki seksualni prestupnik na izdržavanju kazne. Pokazalo se da je u pitanju on. Čovek je u Rači je silovao ženu, ubio ju je, zatrpao lišćem i granama u jarku pored puta. Sutradan se opet vratio i imao je seksualni odnos. To je jedna od najtežih vrsta prestupa, kada seksualno opštite sa lešom. On je otkriven i kažnjen je maksimalnom kaznom, ali su stručnjaci procenili da je dovoljno resocijalizovan i pustili su ga. Tri dana kasnije je ubio srednjoškolku koja se vraćala iz škole. Zatrpao je u jarak i ponovo se vratio i uradio isto. Šta imaju roditelji te devojčice od toga što su oni njega otkrili, kad je bilo jasno da će on da ponovi delo i nije trebalo ni da ga puste? - istakao je tada kriminolog.

Upravo iz tih razloga prisutan je strah kada pristigne vest o tome da neko ko je osuđen za silovanje izlazi na slobodu. Sada je to slučaj sa Gojkovićem, a ranije je bio sa Igorom Miloševićem i Radonjom Ćirkovićem, koji su naposletku, posle nekog vremena na slobodi. Dok je Milošević iza rešetaka završio zbog drugih krivičnih dela koja nisu povezana sa seksualnim prestupima, Radonja Ćirković uhapšen je samo dve nedelje nakon izlaska iz zatvora jer je na ulici u centru Novog Pazara upućivao neprimerene komentare maloletnici (16) i pozivao je da pođe sa njim, te mu je na teret stavljeno krivično delo polno uznemiravanje.

Serijski silovatelj Radonja Ćirković proveo je više od 40 godina iza rešetaka zbog teških krivičnih dela ali ga to nije sprečilo da pokuša ponovo. Prvi put je osuđen 1985. na 13 godina, potom 1997. godine na 14 godina zbog silovanja, a čim je izašao na slobodu 2011. godine, uhapšen je posle četiri meseca ponovo zbog seksualnog napada, te je 2012. osuđen na 12 godina zatvora.

Ovi silovatelji uskoro bi mogli da izađu na slobodu

Nikola Kostić iz Beograda osuđen je 2013. godine za dva silovanja i pet razbojništava i navodno bi trebalo da izađe iz zatrvora 2028. godine.

Policiji je poznat od 2009. godine zbog brojnih krivičnih dela kao što su prazbojništva, pljačke i tuče.

Nikola Kostić napadao je devojke između tri i pet sati ujutru, u periodu kad su se vraćale iz noćnog provoda. Presretao ih je sa nožem u rukama tržeči im novac, a potom bi iz silovao u ulazu zgrade ili skriven iza kontejnera.

Saša Mega osuđen je na 20 godina zatvora u julu 2012. godine zbog četiri silovanja koja je počinio 2009. godine u Beogradu. Do novembra 2014. godine boravio je u "Zabeli", a potom je prebačen u novi Padinjak, zatvor u kom "leže" osuđeni za najteža krivična dela, kao ni oni koji ne mogu da se uklope u okruženju sa ostalim osuđenicima.

Saša Mega je, podsetimo, poslednji put uhapšen zbog sumnje da je silovao četiri žene i pokušao da siluje jednu. Optužen je da je seksualno zlostavljao dve devojke u Deligradskoj i Hercegovačkoj ulici kod stanice, ženu na Dorćolu i jednu na Novom Beogradu. Priznao je i da je 19. decembra u naselju Braće Jerković napao jednu devojku, ali da ga je u toj nameri osujetio prolaznik. Svoje žrtve je napadao pod dejstvom alkohola i narkotika. Stavljao im je nož pod grlo.

Nakon hapšenja je najavio da će da se ubije u zatvoru, jer "zna šta ga tamo čeka".

- Ja sam alkoholičar i narkoman. Ne sećam se roditelja, ne znam gde mi je otac, majka mi je ubijena dok sam bio dete. Odrastao sam u domu u Zvečanskoj i hraniteljskoj porodici - izjavio je Saša Mega u policiji nakon što je uhapšen u decembru 2009. godine u vozu na liniji Beograd-Pančevo. Tada je krenuo kod brata koji živi u Pančevu, a kod sebe je imao nož koji je koristio nad žrtvama.

Z. M. je prijavio da ga je Saša Mega u više navrata silovao u ćeliji krajem 2013. godine i početkom 2014. u Zabeli.

- Rekao je da Saša izgleda zastrašujuće i da bi dobio batine od njega kad god bi mu se suprotstavio. Navodno, Z. M. nije ranije prijavio torturu jer se plašio cimerove osvete - rekao je sagovornik iz istrage slučaja, a prijava je pristigla kada je Saša Mega prebačen u Padinjak.

Saša Mega bi trebalo da iz zatvora izađe 2029. godine, s obzirom na to da jedeo kazne odslužio boravkom u pritvoru.

Bojan Zarubica, inače sin balkanskog trgovca ljudima Milivoja Zarubica prvosepeno je osuđen 7. februara 2013. godine na 20 godina zatvora zbog tri silovanja i 13 razbojništava, kao i nedozvoljenog nošenja oružja, a presuda je postala pravosnažna u aprilu 2014. godine.

Bojan Zarubica je osuđen jer je 13. avgusta 2008. silovao B. B. (50) u žžbunju nedaleko od beogradskog Hipodroma, zatim 20. jula 2009. na istom mestu J. M. (29), a 23. septembra 2010. godine M. K. (24) u naselju Resnik. Žrtve je napadao s leđa, odvlačio u žžbunje i primoravao ih prvo na oralni seks, a zatim ih je silovao.

Bojan Zarubica je 2010. godine uhapšen u punom autobusu gradskog prevoza na Zelenom vencu. Osim zbog silovanja, uhapšen je i zbog sumnje da je pokušao da ubije penzionisanog policajca.

Njegov rođeni brat Marko osudjen je u istom procesu na dve i po godine zatvora zbog razbojnišštva. Njihov otac već je u tom momentu bio u zatvoru jer je krajem 2008. osuđen na17 godina robije u Bolonji, a prethosno i u Beogradu i to na četiri godine zbog trgovine belim robljem i navođenja na prostituciju.

Prema pojedinim navodima, iz zatvora bi trebalo da izađe 2034. godine. Ipak, nije najjasnije da li je Bojan Zarubica imao još presuda koje su mu dodate na kaznu. Ukoliko to nije slučaj, iz zatvora bi mogao da izađe već negde oko 2030. godine.

Pre tačno 20 godina Srbiju je duboko potresao jezivi zločin kad je Mališa Jevtović u Zvezdarskoj šumi u Beogradu do smrti silovao trogodišnju Katarinu Kaju Janković. Tokom ovog nezamislivog čina, majka Ana Filipović stajala je u blizini, pušila cigaretu i čuvala stražu. Obdukcija je kasnije otkrila zastrašujuću istinu, na telu male Kaje konstatovano je mnogo povreda, a preminula je od rascepa jetre i drugih unutrašnjih organa. U zapisniku je takođe bilo navedeno da je devojčica duže vreme bila seksualno zlostavljana.

Nakon tog brutalnog napada, umesto da potraže hitnu medicinsku pomoć za dete u kritičnom stanju, oni su je odveli kući, gde su je, prema navodima, ostavili da umire u teškim mukama dok su oni večerali. Tek kasnije su je, u besvesnom stanju, odveli u KBC "Zvezdara", tvrdeći da je pala sa kreveta. Lekari su odmah posumnjali u priču i alarmirali policiju.

Mališa Jevtović nema pravo na uslovni otpust, ali ukoliko bude živ kada bude imao 71 godinu, biće to momenat kada će izaći na slobodu, a ta godina biće 2045.

Užasan čin dogodio se 17. jula 2005. godine a slika devojčice anđeoskog lica, čije je telo bilo puno modrica, krvi i rana, danima je bila na naslovnicama, a imena Jevtovića i Filipovićeve postala su sinonimi za monstrume.

Mališa Jevtović je za gnusno delo koje je počinio osuđen na tadašnju maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, dok je Kajinina majka dobila 37 godina robije.

Okružni sud u Beogradu prvostepenu presudu izrekao je 10. maja 2007. godine. Predsedavajući sudija Siniša Sofrenović, na dan izricanja presude, rečima koje i dan danas odzvanjaju podsetio je na brutalno ubistvo, na prekinut život jednog nevinog deteta.

"Danas bi Katarina Janković imala skoro pet godina, odnosno 59 meseci ili 1.783 dana života", rekao je sudija Sofrenović, dodajući da to nije doživela "zbog ovo dvoje ljudi - majke koja je nikada nije volela i njenog prijatelja koji ju je mrzeo."

Tokom suđenja, koje je nakon saslušanja optuženih bilo zatvoreno za javnost, Mališa Jevtović i Ana Filipović su negirali krivicu, pokušavajući da prebace odgovornost jedno na drugo. Obrazlažući presudu, sudija Sofrenović se zapitao kako bi se drugačije protumačilo "50 povreda koje su joj naneli po ručicama i nogicama, čak i polnim organima".

Naglasio je da je uloga dvoje osuđenih utvrđena, jer su, kako su sami priznali, sedam dana pre smrti male Katarine, u njenoj blizini bili samo oni i da su preduzeli sve radnje koje su dovele do njene smrti.

"Lik male Katarine lebdeo je tokom celog suđenja, s osmehom na licu, koje je izgledalo kao da je odahnula posle svih patnji koje su joj naneli Mališa Jevtović i Ana Filipović", rekao je tada, vidno potresen, sudija Sofrenović.

On je istakao da su osuđeni pokazali "upornost, bezosećajnost, hladnokrvnost, dvoličnost, bezobzirnost i svirepost nezabeleženu na ovim prostorima", zbog čega sud nije mogao da ih osudi drugačije nego na najviše zatvorske kazne. Reakcije u sudnici bile su burne, a Mališa Jevtović i Ana Filipović ostali su hladni i bezizražajni. Nakon izricanja presude, deda male Katarine nazvao je Jevtovića pogrdnim imenom, na šta mu je osuđeni uzvratio psovkama, a Ana Filipović dozivala je majku.

Mališa Jevtović kaznu je izdržavao prvo u kazneno-popravnom domu u Požarevcu, ali je zbog incidenata koji su se tamo dogodili prebačen u strože čuvani zatvor u Padinskoj Skeli "Nova Skela". Navodno je, nakon transfera u novi zatvor Mališa Jevtović promenio veru i prešao u islam. Ana Filipović kaznu služi u ženskom zatvoru u Požarevcu, gde je radno angažovana u krojačkoj radionici.

Kako su skoro dve godine proveli u pritvoru, što se uračunava u kaznu, Mališa Jevtović i Ana Filipović već 20 godina nalaze se iza rešetaka.

(Telegraf.rs)