KRVAVA BAŠTA 10 GODINA KASNIJE: Ušli smo u kafić gde je Zlatić sejao smrt – evo šta se dešava unutra!
Sumirano
- U noći između 1. i 2. jula 2016. godine, u kafiću "Makijato" u Žitištu, Siniša Zlatić (48) otvorio je vatru iz "kalašnjikova"
- Ubio je bivšu suprugu Dijanu Zlatić (30), ali i još četvoro ljudi, a ranio ukupno 22 osobe, među kojima i maloletnike
- Siniša je, zbog ljubomore, pre pucnjave došao u sukob sa Dijanom, nakon čega je otišao po oružje, vratio se u kafić i zapucao ka stolu za kojim je sedela, a potom i ka ostalim gostima
- Žrtve su, osim Dijane Zlatić, bili i Stevan Jojić (40), Vladimir Mijatović (40), Jovana Popović (20) i Vladimir Kosović (34), svi meštani Žitišta i okolnih sela
- Ranjeni su prevezeni u bolnice u Zrenjaninu, Novom Sadu i Sremskoj Kamenici, mnogi su imali teške povrede, a pojedini su više puta operisani i godinama nose posledice masakra
- Porodice ubijenih i ranjenih u više navrata su isticale da se "vreme zaustavilo te noći" i da bol nije manja ni godinama kasnije
- Meštani Žitišta kažu da selo taj 2. jul pamti kao dan kada se sve promenilo
- Viši sud u Zrenjaninu 2017. godine osudio je Sinišu Zlatića na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva pet osoba, pokušaja teškog ubistva 21 osobe i nedozvoljenog držanja oružja
- Apelacioni sud u Novom Sadu iste godine potvrdio je presudu, pa je maksimalna kazna koju zakon predviđa - 40 godina zatvora - postala pravosnažna
Skoro deset godina prošlo je od masakra u Žitištu, kada je Siniša Zlatić u noći između 1. i 2. jula 2016. godine ušao u baštu tadašnjeg kafića "Makijato" i usmrtio pet osoba, a ranio još 21. Lokal u kojem se sve dogodilo danas nosi drugačije ime, ali sećanje meštana na tu noć nije izbledelo.
Preporučujemo
SVIREPO UBISTVO U DEBELJAČI: Snimali mučenje žrtve telefonom, trojici monstruma preti KAZNA DOŽIVOTNOG ZATVORA
Delili dečju pornografiju, neke žrtve imaju samo 4 godine! Sedmorica uhapšena u akciji Armagedon
Na istom mestu gde su te noći ljudi bežali između stolova, danas se pije jutarnja kafa i gledaju utakmice. Vlasnik lokala je i dalje isti, radnici su gotovo svi oni koji su ovde bili i kobne večeri, ali o onome što se dogodilo više ne žele da govore.
Na prvi pogled, ništa ne odaje da je ovo ikada bilo mesto zločina. Stolovi su uredno poređani, a unutar kafića čuje se žamor gostiju i smeh. Samo oni koji znaju i kada ih pitate, pogledom isprate liniju bašte, prisete se gde je stajao sto za kojim je sedela Dijana sa prijateljima, gde su ispaljeni prvi hici, kuda su ljudi trčali, gde je oteta puška...
Radnici i gosti danas pokušavaju da održe svakodnevicu, a da ipak ne diraju ono što boli.
- Skoro svi ljudi koji su ovde bili su tada i te noći. Ne želimo da pričamo o tome više, deset godina kasnije ne želimo da otvaramo rane koje su taman krenule malo da zarastaju - bio je kratak jedan od radnika kafića.
Ta rečenica najbolje opisuje odnos ovog mesta prema zločinu koji se dogodio. Lokal radi, život ide dalje, ali tamo gde se jednom dogodio masakr, svaka reč o prošlosti kao da ima težinu metka.
Posle masakra, bilo je pitanje da li će kafić zauvek ostati zatvoren, da li će promeniti lokaciju ili skroz nestati. Lokal je nastavio da radi, vlasnik mu je promenio ime, ali adresa je ostala ista. Za one koji ovde žive, to je i dalje jedno od retkih mesta gde mogu da sednu na kafu ili piće, da se vide sa ljudima i sakriju od svojih misli.
Neki od ranije redovnih gostiju više ne dolaze, neki svraćaju, ali ne ostaju dugo. Neki su se, uz pomoć godina, vratili navikama koje su imali i pre te noći, ali ono što je zajedničko svima jeste da masakr više ne pominju.
Preminuo Radoslav Zlatić
Radoslav Zlatić, otac ubice, čovek koji je živeo sa prezimenom koje selo izgovara sa nelagodom, preminuo je pre oko dve godine. O njegovoj smrti javnost je saznala tek posredno, u pričama meštana koji su govorili da je "otac ubice preminuo" i da sada sa Sinišom više niko nema kontakt.
U retkim razgovorima sa novinarima govorio je da ne želi da opravda postupak svog sina, da je svestan razmera tragedije i da zna da za porodice žrtava nema utehe, ali je ponavljao i da sina ne može da se odrekne, niti da ga mrzi. Istovremeno je, prema sopstvenom priznanju, krišom odlazio na unukove treninge, samo da ga vidi iz daljine, jer dete nije želelo kontakt sa njim.
- On neće da ih vidi i to je njegova odluka, uništio je sve slike sa ocem - pričali su kasnije rođaci sa Dijanine strane, ističući da dete ne želi ni fotografiju kao uspomenu na čoveka koji mu je oduzeo majku.
Njegovom smrću prekinuta je poslednja porodična nit između Siniše i spoljnog sveta. U zatvoru ga danas više niko od rodbine ne posećuje, sin je odrastao uz porodicu svoje majke, a brat je odavno prekinuo svaki kontakt sa njim.
Noć koja je promenila sve
Masakr u Žitištu dogodio se u noći između 1. i 2. jula 2016. godine, oko 1.40 posle ponoći. Tokom manifestacije "Pile fest", Siniša Zlatić je u tadašnjem kafiću Makijato video bivšu suprugu Dijanu Zlatić za stolom sa Stevanom Jojićem i društvom. Nakon kraće rasprave napustio je lokal, otišao kući po automatsku pušku i vratio se u baštu.
Najpre je pucao u pravcu stola za kojim je sedela Dijana Zlatić (30) usmrtivši je na licu mesta, a zatim nasumično po gostima koji su pokušavali da pobegnu. U tom krvavom napadu ubijeni su i Stevan Jojić (40), Jovana Popović (20), Vladimir Mijatović (40) i Vladimir Kosović (34), dok je još 22 osobe ranio, neke teško, a neke lakše. Radnici kafića i gosti uspeli su da mu otmu oružje i spreče još veći broj žrtava, a policija ga je ubrzo uhapsila.
Viši sud u Zrenjaninu osudio ga je na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora za teško ubistvo i teško delo protiv opšte sigurnosti, a Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je tu presudu.
Skoro deceniju kasnije, nekadašnji Makijato, danas pod drugim imenom, i dalje radi, ali na pitanje šta se ovde dogodilo te noći, odgovor je gotovo uvek isti. Tišina.
(Telegraf.rs)