"BILA JE SA UBICOM DOK JE BEŽAO I SKRIVALA SE S NJIM": Novi obrt na suđenju za zločin u Arilju

U Apelacionom sudu u Kragujevcu počeo je pretres u postupku protiv Branka Pušice, koji je u ponovljenom prvostepenom postupku osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva bračnog para Predraga i Ivane Novaković, počinjenog 31. decembra 2024. godine u prepunom kafiću u centru Arilja, dok porodica ubijenih i dalje insistira na doživotnoj kazni zatvora, smatrajući da sve okolnosti zločina, uključujući mogući motiv bezobzirne osvete, nisu dovoljno istražene.

Reč je o drugoj prvostepenoj presudi u ovom slučaju, budući da je prethodna odluka, kojom je Branko Pušica bio osuđen na ukupno 18 godina zatvora, ukinuta, nakon čega je u ponovljenom postupku izrečena kazna od 20 godina, ali porodica Novaković ni takvom odlukom nije zadovoljna, zbog čega se sada pred drugostepenim sudom ponovo razmatraju dokazi i žalbeni navodi, uz zahtev da se okrivljenom izrekne najstroža zakonom predviđena sankcija.

Preporučujemo

Članovi porodice Novaković, koji su ranije svedočili tokom postupka, potvrdili su da ostaju pri prethodno datim iskazima, dok je Milivoje Novaković, otac ubijenog Predraga, zatražio da se posebna pažnja posveti motivu osvete, za koji smatra da nije dovoljno istražen.

Tokom postupka otvoreno je i pitanje okolnosti pod kojima je supruga Branka Pušice napustila mesto zločina, odnosno njenog eventualnog kontakta sa okrivljenim nakon pucnjave, što porodica oštećenih smatra nedovoljno razjašnjenim.

Da li je uloga supruge Branka Pušice dovoljno istražena?

Jedno od pitanja koje se otvorilo tokom razmatranja slučaja odnosi se na ponašanje supruge okrivljenog neposredno nakon dvostrukog ubistva, odnosno na to gde se nalazila i da li je određeno vreme provela sa Pušicom nakon što je napustio ugostiteljski objekat, budući da postoje nedoumice u vezi sa okolnostima njenog odlaska sa mesta zločina i događajima koji su prethodili njegovom hapšenju.

Kako Telegraf.rs saznaje od izvora bliskog slučaju, postoji mišljenje da je trebalo sprovesti dodatne istražne radnje kako bi se utvrdilo šta se događalo nakon pucnjave, gde se supruga okrivljenog nalazila i da li je na bilo koji način bila u kontaktu sa njim tokom njegovog bekstva, naročito imajući u vidu da bi eventualno pružanje pomoći učiniocu nakon izvršenja krivičnog dela, ukoliko bi bili ispunjeni zakonom propisani uslovi, moglo da otvori zasebna pravna pitanja.

Međutim, prema ranijim iskazima svedoka iznetim tokom sudskog postupka, a u koji je Telegraf.rs imao uvid, Branko Pušica je nakon što mu je jedan od gostiju oduzeo pištolj sam pobegao iz lokala, dok je njegova supruga ostala u ugostiteljskom objektu, odakle ju je kasnije izveo jedan od njegovih prijatelja, zbog čega ne možemo tvrditi da li se navodi o njihovom zajedničkom odlasku odnose na trenutak neposredno nakon ubistva ili na neki kasniji period.

Punomoćnik oštećenih Goran Karadarević izjavio je za Telegraf.rs da porodica očekuje da Apelacioni sud u Kragujevcu detaljno razmotri sve okolnosti zločina i da prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji bude stroži prema Branku Pušici, imajući u vidu težinu krivičnog dela, broj žrtava i sve otežavajuće okolnosti.

- Smatramo da je doživotni zatvor adekvatna kazna zatvora imajući u vidu sve otežavajuće okolnosti. Što se tiče supruge optuženog i vezano za eventualno neko njeno učešće u svemu ovome, osnovni je problem što, po našem mišljenju, nije dovoljno ispitano šta se dešavalo nakon što je ona napustila sa okrivljenim lice mesta. Postoji krivično delo pomoć učiniocu nakon izvršenja krivičnog dela, međutim, pošto je njen suprug optužen u tom krivičnom delu, ona se od početka koristila pravom da ne svedoči. U tom delu je, po našem mišljenju, ostalo nerazjašnjeno njeno učešće u svemu tome - izjavio je za Telegraf.rs Goran Karadarević.

Ipak, činjenica da je supruga okrivljenog koristila zakonsko pravo da ne svedoči protiv svog muža sama po sebi ne predstavlja dokaz bilo kakve odgovornosti, dok za sada nema potvrde da je protiv nje pokrenut krivični postupak ili da je na bilo koji način učestvovala u izvršenju zločina ili pomaganju nakon njegovog izvršenja.

Tužilaštvo insistira na najstrožoj kazni

Kako Telegraf.rs saznaje od izvora bliskog slučaju, tužilaštvo insistira na tome da se postupci Branka Pušice kvalifikuju kao teško ubistvo, a kao ključne okolnosti navode se činjenica da su ubijene dve osobe, kao i stav optužbe da je zločin izvršen iz niskih pobuda, odnosno bezobzirne osvete, čije postojanje prvostepeni sud nije prihvatio kao dokazano.

Poseban značaj pridaje se načinu na koji je zločin izvršen, budući da je Branko Pušica, prema navodima iz postupka, nakon sukoba sa Predragom Novakovićem napustio lokal, otišao po vatreno oružje, a zatim se vratio među brojne goste koji su proslavljali Novu godinu, nakon čega je ispalio više hitaca u Predraga i njegovu suprugu Ivanu, nanevši im brojne povrede od kojih su oboje preminuli.

Upravo okolnosti njegovog odlaska po oružje, povratka na mesto događaja i pucnjave u dvoje ljudi predstavljaju deo argumentacije tužilaštva, koje smatra da je neophodno detaljno sagledati ranije odnose između okrivljenog i ubijenog Predraga, njihove poslovne nesuglasice, kao i eventualne razloge koji bi mogli da ukažu na bezobzirnu osvetu.

Porodica Novaković smatra da kazna od 20 godina zatvora ne odgovara težini počinjenog zločina, zbog čega od Apelacionog suda očekuje da detaljno razmotri sve otežavajuće okolnosti i donese odluku koja će, prema njihovom mišljenju, predstavljati pravičan odgovor na dvostruko ubistvo kojim su ugašena dva života, a dve devojčice ostale bez oba roditelja.

Krvava Nova godina u Arilju

Poslednjeg dana 2024. godine u jednom poznatom ugostiteljskom objektu u centru Arilja organizovana je dnevna proslava Nove godine, tokom koje su se okupili brojni meštani, prijatelji i poznanici, ne sluteći da će se mesto na kojem su zajedno nazdravljali i ispraćali staru godinu, svega nekoliko sati kasnije, pretvoriti u poprište zločina koji će zauvek promeniti živote dve porodice.

Prema informacijama iz sudskog postupka i iskazima svedoka, u prizemlju lokala nalazilo se oko stotinu ljudi, dok je na spratu bilo još nekoliko desetina gostiju, a među okupljenima bili su Predrag Novaković sa suprugom Ivanom, kao i Branko Pušica sa svojom ženom, čovek koji je porodici Novaković bio dobro poznat, budući da su ih godinama povezivali poslovni odnosi, ali i nesuglasice koje su, prema tvrdnjama porodice ubijenih, postajale sve ozbiljnije.

Predrag i Ivana stigli su u lokal oko 18 časova, sa namerom da se vide sa prijateljima, popiju piće i potom odu u porodičnu vikendicu, gde je trebalo da nastave slavlje i dočekaju ponoć, dok je Branko Pušica sa suprugom već neko vreme boravio u kafiću, u kojem se, uprkos prazničnoj atmosferi, između dvojice muškaraca ubrzo pojavila napetost.

Jedan od Predragovih prijatelja, označen inicijalima S. L. u optužnici, ispričao je tokom suđenja da mu je Ivana prišla i tiho rekla da Branko Pušica ponovo napada njenog supruga, nakon čega je pogledao prema njima i video dvojicu muškaraca kako stoje i razgovaraju, ali bez fizičkog sukoba koji bi nagoveštavao tragediju nezamislivih razmera.

Iako su pojedini prisutni primetili da Branko Pušica nekoliko puta prilazi Predragu pokušavajući da razgovara sa njim, niko nije mogao da pretpostavi da će se njihov sukob završiti pucnjavom, budući da su se, prema rečima svedoka, ranije nesuglasice uglavnom završavale verbalnim raspravama.

Međutim, ono što je usledilo nakon jednog od tih razgovora zauvek će ostati urezano u sećanje ljudi koji su prisustvovali krvavoj novogodišnjoj proslavi.

Prema rekonstrukciji događaja zasnovanoj na sudskim spisima i svedočenjima, Branko Pušica je u jednom trenutku napustio lokal sa telefonom na uvetu, zbog čega pojedinim gostima njegov odlazak nije delovao neuobičajeno, budući da su pretpostavljali da je izašao kako bi obavio telefonski razgovor ili se nakratko udaljio od buke.

Ipak, u sudskom postupku navedeno je da je Branko Pušica tada otišao do stana, uzeo pištolj marke "TT Tokarev", kalibra 7,62 milimetra, a zatim se vratio u ugostiteljski objekat u kojem su se nalazili brojni gosti, među kojima su bili ljudi koje je godinama poznavao.

Kada je ponovo ušao u kafić, niko od prisutnih nije mogao da pretpostavi da kod sebe ima vatreno oružje, sve dok se nije približio delu lokala kod ulaza u toalet, gde se nalazio Predrag Novaković, nakon čega su se začuli pucnji koji su prekinuli novogodišnje slavlje.

Prema opisu događaja iz ranijeg sudskog postupka, Branko Pušica je najpre pucao Predragu u glavu, a zatim ispalio još nekoliko hitaca u njegovo telo dok je već ležao na podu, nanoseći mu smrtonosne povrede od kojih je preminuo na licu mesta.

U lokalu je nastao potpuni haos, a ljudi koji su do svega nekoliko trenutaka ranije sedeli za stolovima, razgovarali i nazdravljali počeli su panično da beže, dok su se između prevrnutih stolica, razbijenih čaša i povika prestravljenih gostiju pojedinci pokušavali probiti do teško povređenog Predraga.

Međutim, ovaj jeziv zločin se nije završio samo sa njegovim ubistvom, jer se, prema navodima iz sudskog postupka, Branko Pušica, nakon pucnjave u Predraga, okrenuo prema njegovoj supruzi Ivani, prišao joj na nekoliko koraka i ispalio hice u predelu grudnog koša, nanevši joj teške povrede vitalnih organa, kojima je, uprkos naporima lekara, podlegla iste večeri u bolnici u Užicu.

Ivana je pala pored stola za kojim je svega nekoliko trenutaka ranije stajala, dok deo okupljenih u prvi mah nije ni shvatio da je i ona pogođena, verujući da se onesvestila nakon što je videla šta se dogodilo njenom suprugu.

Jedna od žena koja se nalazila u lokalu, svedok D. M, ispričala je tokom suđenja da je u početku pomislila da se čuju petarde, budući da se sve događalo tokom novogodišnje proslave, ali da je ubrzo ugledala Ivanu kako nepomično leži na podu, nakon čega joj je prišla pokušavajući da je dozove.

Kako je navela, pitala je Ivanu šta joj je i govorila joj da ustane, ali odgovora nije bilo, a tek kada joj se približila, primetila je krv na gornjem delu njenog tela i shvatila da je i ona teško ranjena.

Dok su jedni pokušavali da pomognu Ivani, a drugi se okupili oko Predraga, jedan od prisutnih muškaraca, prema iskazima svedoka, uspeo je da priđe Pušici, uhvati ga za ruku i oduzme mu pištolj, nakon čega je okrivljeni pobegao iz lokala.

Predrag Novaković preminuo je na mestu zločina, dok je njegova supruga prevezena u bolnicu, gde je iste večeri izgubila bitku za život, ostavljajući iza sebe dve ćerke koje su uoči Nove godine ostale bez oba roditelja.

"Morao sam, to me je tištilo godinama"

Nakon pucnjave Branko Pušica je pobegao, a prema svedočenjima iznetim tokom postupka, otišao je u stan jednog od svojih prijatelja, gde su ga kasnije zatekli poznanici, među kojima je bio i svedok D. S, koji je, kako je naveo u svedočenju, prethodno vozio Pušicinu suprugu.

Ovaj svedok ispričao je da je Pušicu zatekao kako sedi za stolom, vidno uznemiren, crvenih očiju i izgubljenog pogleda, nakon čega ga je upitao šta je uradio, a odgovor koji je, prema njegovim rečima, dobio postao je jedan od važnih detalja tokom razmatranja mogućeg motiva zločina.

Branko Pušica je, prema iskazu svedoka, rekao da je morao to da učini i da ga je nešto mučilo godinama, dok je, kada mu je supruga postavila slično pitanje, ponovio da više nije mogao da izdrži ono što ga je tištilo.

Kada ga je jedan od prisutnih upitao da li je pucao i u Ivanu Novaković, prema svedočenju D. S, odgovorio je da ne zna, a zatim potvrdio da jeste.

Okupljeni su mu potom rekli da mora da se preda policiji, nakon čega je napustio stan, dok je nedugo zatim, iste večeri oko 20.40 časova, uhapšen na jednoj od raskrsnica u Arilju.

Upravo izjave koje je, prema svedocima, Branko Pušica davao neposredno nakon ubistva, predstavljale su jednu od okolnosti na koje je tužilaštvo ukazivalo tokom postupka, zastupajući stav da zločin nije bio posledica trenutne neuračunljivosti, već da je izvršen iz bezobzirne osvete i niskih pobuda.

Dug od 700.000 dinara

Jedno od pitanja koje se od samog početka provlačilo kroz slučaj dvostrukog ubistva u Arilju odnosilo se na novac, poslovne nesuglasice i raniji odnos Pušice sa porodicom Novaković, a posebno na dug koji je pominjan kao mogući povod za sukob.

Međutim, Milivoje Novaković, otac ubijenog Predraga, tokom razgovora za Telegraf.rs, ali i u ranijem sudskom postupku, tvrdio je da njegova porodica nije dugovala novac Pušici, već da je upravo Branko imao finansijske probleme, odnosno dugovanja prema vozačima koji su radili za njegovu hladnjaču.

Prema Milivojevim rečima, taj dug iznosio je više od 700.000 dinara, a Branko Pušica je, nakon što njegov samostalni posao nije uspeo, tražio pomoć od njega i njegovog sina Predraga, očekujući da mu obezbede novac kojim bi izmirio obaveze.

Milivoje je tvrdio da mu je objasnio kako nije u mogućnosti da izdvoji toliku sumu, budući da je bio u penziji i da posao u tom trenutku nije išao najbolje, dok je Predrag, uprkos ranijim nesuglasicama, ponudio da mu angažuju advokata kako bi pokušao da reši probleme sa kojima se suočavao.

Ipak, prema njegovim tvrdnjama, Branko Pušica nije odustajao od zahteva za novcem, što je dodatno opterećivalo odnos koji je godinama ranije bio zasnovan na saradnji i poverenju.

Tokom razgovora za Telegraf.rs, Milivoje Novaković nije skrivao ogorčenost prema čoveku kojeg je godinama poznavao, zapošljavao i, prema sopstvenim rečima, štitio pred članovima porodice, ne sluteći da će upravo on jednog dana biti optužen za ubistvo njegovog sina i snaje.

Govoreći o njihovom nekadašnjem odnosu, Milivoje je ispričao da je Branko radio kod njega 17 godina, da ga je smatrao dobrim radnikom uprkos problemima koje je, kako tvrdi, povremeno pravio, kao i da mu je pomogao da pokrene sopstveni posao, uključujući i otvaranje hladnjače kod njegovog oca.

Kako je objasnio, godinama je pokušavao da mu pruži podršku, a kada bi se Predrag ili drugi članovi porodice požalili na njegovo ponašanje, zauzimao se za njega, uveren da zaslužuje priliku da nastavi da radi.

Zbog svega toga, Milivoje danas teško pronalazi objašnjenje za ono što se dogodilo poslednjeg dana 2024. godine, dok ga posebno boli saznanje da je čovek kojem je pomagao, prema optužnici, ubio dvoje ljudi koje je najviše voleo.

Iako je tokom razgovora izneo pretpostavku da je u pozadini sukoba mogla da bude zavist zbog Predragovog poslovnog uspeha i porodičnog života, takav motiv nije sudski utvrđen, a upravo pitanje zbog čega je došlo do zločina ostalo je jedno od najvažnijih za porodicu Novaković.

Milivoje je ispričao da je njegov sin bio vredan čovek, posvećen suprug i otac, koji je godinama radio kako bi svojoj deci obezbedio siguran život, dok je zajedno sa njim razvijao porodični posao i stvarao imovinu koju je trebalo da naslede naredne generacije.

U vikendici ih čekala založena vatra, ali nikada nisu stigli

Jedan od najpotresnijih detalja koje je Milivoje Novaković ispričao za Telegraf.rs odnosi se na poslednje sate pre ubistva, kada je, ne sluteći da će izgubiti sina i snaju, otišao u porodičnu vikendicu kako bi založio vatru i zagrejao prostorije u kojima je trebalo da nastave novogodišnje slavlje sa prijateljima.

Predrag i Ivana planirali su da se nakon kratkog zadržavanja u kafiću pridruže društvu u vikendici, a Milivoje je želeo da ih tamo sačeka topla kuća, kao što je, prema njegovim rečima, tokom života nastojao da sinu i njegovoj porodici obezbedi sve što im je potrebno.

Međutim, umesto da te večeri zajedno dočekaju Novu godinu, porodicu je zatekla vest da je Predrag ubijen, a da je Ivana teško ranjena, nakon čega je ubrzo stigla i potvrda da je i ona preminula.

Milivoje se tokom razgovora prisetio i poslednje porodične fotografije poslate Predragu, nastale za novogodišnjom trpezom koju je njegova supruga pripremila, kada su se šalili da bi trebalo da sinu pokažu kakvo su slavlje organizovali kod kuće.

Fotografija je poslata oko 19 časova, ali, kako je ispričao neutešni otac, Predrag nije dočekao da je vidi.

Umesto porodičnog okupljanja, praznične večere i dočeka ponoći, poslednji dan godine za porodicu Novaković postao je datum koji ih zauvek podseća na trenutak u kojem su izgubili dvoje najmilijih.

Borba za pravdu se nastavlja

Sudski postupak protiv Branka Pušice od samog početka pratila su brojna svedočenja, veštačenja i rasprave o okolnostima pod kojima je zločin izvršen, a posebno o pitanju uračunljivosti okrivljenog i motivima koji su prethodili dvostrukom ubistvu.

Tokom završnih reči u prvom prvostepenom postupku tužilaštvo je zastupalo stav da je zločin počinjen iz bezobzirne osvete i niskih pobuda, ukazujući na činjenicu da je Branko Pušica napustio kafić, otišao po oružje i potom se vratio među goste, što je, prema stavu optužbe, predstavljalo okolnost od značaja za procenu njegovih postupaka.

Odbrana je, sa druge strane, tvrdila da nije dokazano postojanje ličnog konflikta koji bi potvrdio navode tužilaštva o osveti, a tokom postupka pozivala se i na navodno stanje neuračunljivosti usled konzumiranja alkohola, čemu se tužilaštvo protivilo.

Prvom prvostepenom presudom izrečena mu je ukupna kazna od 18 godina zatvora, ali je ta odluka ukinuta i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, nakon čega je drugom prvostepenom presudom osuđen na 20 godina zatvora.

Međutim, porodica ubijenih smatra da ni druga prvostepena presuda ne odgovara težini zločina, zbog čega se nada da će Apelacioni sud detaljno razmotriti sve okolnosti, posebno pitanje motiva osvete, ali i nedoumice koje su se pojavile u vezi sa događajima nakon pucnjave.

Za Milivoja Novakovića, iza svih sudskih odluka, pravnih pitanja i rasprava o motivima ostaje ista bolna činjenica koju je izgovorio tokom razgovora za Telegraf.rs, da je izgubio i sina i snaju, dok njegove unuke odrastaju bez roditelja, a prazninu koja je ostala iza Predraga i Ivane nijedna presuda ne može da popuni.

(Telegraf.rs)