"Izvukao sam ga iz opanaka, a on mi ubio sina i snaju": Bolna ispovest Milivoja nakon ukinute presude u Arilju

Predrag Novaković i njegova supruga Ivana ubijeni su na Novu godinu 2024. godine, a nakon što je prvostepena presuda kojom je Branko Pušica osuđen na 17 godina zatvora za ubistvo i godinu dana za nedozvoljeno držanje oružja oborena u Apelacionom sudu, postupak će biti ponovljen. Porodica Novaković iz Arilja i dalje čeka pravdu za ovo dvostruko ubistvo koje je potreslo čitav kraj.

O presudi, gubitku sina i snaje, ali i o bolu koji, kako kaže, ne prestaje ni posle više od godinu dana, za Telegraf.rs govorio je Predragov otac Milivoje Novaković, čovek koji je sa sinom decenijama gradio posao i imanje, a danas kaže da mu je jedina želja da sud izrekne kaznu kakvu smatra pravednom.

- Apelacija je oborila presudu po našoj žalbi, odnosno žalbi javnog tužioca, ali i po žalbi njihove strane. To mene posebno vređa. Pitam se na osnovu čega su se oni žalili. Kaže presuda, produžava se pritvor, pa neke proceduralne stvari… A kad sve saberete, usvojene su i jedna i druga žalba - govori on u svojoj ispovesti za Telegraf.rs.

Vidno umoran, ali odlučan, dodaje da je dokument čitao više puta pokušavajući da pronađe smisao u onome što je napisano.

- Ja sam to čitao više puta, ali šta mi vredi da čitam. Što se mene tiče, meni decu niko vratiti neće. Ni sina ni snaju. To je završena stvar, ali ni sud me neće sprečiti da dođem do pravde. Ako sud ne bude napravio pravdu, ja ću je napraviti. Ja imam blizu 70 godina i meni nije žao mog života za mog sina i moju snaju - kaže Milivoje Novaković.

"Izvukao sam ga iz opanaka"

U razgovoru se često vraća na odnos koji je imao sa Brankom Pušicom, čovekom koji je, prema optužnici, ubio njegovog sina i snaju.

- Da mu ne pominjem ime… Ja sam ga izvukao iz opanaka. Radio je kod mene 17 godina. Između ostalog, znao je i da kraducka, ali sam ga ostavio na poslu kao dobrog radnika i štitio sve vreme. Štitio sam ga i pred sinom i pred snajom, i pred ženom. Govorio sam da je dobar radnik i da treba da ostane. Nisam mogao da pretpostavim šta će se desiti - kaže Milivoje.

Kako tvrdi, branio ga je čak i pred najbližima, ali mu i pomogao da započne posao sa svojom hladnjačom kod Brankovog oca.

- Ja sam njemu napravio hladnjaču kod njegovog oca. Držao sam ga kao malo vode na dlanu. Sve to moja žena zna - kaže Milivoje Novaković razočarano.

"Najviše me boli što sam izgubio dvoje dece"

Najveći bol, kaže, nije ni presuda ni suđenje, već činjenica da je ostao bez sina i snaje i što su njegove unuke tako mlade ostale bez oba roditelja.

- Najviše me pogodilo to što nemam dvoje dece. Izgubio sam i sina i snaju. To veče su trebali posle proslave da idu u vikendicu sa prijateljima. Otišao sam tamo ranije kako bih založio vatru da im bude toplo kada stignu, ali  eto... Sudbina je bila takva da nikada nisu otišli - govori tiho.

Za svog sina kaže da je bio vredan i posvećen porodici, da se trudio da deca uvek imaju sve i da žive život onako kako bi svako dete trebalo.

- Peđa moj nije bio nikakav problematičan čovek. Bio je vredan, radio je, brinuo o porodici. Deca su išla na zimovanje, išla na more, živeli su normalno. Nije se razmetao, ali je radio i stvarao. Mi smo im sredili sprat kuće, oni su živeli gore, a mi dole. Sećam se, to veče, žena je spremila bogatu trpezu za Novu godinu. Šalio sam se da mu slikamo i pošaljemo, da ga zezamo kako je nama lepše... I eto, tu sliku smo poslali u sedam uveče. Nije dočekao da je vidi - kaže Milivoje tužno.

Veruje da je upravo to moglo da izazove zavist kod Branka, iako mu ni to nije u potpunosti jasno jer je svestan da ga je godinama branio i pružao podršku i njemu i njegovoj ženi.

- Kako vreme prolazi, sve više dolazim do saznanja da se njih dvojica nisu podnosili. Moj sin je bio napredan, radio je, stvarao. Imao je porodicu, decu. I to je nekome smetalo - kaže Milivoje Novaković za Telegraf.rs.

"Zašto se vratio i ubio i snaju?"

Jedno pitanje, kaže, i dalje ga progoni, uprkos svemu, presudi, Apelaciji, izjavama svedoka i odbrani samog Branka Pušice.

- Ubio je mog sina. Ali zašto se vratio i ubio i snaju? Zašto je prešao tri, četiri metra i pucao i u nju? Ona je samo podigla ruke kao da se zaštiti. Kao da želi da mu kaže - nemoj, ali od toga ne možeš da se odbraniš - priseća se Milivoje Novaković bolnih detalja.

Prema njegovim rečima, Ivana nije imala nikakve veze sa sukobom, zbog toga smatra da kazna od 17 godina zatvora ne može da bude pravedna.

- Za mene jedna minuta bez doživotne robije ne znači ništa. Znači, ništa osim doživotne robije za mene ne dolazi u obzir kada je u pitanju ovo suđenje - kaže Milivoje, duboko razočaran presudom.

"Sudija je katastrofa"

Milivoje otvoreno govori i o nezadovoljstvu načinom na koji je vođen postupak, ali, prema njegovim rečima, tražiti izuzeće sudije sa ponovnog odlučivanja, može samo dodatno zakomplikovati ceo proces.

- Sudija je katastrofa. Kad je čitao presudu, mi smo svi stajali u sudnici. On je celo vreme trljao oči, ja sam pomislio da će sam sebi izbiti oko koliko ih je trljao - priseća se Milivoje Novaković, navodeći da je to dokaz apsolutne nezainteresovanosti za pravdu.

Dodaje da je tokom suđenja nekoliko puta bio udaljen iz sudnice, a na jednom ročištu došlo je i do verbalnog sukoba između njega i sudije.

- Tokom suđenja me je više puta udaljavao. Ja nisam tražio ništa posebno, samo da pravda bude zadovoljena. Rekao sam mu mnogo toga što možda nisam trebao. On mi je rekao da neće da me pritvori jer je, kako kaže, čovek. Ja sam mu se nasmejao i rekao: "Da si ti ikakav čovek, ti ovo ne bi radio i ne bi ponovo ubijao te ljude presudom kakvu si doneo" - kaže Milivoje razočarano.

Na pitanje da li je optuženi nešto govorio tokom suđenja, Milivoje Novaković kaže da je ostao pri ranijem iskazu.

- On je ostao pri svom iskazu. Kad prolazi prema sudnici, samo povije glavu da me ne pogleda u oči. Kažu da se plaši mene, da se plaši šta ću ja uraditi zbog svoje porodice, e pa dobro. Neka mu to bude stalno na pameti - kaže Milivoje.

Deca i dalje teško podnose gubitak

Predrag i Ivana iza sebe su ostavili dvoje dece, koja se, prema rečima njihovog dede, i dalje teško nose sa tragedijom.

- Teško im je. Jedno je drugi razred gimnazije, drugo šesti razred. Do skoro nisu mogle ni na groblje da odu. Prošle nedelje smo išli svi zajedno - kaže Milivoje.

Kako kaže Milivoje Novaković, njegove unuke trenutno borave kod bake, Ivanine majke, zato što su im škole bliže od nje nego iz kuće gde su živele sa roditeljima.

- Peđa je obnovio jednu našu porodičnu kuću u selu, par kilometara odavde. Do skoro nisu mogle ni tamo da odu. Sad su prvi put došle, ali vidi se da im je teško. Starijoj više nego mlađoj, nekako kao da ona dete još nije shvatila šta se dogodilo - kaže on.

"Sve smo stvorili zajedno"

Milivoje kaže da su on i njegov sin decenijama gradili posao i priseća se kako je to sve bilo dok mu je sin bio živ.

- Sve ovo što vidite - od hladnjače, zemlje, do ovog imanja - sve smo napravili moj sin i ja. Sve je napravljeno za 25 godina rada - kaže on.

Dodaje da je želeo da sinu obezbedi sigurnu budućnost, i da, isto kao što je njegov stariji sin uspeo u životu, Predrag ima nešto svoje i dovoljno novca za svoju porodicu.

- Moj motiv je bio da njega i njegovu porodicu podignem koliko mogu. Da imaju život, da imaju sigurnost i uspeli smo, ali čemu to sada - kaže Milivoje Novaković za Telegraf.rs.

"Na sahrani je bilo pet hiljada ljudi"

Tragedija je, kaže, potresla čitavo Arilje, šira porodica, prijatelji, poznanici, pa i meštani koji su u trenutku jezivog ubistva bili u kafiću gde se sve dogodilo, došli su da ih isprate na večni počinak.

- Na sahrani je bilo četiri do pet hiljada ljudi. Celo ovo polje je bilo puno - kaže Milivoje prisećajući se tog dana kada se zauvek oprostio od svog sina i snaje.

Milivoje je takođe naveo i da je na godišnjicu ubistva organizovana i akcija davanja krvi, kako bi učinili dobro delo za one kojima je to potrebno.

- Odaziv je bio dobar, a na groblju je bilo oko 150 ljudi - kaže Milivoje Novaković za Telegraf.rs.

Krvava proslava

Podsetimo, dvostruko ubistvo dogodilo se 31. decembra 2024. godine u Arilju, kada je, prema navodima optužnice, Branko Pušica iz vatrenog oružja ubio Predraga Novakovića, a zatim i njegovu suprugu Ivanu.

Prema navodima iz optužnice, Pušica je tog dana došao u lokal gde se odvijala dnevna proslava Nove godine, gde je, nakon više pokušaja da priča sa njim, najpre pucao u Predraga, a potom i u Ivanu, koja je pokušala da se zaštiti podigavši ruke. Predrag Novaković je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta, dok je Ivana podlegla povredama u bolnici isto to veče.

Tragedija je duboko potresla Arilje i okolinu, jer su Predrag i Ivana Novaković važili za vredne i poštene ljude koji su godinama gradili porodični posao i život u ovom kraju. Predrag Novaković je sa ocem Milivojem razvijao porodični biznis i radio na imanju koje su decenijama stvarali. Iza njih je ostalo dvoje maloletne dece.

Nakon zločina policija je uhapsila Branka Pušicu, protiv koga je pokrenut krivični postupak za teško ubistvo. Prvostepenom presudom osuđen je na 17 godina zatvora za ubistvo, dok mu je dodatno izrečena kazna od godinu dana zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja.

Završne reči u sudnici, u novembru prošle godine, obeležila je žustra polemika između tužilaštva, koje je insistiralo na najstrožoj kazni, i odbrane, koja je pokušala da izdejstvuje blažu kaznu pozivajući se na navodno stanje neuračunljivosti optuženog. Javni tužilac je u potpunosti odbacio tvrdnje odbrane da je Branko Pušica delovao u stanju neuračunljivosti zbog alkohola.

U optužnici je istaknuto da je Branko Pušica, nakon prvog odlaska iz kafića, svesno otišao do kuće, uzeo pištolj i vratio se u prepun lokal, gde je bilo prisutno oko stotinu gostiju, uključujući i deca.

Tužilaštvo je tada naglasilo da je ubistvo izvršeno iz bezobzirne osvete i niskih pobuda. Kao dokaz Pušičine svesti, navedena je njegova izjava koju je dao prijateljima neposredno nakon zločina, a koja glasi: "Morao sam, tištalo me je to godinama. Nisam mogao više!"

Odbrana je, nasuprot tome, tvrdila da tužilaštvo nije dokazalo postojanje ličnog konflikta, već da je motiv bio samo dugovanje, te da je Branko Pušica bio neuračunljiv pod dejstvom alkohola.

Tokom završnih reči, Branko Pušica se obratio porodici oštećenih izjavivši saučešće.

"Veoma mi je žao što se to desilo. Nemam reči da kažem. Sve bih dao da vratim vreme unazad da se ovo nije dogodilo. Izjavljujem saučešće porodici", rekao je pred govornicom.

Međutim, Apelacioni sud je tu presudu ukinuo i naložio novo suđenje, zbog čega se ceo postupak ponovo razmatra pred nadležnim sudom.

Porodica ubijenih smatra da izrečena kazna ne odgovara težini zločina i poručuje da će nastaviti da traži, kako kažu, punu pravdu za ubistvo Predraga i Ivane.

(Telegraf.rs)