Marija (37) je posle udesa ostala nepokretna, preteško je, ali se bori: "Želim sama da se nakašljem"

Potrebno joj je najmanje 15.000 evra da bi što pre nastavila oporavak

Foto: Facebook/Marija Milošević

Marija Milošević (37) živi u Smederevu, diplomirani je fililog, većinu dana provodi baveći se prevođenjem na engleski jezik i čitajući. U radu joj pomaže kompjuterski softver koji funkcioniše po komandi njenog glasa, budući da je Marija gotovo nepokretna od ramena, nakon teške saobraćajne nesreće koja se dogodila kada je sa suprugom išla na letovanje u Tunis.

Kobno letovanje za Mariju bilo je 2014. godine, kada je radila kao profesorka engleskog i prevodilac, bila na pragu 30. godine i imala velike planove.

- Treći dan letovanja u Tunisu doživeli smo nesreću prilikom izleta u Sahari, krivicom vozača. U istom vozilu je bilo nas šestoro. Ja sam zadobila najtežu povredu, prelom trećeg i četvrtog vratnog pršljena i kompletan prekid kičmene moždine. To je prouzrokovalo potpunu paralizu tela od vrata na dole. Bukvalno mi je glava bila odvojena od tela - seća se Marija.

Operisali su je u Tunisu i tamo se zadržala mesec i po dana. Onda je avionom prebačena na Vojnomedicinsku akademiju.

Prekid kičmene moždine pouzrokovao je i prekid disajne funkcije, pa je šest meseci morala da provede na respiratoru. Takođe, Mariji je prilikom nesreće stradalo i plućno krilo, koje je bilo probušeno usled preloma rebra.

- Nisam mogla da gutam, jedem i pričam. Bila sam bukvalno kao biljka tih nekoliko meseci.

Naznake oporavka za Mariju krenule su nakon niza fizikalnih terapija, koje su, kako nam je rekla, bile najteži deo lečenje. Takođe, lekari su postali optimistični budući da nerv za disanje nije oštećen, pa su postojale šanse da se skine sa respiratora.

- Postepeno skidanje sa respiratira je značilo da prvo pet minuta dišem sama, pa se to postepeno povećavalo. Ta agonija je trajala dva meseca.

Marija je uspela da prodiše sama, ali joj je ugrađena trahealna kanila, metalna cev u vratu koja olakšava disanje.

- Kroz nju se i aspiriram, pošto nemam refleks kašlja. Sada pričam normalno jer sam se navežbala. U početku nisam mogla ni jedan slog da izgovorim. Bukvalno sam ispočetka učila i da gutam, dišem, pričam - kaže ona.

Marija nije imala povrede glave i bila je svesna svega što se dešavalo. Prvih mesec dana je bila u stanju šoka, a onda, kada je postpeno počela da shvata da će ostati nepokretna, krenula je ona najjača, mentalna borba.

- To je počelo posle trećeg meseca kad sam bila na VMA. Uveli su mi antidepresive. Bila je teška činjenica da prihvatiš da si potpuno nepokretan, imaš kateter, kanilu, da u potpunosti zavisiš od drugog. Smatrala sam da ne treba da živim.

Ipak, ona je motiv za borbu pronašla u svojoj prodici i prijateljima, koji je od prvog dana nisu ostavljali nijednog minuta samu.

- Značilo mi je što su se prema meni bližni odnosili kao da nisam osoba sa invaliditetom. Priča sa njima mi je najviše pomogla. Nisu mi prijali ljudi koji jadikuju nad mojom sudbinom - iskrena je ona.

Rehabilitacija i intenzivne fizikalne terapije koje je dobila u Dubrovniku i Novom Sadu, na koje je išla dve godine zaredom, kao i tri operacije matičnim ćelijama pomogli su da Mariji da samostalno sedi, pokreće vrat, glavu i ramena.

Međutim, da bi nastavila da napreduje u oporavku, neophodno je da skupi novac kako bi početkom leta nastavila sa intenzivnim fizikalnim terapijama. Jačanjem grudnih i stomačnih mišića stvorili bi se uslovi i za uklanjanje kanile.

- Možda ovo sada zvuči paradoksalno, ali imam želju da se sama nakašljem.

Jedan dan fizikalne terapije u Novom Sadu košta 100 evra, što na mesečnom novou, za Marijine potrebe, izađe i do dve i po hiljade evra. U Dubrovniku cena vežbi izađe i na 1.000 nedeljno. Za period od nekoliko meseci, da bi napravili i mali korak, Marija mora da skupi oko 15.000 evra.

U najboljem slučaju, kada bi ojačala i skupila dovoljno novca, Marija bi mogla da ide na rehabilitaciju u Moskvu ili na Kubu, gde lečenje košta najmanje 20.000 evra.

- Zavisna sam od drugog lica 24 sata. Imam dva personalna asistenta, jednog plaća grad, drugog plaćamo od tuđe nege i pomoći. Za terapije u Srbiji su mi pomogle neke donacije, ali u ovom trenutku nemam dovoljno da bih nastavila tamo gde sam stala - kaže ona.

Marija je pre svega borac. Koristi svoja znanja da zarađuje kao ovlašćeni prevodilac, čita knjige, aktivna je na društvenim mrežama, druži se sa prijatelima i želi da živi normalan život. Takođe, ona je skromna i kaže nam da joj je mučno što mora da skuplja novac kada pogleda svu decu kojoj je takođe potrebna pomoć.

Da pomognemo Mariji da nastavi svoj oporavak! Budmo humani!

Pomozimo Mariji!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 255 i pošaljimo SMS na 3030

Uplatom na dinarski račun: 160-463451-24

Uplatom na devizni račun: 00-540-0001944.8

IBAN: RS35160005400001944850

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

(Telegraf.rs)