Dragana je tonula u depresiju zbog multipla skleroze, ljubav je izvukla: "Oblačio me je, šetao je sa mnom"

Foto: Drgana Petrović

Kraljevčanka Dragana Petrović je supruga i majka. Saznanje da boluje od multipla skleroze (MS) njen život je pretvorilo u košmar. Kroz svoju priču upoznaće nas sa izazovima pred koje je stavlja ova bolest, ali će nam dati i divnu lekciju o ljubavi. Ona se sprema za put u Rusiju i potrebno joj je svega 430.000 dinara za ukupan iznos lečenja.

Kada joj je saopšteno da boluje od multipla skleroze, ujedno joj je, kako kaže, rečeno da je to neizlečiva bolest, od koje se ne umire i sa kojom se živi. Nakon toga pala je u depresiju.

Preporučujemo

- Veliki je izazov kada vam neko kaže da bolujete od neizlečive bolesti i da se sa tim se živi. Neurolog mi je rekao i da ću neminovno jednog dana biti invalid, ali da to prihvatim i teram dalje. Kada su mi zbog naglog porasta enzima jetre ukinuli lekove koje sam primala, tog trenutka kreće moj psihički pad. Nisam želela da izađem napolje, odlazila sam samo do bolnice ponedeljkom kada sam vadila enzime. Smršala sam 15 kilograma za mesec i po dana. U tom trenutku su mi dolazile najcrnje misli, pomislila sam da ne mogu više da živim ovako. Dešavala su se jutra da mi se oduzmu noge i da ne mogu da ih podignem. Nisam mogla da ustanem iz kreveta, da odem do toaleta, da spemim detetu doručak - prepričava teška stanja u kojima se nalazila.

Dragana sada pokušava da što više vremena provede sa sinom, jer je za 15 dana očekuje put za Rusiju gde će provesti duži period.

- Dane provodim kod kuće uglavnom. Trudim se da se sada više krećem i da provodim više vremena sa sinom jer 16. oktobra imam let za Rusiju, a 17. je planiran prijem u Kliniku za hematologiju. Tamo se ostaje od 30 do 45 dana. Nikada toliko dugo nisam bila razdvojena od sina, to mi najteže pada jer znam da me tamo čeka muka i da postupak ka izlečenju nije uopšte lak. Poput kompjutera koji se zarazi virusima, pa se briše ceo sistem, je i naša bolest. Oni potpuno obrišu naš imuni sistem i pokreću nov koji ne pamti greške prethodnog jer je u pitanju autoimuna bolest - objašnjava.

U toj klinici, dodaje Dragana, po podacima sa njihovog sajta, samo iz naše zemlje 728 ljudi se lečilo kod njh za 17 godina koliko se ta terapija sprovodi. Ona je preko dvoje ljudi sa kojima je ostvarila kontakt, a koji su bili na tretmanu u Rusiji, saznala mnogo toga.

- U kontaktu sam sa dečkom koji je iz Svilajnca, Aleksandrom Milivojevićem. On se u ponedeljak vraća kući. Jeste mršaviji 10 kilograma, jeste bez kose, ali već oseća napredak. Noga mu više nije ukočena, može normalno da hoda. Bitno je da narednih šest meseci redovno vežba svaki dan, rekli su mu, 10 do 15 munta za početak. Takođe treba da se hrani po njihovoj preporuci uz korišćenje vitamina za podršku novom imunom sistemu. Više lekove za MS nema potrebe da uzima, zvanično su mu potvrdili da je MS free. Prvi put smo se čuli tri dana pred njegov odlazak i svaki dan smo razgovarali putem video poziva. Zahvaljujući tome, ja imam utisak kao da sam već bila tamo, tačno znam svaki dan šta me čeka. Preneo mi je da su doktori i zdravstveni radnici preljubazni. Rekao mi je da ne može da veruje da ovako fine sestre i lekari postoje - priča ova hrabra žena.

Najveći deo novčanih sredstava potrebnih za Draganino lečenje u Rusiji su prikupljeni pomoću fondacije "Budi human", ali veliki doprinos su, kako naglašava, dali njeni Kraljevčani.

- Za moj put fali svega 430.000 dinara. Pre četiri nedelje u Kraljevu, gde sam odrasla i išla u školu, 15 devojaka je organizovalo poklanjanje raznih tretmanana i proizvoda. Jedna je šminkerka, druga frizerka, treća radi nokte, a neki imaju radnju gde izrađuju proizvode od drveta. Udruženim snagama uspeli smo za 3 nedelje da prikupimo 25.000 evra. Te devojke su me podstakle da u tom periodu počnem da snimam i javno govorim o MS-u - kaže Dragana.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Dragana Petrovic (@gagule88)

Ona naglašava da ima jednu veliku želju koju planira da ostvari kada završi lečenje u inostranstvu, i da će tokom boravka tamo razmišljati i praviti plan za realizaciju.

- Želja mi je kad se vratim da otvorim udruženje za obolele od MS-a. Tokom 30 dana koje ću provesti na lečenju sama, to će mi biti zadatak, da pravim plan o tome. Zvala me je devojka iz Novog Sada koja takođe ima MS. Ja sam imala pištolj za davanje injekcija, slično spravici koju koriste dijabetičari. Požalila mi se da je dobila iste injekcije i pištolj kojim treba da ih aplikuje, ali da ne zna kako to da uradi i da se boji. Ja sam odlučila da joj snimim kako dajem sebi injekciju, da bi videla kako se taj pištolj koristi. To je samo jedna od stvari sa kojom ljudi nisu upoznati, a boluju od MS - a. Mlađe devojke mi se žale da ih je sramota da kažu da imaju multipla sklerozu, pružam im podršku i vetar u leđa, ali o tome mora više da se priča - kaže Dragana.

Uz ovu hrabru ženu, stoji i jedan hrabar muž, Nikola. Draganu je oblačio, izvodio u šetnju, bodrio je. Za supruga kaže da je  njena stena.

- U kritičnom periodu suprug je bio na kolektivnom godišnjem odmoru. On me je podigao, on me je izvukao. Svakog dana po najvećem snegu i ledu oblačio me je i izvodio napolje. Šetao bi sa mnom koliko god mogu da bih razbistrila glavu. Govorio mi je da pogledam oko sebe i da nije najgore, da nije potonuo ceo svet. "Bićeš dobro" govorio je, "Zajedno ćemo ići napred i boriti se", motivisao me je. On mi je najviše pomogao i tada sam shvatila neke stvari. Imam za koga da se borim i za koga da živim, čak i da sutra završim u invalidskim kolicima, ja sam svom detetu i dalje majka, a svom suprugu žena. On je moja stena. Pre par večeri me uhvatila panika kad mi je Aleksandar rekao da mu je vraćanje matičnih ćelija sa lekom bilo mnogo teško i da je mislio da će umreti tih pola sata. Nije hteo da me laže, govorio mi je iskreno jer zna da me sve to čeka. Nikola me je smirio, rekao je da to moram da uradim za sebe i za njih, i da ću to prevazići. Smirio me je - priča Dragana.

Priznaje da je u jednom trenutku rekla suprugu Nikoli da se neće ljutiti ako ode od nje.

- Kada sam saznala dijagnozu, jedan dan sam mu rekla da se neću ljutiti ako poželi da ode od mene, a on mi je odgovorio "Ja sada da izađem na ulicu, da me udari automobil i ostanem invalid, da li bi ti mene ostavila?" pitao me je,  ja sam rekla "Nikad u životu". Tada mi je poručio da to nikad više ponovo ne spomenem. Žao mi je što on ne može da ide sa mnom jer je zabranjen pristup bolnici, ali će navijati za mene odavde, iz Kraljeva - kaže Dragana.

Ako izuzmemo bolest za koju verujemo da će je Dragana pobediti, možemo reći da je ona jedna srećna žena. Ljubav koju je osetila od svojih najbližih i okoline pokazala je da nekad i teški dani iznedre najlepše momente koje će zasigurno pamtiti čitavog života.

Dragani možemo da pomognemo na sledeće načine:

SMS 1282 na 3030, jednokratna pomoć u iznosu od 200 dinara

Uplatom na dinarski račun:

160-6000001421445-28

Skeniranjem NBS IPS QR koda na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod

Uplatom na devizni račun:

160-6000001422027-28

IBAN:

RS35160600000142202728

SWIFT/BIC:

DBDBRSBG

(Telegraf.rs)