Bosanac nas je prošle nedelje nasmejao svojim fotkama, a sada je napisao ćerki pismo pred svadbu, zbog kojeg svi plaču

Svojoj ćerki je u emotivnom pismu ostavio poruku koju ona nikada neće zaboraviti

Emir Tica iz Travnika je postao poznat širom regiona pre nekoliko nedelja kao čovek koji voli dosta da putuje i ima zanimljiv hobi, fotografiše se pored interesantnih tabli sa nazivima mesta koja poseti i do sad je objavio nekoliko stotina slika na Instagramu. Sada je ponovo dospeo u žižu javnosti i to zbog veoma lepog povoda. Svojoj ćerki je za venčanje napisao pismo u kojem je izrazio sve ono što jedan otac oseća u trenutku kada mu se udaje ćerka.

Bosanac se fotka pored najluđih znakova na Balkanu: Bio je u Gornjim Cjepidlakama i Smrtiću, ali još nije u gradu Tumidaj (FOTO)

- Kad se ćerka udavala rekla mi je da ja taj dan moram da ćutim. Vezani smo na jedan naš poseban način i nije želela da se rasplače kad je budem ispraćao. Prihvatio sam, ali pod uslovom da joj dok putuje u novi dom, napišem pismo. I tako je to ispalo - rekao je Emir za Index čije je pismo rasplakalo čitav region.

Prenosimo ga u celosti:

"Ej, sine... Došao je momenat za koji sam znao da će doći od one davne novembarske noći kad si se rodila... I nije onakav kako sam ga zamišljao povremeno proteklu dvadeset i jednu godinu.

Ono kao sad trebam nešto pametno da ti kažem... A za sve ove godine sam ti ustvari pokušavao to isto reći...

Kad si ono u svojoj prvoj haljinici pala ispred zgrade i razbila kolena... Malo si zaplakala, a ja sam te bodrio da ustaneš i ideš dalje... I kada sam ti obećao čokoladnu tortu na poklon ako uspeš da ćutiš dva minuta... A ti si onako ubedljivo sa razrogačenim očima nakon pola minuta rekla da ne možeš da ćutiš jer će ti oči iskočiti...

Kad su ti u vrtiću dali lutku da te uslikaju s njom, a ti si je onako nevešto i nesigurno držala, znao sam da ćeš jednog dana kad odrasteš ipak biti vešta za neke druge stvari...

I uspelo nam je ... i kad daješ injekcije, i kad slikaš selfije i kad voziš dizela ide ti odlično. I koliko su me svi mrzili kad su videli da tebe, svoju kćerku šesnaestogodišnjakinju častim velikim točenim.

A samo sam hteo da ti pokažem kako će te mangupi čekati u zasedi sada kada si odrasla. I načekali su se, znam, ali te nisu ulovili. Tatina škola...

A što smo se svađali. Svađali smo se povremeno svih ovih godina i nikad pobednika u toj svađi nije bilo, jer nekako su i moj jezik i tvoj jezik isto lajavi došli... Pa bi nas onda čudno svi gledali kad bi sve te naše nerešene svađe smehom završili shvativši da nismo isti, ali smo slični toliko da ponekad boli.

I sad nakon svega došao je onaj dan... Onaj momenat za koji sam znao da će doći od one davne novembarske noći kad si se rodila... A ja sam ti do sada skoro sve pametno rekao što sam znao.

Odlaziš iz gnezda u samostalni život. I nemam ti ništa novo reći što već nisam rekao ali mogu da ponovim neke stvari.

Kad sledeći put padneš, možda neću biti blizu da tu pružim ruku ali stisni zube i ustani.

Kada ti nekad neko sledeći put bude tražio da ćutiš... Uzmi onu istu čokoladnu tortu, opali ga posred lica, podboči se rukama i reci mu tako glasno "NEĆU" da ga zaboli.

Kad neki novi mangupi pokušaju da te u neku novu zasedu uvuku, seti se kako ti je stari objašnjavao za šta sve srednji prst na ruci može da p0služi.

I da znaš... mogu ti tamo neki govoriti da si nevešta i nestručna i nesposobna i ovakva i onakva... Pusti ljubomorne neka se pate u svom neznanju i zavisti, digni glavu i u prolazu pod ruku sa svojim čovekom prođi dalje... Ne daj da te dodirnu njihove tuge koje nose u sebi i ne znaju šta će s njima.

I ne seci krivine. Nikad ne seci krivine... Znam, reći ćeš da to nikad ne radiš... Ni nemoj...

Stari će ti sada ponoviti jednu istinu. Nikad kraći put nije bio brži. I nikad ni neće biti.

I nemoj nikada ni zbog koga stajati. I čekati... i gledati prema ka dole... Uvek gledaj i idi napred i gore... A ako zbog toga trebaš ponovo da postaneš lajava onako kako sam te nekada učio onda budi. Uvek daj do znanja da postojiš.

A sa čovekom koga si izabrala... Znaš već šta ću ti reći. Razgovaraj. Uvek i stalno... O svemu... Nikada nemoj da ćutiš s njim jer tišina nije sastavni deo ljubavi. Tišina je sastavni deo tuge.

A ako nekad... Slučajno... Iz nekih nepoznatih razloga... Ponekad... Jednostavno ućutiš... Obavezno gledaj da ćutite zajedno. I da kratko traje.

I znaš... Kada smo svih ovih godina putovali zajedno govorio sam ti da je najlepši deo putovanja ustvari povratak.

Sada ćeš na bilo koju stranu imati povratak. Kada odeš dole, dolazak da me obiđeš biće povratak kući. Kada dođeš ovde, odlazak dole će opet biti povratak kući... Uspela si da jedan san pretvoriš u život.

Idi dalje, sine. I seti se mame i starog ponekad"...

(Telegraf.rs)