Dubravka dobija platu da čuva unuka: Sve je počelo tako što nema mesta u vrtiću, a država joj ovoliko plaća

Samobor, koji se nalazi u blizini Zagreba, postao je prvi grad u Hrvatskoj koji sprovodi program "Servis baka i deka", u okviru kojeg se za čuvanje deteta isplaćuje 360 evra mesečno po detetu.

Ova inicijativa omogućava bakama i dekama da dopune svoje penzije, ali vlasti se nadaju i da će podstaći porodične veze i smanjiti socijalnu izolaciju u društvu koje ubrzano stari.

Preporučujemo

"Prednosti su višestruke. Penzije su prilično niske, a roditeljima je ponekad teško da pronađu odgovarajuću brigu za decu. Želeli smo da roditeljima damo mogućnost izbora kada je u pitanju briga o njihovoj deci", kaže gradonačelnica Samobora Petra Škrobot za AFP.

U Hrvatskoj većina žena koristi 12 meseci porodiljskog odsustva, dok je državna briga o deci dostupna od šestog meseca starosti do upisa u osnovnu školu sa šest godina. Međutim, nema dovoljno mesta u vrtićima, koji su u nadležnosti lokalnih vlasti, pa svake godine više hiljada dece ostane neupisano.

Problem je naročito izražen u velikim gradovima, posebno u Zagrebu, gde se mnogi zaposleni roditelji suočavaju s izborom da sami plaćaju privatni vrtić ili dadilju – ili da zatraže pomoć od svojih roditelja.

Program "Servis baka i deka", koji se bazira na sličnom modelu iz Švedske, namenjen je deci do četvrte godine starosti.

Bake i deke mogu da se prijavljuju svakog meseca, a mera je uvedena krajem marta. Do sada je stiglo 28 prijava.

'Produbljivanje veza'

Jedna od prvih korisnica programa bila je Dubravka Koletić (60), koja je inicijativu ocenila kao veoma pozitivnu i za bake i deke i za unuke.

"Dobijamo dodatni novac, što dobro dođe jer su penzije niske, i provodimo mnogo vremena sa unucima", rekla je za AFP dok se igrala sa svojim osamnaestomesečnim unukom Viktorom u parku.

Prosečna penzija u Hrvatskoj iznosi oko 550 evra mesečno.

"Takođe, još više se zbližavamo", dodala je Koletić.

Njena ćerka, Danijela Koletić, takođe je zadovoljna, iako Viktor nije dobio mesto u javnom vrtiću.

"Ovo je zaista sjajno, lakše je ostaviti tako malo dete nekome kome veruješ, a Viktor i njegova baka će dodatno produbiti svoju vezu", rekla je 41-godišnja ekonomistkinja, majka troje dece.

Samobor, grad sa oko 37.000 stanovnika, ima dva vrtića sa više manjih objekata koji zbrinjavaju više od 1.300 dece.

Ipak, prošle godine više od 100 dece nije upisano, posebno onih mlađih od 18 meseci.

Josipa Milaković, direktorka vrtića Grigor Vitez, nazvala je ovu inicijativu "pomoći roditeljima u zbrinjavanju najmlađih u porodičnom okruženju".

Gradonačelnica Škrobot kaže da su joj se već javljali predstavnici drugih gradova iz cele Hrvatske koji su zainteresovani za sprovođenje sličnog programa.

Hrvatska, članica Evropske unije sa 3,8 miliona stanovnika, suočava se sa ozbiljnom demografskom krizom: niskim natalitetom, starenjem populacije i emigracijom. Prema procenama UN-a, do kraja veka broj stanovnika mogao bi pasti na samo 2,5 miliona.

Samobor, međutim, odskače od trenda — populacija raste, naročito među mladim porodicama koje žele mirniji život u blizini Zagreba.

Prošle godine broj upisanih prvačića bio je iznad proseka, dok se broj učenika u ostatku zemlje smanjivao.

(Telegraf.rs)