Epidemija leptospiroze u Sarajevu, 5 hospitalizovanih: Specijalista objasnio kakva je bolest i kako je izbeći

Nakon što je u Sarajevu proglašena epidemija zbog pojave zarazne bolesti leptospiroze, javio se veliki interes javnosti za informacijama o tome šta predstavlja ova bolest, te koliko je zapravo opasna. Pojedini građani su u strahu, a nečistoća grada je zabrinjavajuća, piše Dnevni avaz.

Smeće se odlaže pored kontejnera, ulice su prljave, a glodari urinom prenose ovu zaraznu bolest. O ovoj temi Avaz je razgovarao sa šefom Klinike za infektivne bolesti na Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, prim. prof. dr.sc.med. Rusmirom Baljićem, koji je za danas izjavio da je trenutno na ovoj klinici hospitalizovano pet pacijenata koji imaju kliničku sliku karakterističnu za leptospirozu.

Preporučujemo

Simptomi leptospiroze

"Klinička slika leptospiroze može varirati, od blage do opasne po život. Podrazumeva povišenu telesnu temperaturu, opštu slabost i malaksalost, glavobolju, kašalj, poremećaj funkcije jetre i bubrega, u retkim slučajevima i meningitis, ali i krvarenja. Pacijenti koji su trenutno smešteni u Klinici za infektivne bolesti imaju srednje težak do teži klinički oblik bolesti, ali na sreću, do sada nismo imali niti jedan slučaj najteže forme ovog oboljenja: Weilove bolesti", rekao je za Avaz prim. prof. dr.sc.med.

Kako je izjavio, prvi slučaj koji je naknadno potvrđen laboratorijskim testovima je primljen u Kliniku za infektivne bolesti 7. maja ove godine.

Na pitanje koliko traje lečenje, odgovorio je da to zavisi o kliničkoj slici i izboru antibiotika. Lečenje traje 7 do 10 dana, rekao je dr Baljić.

Mere prevencije

"Ukoliko je moguće potrebno je izbegavati kontakt s potencijalno kontaminiranim površinama, prvenstveno ako se radi o boravku u podrumskim prostorijama ili na otvorenim prostorima gde su primećeni glodari. Takođe izbegavati boravak u stajaćim vodama ili na onečišćenim obalama reka. Treba voditi računa o pravilnom odlaganju otpada i naravno adekvatnoj ličnoj higijeni, pogotovu nakon boravka u području koje može biti kontaminirano", dodao je on.

Na pitanje da li je ranije ovakvih slučajeva bilo na području Kantona Sarajevo, rekao je da je pojedinačnih slučajeva bilo, ali prvi put su se javili u ovolikom broju i za relativno kratak vremenski period u Kantonu Sarajevo.

Širenje zarazne bolesti

Jedno od pitanja dr Baljiću bilo je i koliko brzo se bolest može proširiti s obzirom na to da je zabeležena na području Novog Grada, odnosno koliko je potrebno vremena da se proširi eventualno i na druge opštine u Kantonu Sarajevo.

"Teško je odgovoriti na ovo pitanje. Bolest se ne prenosi sa čoveka na čoveka tako da na ovo utiču drugi faktori, prvenstveno pojava glodara (miševi, pacovi), ali i neki kućni ljubimci je mogu prenositi, najčešće psi. Iako se bolest javlja sporadično ponekad je moguće brzo širenje. Jedan od primera je epidemija u rudniku u Zenici pre oko 20 godina, ali kod nas se radi o potpunom drugačijem okruženju", zaključio je prim. prof. dr.sc.med. Rusmir Baljić

(Telegraf.rs)