Hrvatska stavljena na popis "preopterećenih" zemalja koje više neće morati da primaju dodatne migrante

Grupa zemalja, među kojima su osim Hrvatske i Nemačke i Belgija, Bugarska, Estonija, Francuska, Finska, Irska, Litvanija, Letonija, Holandija i Poljska, mogu zatražiti da do kraja 2026. godine, u okviru novog mehanizma solidarnosti EU-a, ne moraju primati dodatne migrante iz drugih država članica, piše Deutsche Welle.

Ovo proizlazi iz analize poverenika EU-a za unutrašnje poslove Magnusa Brunera o takozvanom "fondu solidarnosti", koji bi trebao rasteretiti države pod visokim migracijskim pritiskom u sklopu reforme politike pružanja azila EU-a. Prema tom izveštaju, ove zemlje se mogu pozvati na činjenicu da se već sada brinu za vrlo veliki broj tražilaca azila za koje bi zapravo trebalo da budu odgovorne druge države članice Evropske unije.

Preporučujemo

Migrantski pritisak

Te zemlje će, zbog migrantskog pritiska proteklih godina kao i opasnosti od novog pritiska, biti delimično ili potpuno izuzete od drugih oblika solidarnosti, poput novčanih uplata ili materijalnih doprinosa. Te oblike podrške teoretski mogu pružiti države članice EU-a koje ne žele primati izbeglice.

Kao zemlje koje će iduće godine zbog visokog migracijskog pritiska imati pravo na solidarnost drugih članica EU-a, Komisija u svojoj analizi navodi Grčku i Kipar te Španiju i Italiju. Grčka i Kipar suočeni su, prema izveštaju, s neproporcionalno velikim brojem dolazaka tokom protekle godine, dok su Španija i Italija opterećene brojnim plovilima koje dolaze preko Sredozemlja.

Bruner je naglasio da stroža azilna politika već sada pokazuje rezultate.

“Nezakonita migracija smanjena je u protekloj godini za 35 posto”, rekao je.

Izveštaj, koji je sada po prvi put predstavljen, smatra se ključnim korakom u sprovođenju reforme evropskog sistema azila (GEAS), koja uključuje i mehanizam solidarnosti radi rasterećenja država članica posebno pogođenih migracijama.

Cilj tog sistema uravnoteženja jeste da izbeglice ostanu u zemlji u koju prvo stignu, a ne da, na primer, dalje putuju u Nemačku. Države poput Grčke ili Italije trebalo bi, osim toga, da sprovode ubrzane postupke azila na spoljnim granicama. Zauzvrat bi trebalo da budu rasterećene zemlje EU-a u koje dolazi najviše migranata, piše DW.

(Telegraf.rs)