Hadžija uskoro na slobodi: Čitav region pamti jeziv zločin koji je počinio, sad otkrio planove za budućnost

Fikret Hadžić, poznat kao Hadžija, koji je počinio jedan od najtežih zločina u Tuzlanskom kantonu početkom 2000-ih uskoro će se naći na slobodi. Hadžija je osuđen na 23 godine zatvora zbog trostrukog ubistva i pokušaja ubistva, a na slobodu izlazi 1. maja 2026. godine. Nakon što napusti zatvor planira da ode u Nemačku i vozi autobus.

Njemu je nedavno odobren privremeni izlazak u Lukavac kako bi prikupio dokumentaciju neophodnu za život nakon zatvora, a u emisiji "Slučajevi X" na Hayat TV je otvoreno govorio o planovima nakon odsluženja kazne.

Preporučujemo

Prema informacijama iz pomenute emisije, direktor Kazneno-popravnog zavoda, Rusmir Isak, odobrio mu je privremeni izlazak u Lukavac kako bi prikupio lične dokumente, vozačku dozvolu, kao i papire koji se odnose na njegovu profesionalnu kvalifikaciju za upravljanje autobusima.

Hadžija je potvrdio da je već osigurao posao u Minhenu, gde planira da radi kao vozač autobusa nakon izlaska na slobodu.

"Hoću da se bacim na posao, da zaradim i da uživam kod kuće. Imam sve potrebne papire da nastavim da vozim i da radim kao i pre", rekao je Hadžija u razgovoru za Hayat TV.

Tokom emisije posebno je govorio o zatvorskim danima i životu koji ga čeka nakon što odsluži 23-godišnju kaznu. Hadžija je priznao da tek u zatvoru shvata težinu onoga što je uradio.

"Da sam znao šta je zatvor, nikad ovo ne bih uradio. Ode ti 23 godine… Mogao sam raditi, mogao sam živeti… Ali gotovo je", rekao je.

U razgovoru s novinarom Veldinom Čustovićem, govorio je i o kajanju, ističući da mu je teško da prihvati sopstvene postupke, ali i da nosi kompleksna osećanja.

"Kasno je sada vikati i kajem se – i ne kajem se", rekao je.

Planirani izlazak Fikreta Hadžića već izaziva veliku pažnju javnosti, posebno u njegovom rodnom Lukavcu, gde je slučaj koji ga je doveo iza rešetaka i dalje jedna od najpoznatijih i najtežih kriminalističkih priča poslednjih decenija u Bosni i Hercegovini.

Prema medijskim informacijama i njegovom svedočenju, motiv za jeziva ubistva bila je višegodišnja netrpeljivost i želja za osvetom.

Prema njegovim tvrdnjama, sukob je počeo dok je vodio restoran u Lukavcu. Godinama je, kako navodi, imao problema s grupom lokalnih muškaraca, od kojih su trojica bila braća. Tvrdio je da su mu remetili rad objekta, te da je 2001. godine fizički napadnut i izboden.

Nakon toga je, kako je kasnije ispričao, doneo odluku da im se osveti. U više intervjua izjavio je da je čak slao dopise nadležnim institucijama tražeći reakciju, a da je, kada je nije dobio, "uzeo pravdu u svoje ruke".

Zločin se dogodio 1. maja 2002. godine, kada je, prema njegovom iskazu, video četvoricu muškaraca ispred jedne prodavnice u Lukavcu. Sa sobom je nosio prepravljenu pušku sakrivenu u kaputu. Prišao im je i otvorio vatru. Trojica su ubijena na licu mesta, dok je četvrti muškarac preživeo i uspeo je da pobegne.

Hadžić je kasnije ispričao da je delovao planirano i svesno, navodeći da je "čekao godinu dana" priliku za osvetu. U pojedinim intervjuima tvrdio je da tada nije osećao kajanje, dok u kasnijim izjavama navodi da bi "sve bilo drugačije da je znao šta znači zatvor".

S druge strane, preživeli član porodice žrtava u medijima je više puta negirao njegove tvrdnje o prethodnim napadima, optužujući ga da iznosi neistine i da je motiv bio lične prirode, a ne odbrana ili osveta.

Za ovaj zločin Hadžić je prvobitno osuđen na 21 godinu zatvora, a kazna mu je kasnije povećana na 23 godine.

(Telegraf.rs)