Kakve promene u 2026. čekaju Hrvate: Strože saobraćajne kazne, skuplje dopunsko osiguranje, novi standardi...

Digitalna fiskalizacija, strože saobraćajne kazne, rast minimalne zarade, fleksibilniji rad uz penziju, besplatan osnovni bankarski račun. Paralelno s tim dolaze i reforma gradnje i stanovanja, kao i skuplje dopunsko zdravstveno osiguranje. To je samo deo promena koje Hrvate čekaju u 2026. godini, piše Večernji list.

Pored strožih kazni za saobraćajne prekršaje, tokom 2026. intenzivno će se raditi i na modernizaciji kompletnog zakonodavnog okvira u oblasti saobraćaja. To uključuje usklađivanje sa direktivama Evropske unije, na primer onima koje omogućavaju povećanu prekograničnu razmenu podataka o saobraćajnim prekršajima, kako bi kazne iz jedne države lakše "putovale" u drugu, ali i uvođenje elemenata inteligentnih saobraćajnih sistema koji obuhvataju pametne semafore, automatizovane sisteme nadzora saobraćaja i pripremu za nove tehnologije, poput autonomnih vozila u kontrolisanim uslovima.

Preporučujemo

Uz to, izmene u saobraćajnom zakonodavstvu obuhvataju i postepeno uvođenje strožih evropskih standarda opreme i digitalnih funkcionalnosti u novim modelima vozila, što će se u 2026. i narednim godinama sve više odražavati na homologaciju i ponudu na tržištu.

Velika tehnološka promena u saobraćaju na kojoj će se raditi već tokom 2026. jeste i novi model naplate putarina na auto-putevima. Umesto klasičnih naplatnih kućica, sistem prelazi na elektronsku naplatu, gde se prolazak beleži kamerama, a plaćanje se obavlja pomoću ENC uređaja u vozilu ili putem aplikacije. Ovaj model "free flow" naplate modernizuje saobraćaj na auto-putevima i smanjuje zastoje, a planirano je da se počne uvoditi tokom 2026. godine i da postepeno zameni fizičke naplatne trake. Puna primena sistema Crolibertas, kako će se zvati novi sistem naplate putarina, očekuje se u martu 2027. godine.

Godina 2026. Hrvatskoj donosi i najveći zahvat u prostorno i građevinsko zakonodavstvo u poslednjih deset godina, a u središtu svega nalazi se paket od tri zakona koje Vlada naziva "temeljem novog stambenog i investicionog ciklusa". Reč je o Zakonu o prostornom uređenju, Zakonu o gradnji i Zakonu o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu, čije se usvajanje očekuje do kraja ove godine, a primena od 1. januara.

Uz njih dolazi i potpuno novi Zakon o priuštivom stanovanju, koji je trenutno u fazi javnog savetovanja i predstavlja četvrtu, najosetljiviju komponentu reforme, jer prvi put na nacionalnom nivou definiše ko ima pravo na povoljniji najam, kakvi stanovi mogu da se grade i na koji način će država i gradovi učestvovati u finansiranju.

Cilj je ambiciozan. Pojednostaviti i digitalizovati izdavanje građevinskih dozvola, ubrzati prostorno planiranje, stvoriti uslove za izgradnju nekoliko hiljada priuštivih stanova i istovremeno zaštititi prostor od prekomerne urbanizacije. Ministar graditeljstva Branko Bačić tvrdi da bi se standardne građevinske dozvole mogle izdavati u roku od oko mesec dana, što bi, ukoliko zaživi u praksi, predstavljalo radikalan zaokret u odnosu na sadašnje stanje, u kojem investitori često mesecima ili godinama čekaju na rešenja. Novi sistem oslanja se na potpuno digitalne prostorne planove, centralizovani ISPU sistem i redefinisane procedure u kojima se deo dokumentacije pojednostavljuje, a kod manjih zgrada u početnoj fazi više se ne zahteva ni puni glavni projekat. Bačić insistira na tome da je cilj povećati predvidivost i transparentnost, a ne otvarati prostor za divlju gradnju ili "dogovorne" urbanističke interpretacije.

Istovremeno se na potpuno nov način uređuje stambena politika. Zakon o priuštivom stanovanju uvodi sistem u kojem se pravo na povoljniji najam ili kupovinu određuje prema visini prihoda domaćinstva, broju članova i stvarnim stambenim potrebama.

Model se zasniva na neprofitnoj kiriji koja ne bi smela da prelazi oko trećine prihoda porodice, dok ulaganja i upravljanje stanovima preuzimaju država, gradovi, APN i nove stambene zadruge. Time se stvara mehanizam kojim se u narednim godinama planira izgradnja hiljada stanova namenjenih građanima kojima tržište više nije dostupno.

Prema projekcijama Vlade Hrvatske, do 2030. godine moguće je realizovati do 9.000 stanova, ali kritičari upozoravaju da bi bez jasne raspodele zemljišta i transparentnog upravljanja ti ciljevi mogli ostati samo na papiru.

Sporno je i pitanje gradnje na negrađevinskom zemljištu. Iako zakon dopušta takvu mogućnost, jasno se ograničava da ona važi isključivo za projekte priuštivog stanovanja i samo kada je reč o javnom investitoru, uz uslov da je zemljište već infrastrukturno opremljeno.

Treći deo paketa podiže lestvicu energetske efikasnosti u zgradama. Novi propisi zahtevaju strože standarde izolacije, upravljanja potrošnjom i otpornosti na klimatske promene, što znači da buduće zgrade moraju biti projektovane tako da troše manje energije i smanjuju emisije. Hrvatska se time usklađuje sa evropskim ciljevima, ali to istovremeno povećava pritisak na građevinski sektor i investitore, jer savremeni standardi podrazumevaju i veće početne troškove gradnje. Ministarstvo to predstavlja kao dugoročnu uštedu, uz poruku da jeftina gradnja danas znači skupe režije sutra.

Paket zakona izazvao je burne rasprave, od hrvatskih urbanista i arhitekata do opozicije, koja tvrdi da se pojedine odredbe mogu iskoristiti za ubrzano širenje građevinskih zona. Nakon više sastanaka sa HAZU i udruženjima arhitekata, ministarstvo je najavilo dodatne korekcije koje bi trebalo da spreče stvaranje socijalno izolovanih stambenih zona i dodatno zaštite poljoprivredno i prirodno vredno zemljište. Bačić se pritom poziva na osnovnu ideju reforme, da prostor mora biti zaštićen isto koliko i javni interes za stanovanje, i da se jedno ne može ostvariti na štetu drugog.

Na kraju i zdravstvo. Dopunsko zdravstveno osiguranje od početka 2026. godine poskupljuje na oko 180 evra godišnje, što je povećanje od oko 60 odsto. Istovremeno, država podiže prihodovne cenzuse za one kojima iz budžeta plaća dopunsko osiguranje, pa će od 1. januara pravo na "besplatno dopunsko“ imati osigurane osobe ako im ukupni prihod u prethodnoj godini po članu porodice ne prelazi 458,08 evra mesečno, a samci ako ne prelazi 573,50 evra.

(Telegraf.rs)