Magistrala na Jadranu proglašena jednom od najlepših na svetu: Dugačka 800 km, gradilo je 10.000 radnika

Put koji je povezivao hrvatsku obalu proglašen je jednim od najlepših na svetu: dug je više od 800 km, a gradilo ga je čak 10.000 ljudi. Od prve deonice otvorene 1965. godine do danas, ovaj put je promenio način putovanja, razvoj primorskih gradova i sudbinu hrvatskog turizma.

Malo ko od nas u Hrvatskoj nije vozio njime, barem nekim njegovim delom... Naime, praktično je bio (ili je još uvek) sastavni deo odlaska na more, ponekad „nužno zlo“ zbog gužve i saobraćajnih gužvi na njemu, ali vrlo često put koji, zahvaljujući prelepim pejzažima kroz koje prolazi, mame uzdahe... Danas, kada je autoput preuzeo primat, dobio je epitet „turistički“. Često je na listi želja ljubitelja dobrog putovanja. Naime, Jadranska magistrala je dobro poznat pojam, a nazivana je i jednim od najlepših puteva na svetu.

Preporučujemo

Suvoparna definicija je mnogo manje romantična. Jadranska magistrala je ukupno dugačka 1006 kilometara. Prostire se duž istočne jadranske obale, od Trsta preko Pule, Rijeke, Zadra, Splita, Ploča i Dubrovnika do Ulcinja, navodi Enciklopedija. Njen najveći deo, 818 kilometara, prolazi kroz Hrvatsku i tamo ima još suvlji zvanični naziv – D8 (u suštini, u Istri su to putevi D66 i D75).

Foto: Shutterstock

Neki od delova ovog puta i danas, uprkos izgradnji autoputa, predstavljaju neku vrstu „životne krvi“ područja kroz koja prolaze.

Do njegovog svečanog otvaranja 30. maja 1965. godine, nije postojao nijedan put koji je išao duž hrvatske obale. Na nekim mestima su bila povezana veća naselja. Njena izgradnja je vremenom nastavljena na nekim mestima ili je čak vodila duž trasa starih rimskih i srednjovekovnih puteva, kao i puteva izgrađenih u 18. i 19. veku i početkom 20. veka. Primeri za to su ruta od Metkovića do Dubrovnika. Ili ona od Senja do Karlobaga.

U svakom slučaju, njegova izgradnja je zauvek promenila sudbinu hrvatske obale. Počela je da se razvija, duž nje su građene kuće i odmarališta, pa čak i čitava naselja. Neki kažu da je upravo ona omogućila razvoj masovnog turizma u Hrvatskoj, a igrala je i izuzetno važnu ulogu tokom rata.

Izgradnja Jadranske magistrale nije bio lak poduhvat. Prema blogu kompanije Geoteh, u njenoj izgradnji je učestvovalo više od 10 hiljada radnika i oko 300 inženjera i tehničara. Iskopano je najmanje šest miliona kubnih metara materijala. Za ovo su korišćene mine i oko dve hiljade tona eksploziva. Prema istom izvoru, u izgradnji Jadranske magistrale učestvovala je i sama vojska, a oboreni su i rekordi, na primer u slučaju mosta Bistrine kod Stona, dugog 482 metra, koji je izgrađen za samo 10 meseci.

Foto: Shutterstock

Generalno, Jadranska magistrala ima 26 mostova dužine do 20 metara i 13 mostova dužih od 50 metara, odnosno ukupna dužina mostova dužih od 30 metara je 3.734 metra, navodi se dalje u istom tekstu.

Iako je lepa (zbog svoje panoramske vrednosti, nekada je bila uvrštena među 10 najlepših puteva na svetu) i danas predstavlja svojevrsnu atrakciju za one koji vole vožnju, Jadranska magistrala ima i manu, a poznata je i po svojoj opasnosti. Naime, široka je šest do sedam metara (ponekad pet do šest metara), puna je oštrih krivina i nagiba većih od šest procenata i teško se nosi sa gustim saobraćajem. Naime, često prolazi kroz naselja, a na nekim mestima vozila su veoma izložena vetru. U „jednačinu opasnosti“ treba dodati i visoke litice.

Međutim, njena lepota nadmašuje sve ove izazove. Prema pisanju Tportala, motociklisti su, prema anketi iz 2014. godine, bili najviše fascinirani njegovom deonicom od Senja do Starigrada, a brojni proizvođači automobila su takođe na njoj predstavili primerke svojih automobila u reklamne svrhe.

(Telegraf.rs / putnikofer.hr)