Alarmantni podaci u BiH: U prvoj polovini godine umrlo više ljudi nego što je rođeno

Za samo pola godine u Bosni i Hercegovini umrlo je skoro 6.000 ljudi više nego što je rođeno, čime BiH nastavlja da beleži negativan prirodni priraštaj.

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, u prva dva kvartala ove godine u BiH su rođene 11.604 osobe, što je više za 7,14 odsto u odnosu na isti period lani, kada je rođena 10.831 osoba, a umrlo je 17.568, što je manje za 3,27 posto u odnosu na broj umrlih u prvih šest meseci 2025, kada je broj umrlih bio 18.162.

Preporučujemo

Demograf Aleksandar Majić za banjalučke "Nezavisne novine" kaže da se trend negativnog prirodnog priraštaja, odnosno depopulacije, mogao naslutiti još osamdesetih godina, kada je izgubljen fertilni kontingent, uz sve izraženije iseljavanje i pad broja rođenih.

Podsetio je da Republika Srpska negativan prirodni priraštaj beleži od 2002. godine, a Federacija BiH od 2013.

"Sve zemlje u okruženju su takve. BiH nije izuzetak. Nažalost, ova dešavanja tokom devedesetih uticala su negativno na sve ostale okolnosti. Mi moramo biti svesni da možemo samo ublažiti ove negativne trendove nekim merama  poticajima", kazao je Majić.

Prema njegovim rečima, jednokratne jere ne daju rezultate, dok kao pozitivne primere navodi besplatne udžbenike za sve osnovce, plaćeni produženi boravak i slične mere.

U prvih šest meseci ove godine zabeleženo je manje sklopljenih brakova i razvoda nego u istom periodu 2025.

"Tokom prvih šest meseci 2026. godine u Bosni i Hercegovini sklopljen je 5.921 brak, što u poređenju s prvih šest meseci 2025. godine pokazuje smanjenje od 3,39 posto. Tokom prvih šest meseci 2026. godine razvedeno je 849 brakova, što predstavlja smanjenje od 15,86 posto u odnosu na isti period 2025. godine", navode iz Agencije za statistiku BiH.

Psiholog i sistemski porodični psihoterapeput Maja Savanović Zorić za "Nezavisne" ističe da se danas sve češće postavlja pitanje da li je brak prevaziđena institucija.

"Nekada je brak bio društvena norma i neizostavan korak u životu svakog pojedinca. Danas sve više ljudi odgađa ili potpuno izbegava brak, vođeni različitim razlozima. Jedan od njih je ekonomska nesigurnost, jer je teško uspostaviti finansijsku stabilnost, a samostalan život je često izazovan, pa se mladi duže zadržavaju u roditeljskim domovima", kazala je.

Dodala je da su se promenile i vrednosti jer ljudi danas više ulažu u obrazovanje, karijeru i lični razvoj pre nego što razmotre brak kao opciju.

Prema njenim rečima, iskustva prethodnih generacija i veliki broj razvoda takođe utiču na mlade i čine ih skeptičnijima prema ideji "sreće do kraja života".

(Telegraf.rs/Tanjug)