TREBALO JE HRABROSTI I ZA OVO: Nacistički mural u Beogradu gađan mastilom (FOTO)

Dva Nemca su poginula u Beogradu tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, jedan od njih čak potpuno slučajno prilikom spasavanja Marka iz nemačkog zarobljeništa. Aktova otpora je, međutim, bilo mnogo, a jedan od njih je i mastilo na ovom muralu. Zvuči glupo rizikovati život zbog toga, ali sve se na kraju računa u borbi za slobodu

Oni koji se danas bune zbog toga što "Otpisani" ne prikazuju verno dešavanja u okupiranom Beogradu, očigledno nisu upoznati za konceptom umetničke slobode, mašte i dramatizacije. Ta serija i njen filmski nastavak su umetnička ostvarenja, ne istorijski udžbenici.

Preporučujemo

Dakle, poznato je da onakvih grandioznih akcija u našoj prestonici nije bilo u tolikom broju tokom Drugog svetskog rata. Zapravo, bila je samo jedna velika akcija komunističkih ilegalaca, kada je Tito naredio da se mora osloboditi Aleksandar Ranković tajnog imena Marko. On je uhapšen tokom pripreme dizanja u vazduh beogradske radio-stanice, nakon čega ga je kvislinška policija predala Gestapou, koji ga je mučio.

Zbog mučenja je pao u nesvest, pa je prebačen u bolnicu u današnjoj ulici Džordža Vašingtona, iz koje je spasen 29. jula 1941. godine u spektakularnoj akciji isplaniranoj od strane Cane Babović i Đura Strugara, kada su komunisti blokirali saobraćaj i Nemcima pred nosom izvukli svog čoveka (kažu da su i Nemci u automobilima čekali u gužvi ne znajući šta se dešava).

Tom prilikom je stradao jedan od dva Nemca koji su tokom okupacije poginuli u našem glavnom gradu; on se slučajno našao ispred bolnice. Drugi je pao dok je raznosio poštu, od ruke Radoslava Ćosića. Nije da napada na njih baš uopšte nije bilo, ali nisu uspevali; Milorad Pokrajac, izbegao iz NDH, pokušao je recimo sa svog prozora da ubije nekog narednika Lapa, ali bez uspeha (zbog toga je obešen na Terazijama).

Komunistički ilegalci u Beogradu su pre svega gađali pripadnike Specijalne policije, a svakako najpoznatiji atentat je onaj na Đorđa Kosmajca koji je ubijen na Gornjem Dorćolu, na uglu Tadeuša Košćuška i Zmaja od Noćaja.

A onda, bilo je i akcija poput ove na slici iz 1941. godine, koje nikome nisu štetile fizički, ali mentalno jesu dizale moral stanovništvu. Zvuči glupo i nevino, možda čak i naivno, rizikovati život da bi se bacilo mastilo na neki mural, ali sve se na kraju računa u borbi za slobodu. Sve je važno. Svaki, i najmanji akt otpora. I svako rizikovanje života treba ceniti, jer je i za ovo bila potrebna velika hrabrost.

(Telegraf.rs)