ZAŠTO JE STALJIN ZVRCNUO PASTERNAKA: Kratke anegdote iz života velikih pisaca (FOTO)

Osip Mandeljštam pročitao je Borisu Pasternaku na klupi na jednom moskovskom bulevaru svoju pesmu "Staljinov epigram". Ovaj ga je saslušao pa rekao: "Ja nisam ovo čuo, ti mi to nisi odrecitovao". Kada je Mandeljštam uhapšen, Pasternak je preklinjao Nikolaja Buharina da interveniše. Nedugo potom, primio je telefonski poziv. Glas iz Kremlja je rekao: "Drug Staljin želi da razgovara sa tobom". Pasternak se sledio

Boris Leonidovič Pasternak (1890-1960) se rodio u asimilovanoj i pokrštenoj jevrejskoj porodici u Moskvi, staroj prestonici Ruske imperije.

Preporučujemo

Otac mu je bio postimpresionistički slikar, majka pijanista, tako da je od malena bio u dodiru sa svetom umetnosti. Gosti su njegovog oca bile takve gromade poput Sergeja Rahmanjinova, Aleksandra Skrjabina, Lava Šestova te Rajnera Marije Rilkea, a porodični prijatelj bio je i Lav Tolstoj kojem je Borisov otac ilustrovao knjige.

Kao jedan od retkih istaknutih književnika koji posle Oktobarske revolucije nisu napustili Rusiju i pobegli pred Crvenim terorom, Pasternak je ušao u red najuglednijih i cenjenijih sovjetskih pesnika, pisaca i prevodilaca koji je danas najpoznatiji po uticajnoj zbirci pesama "Sestra moja, život" iz 1917. godine te romanu "Doktor Živago" iz 1957. za koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost (zbog čega su režim i poslušnici osuli paljbu po ovom velikanu i oterali ga prerano u grob).

"Doktor Živago" je u SSSR-u prvi put objavljen tek krajem osamdesetih godina, ali već je tridesetih, za vreme najgorih staljinističkih čistki, njegov život dospeo na tanak led.

Jedna od najinteresantnijih anegdota iz tog perioda svakako je događaj koji se odigrao aprila 1934. godine na klupi na jednom moskovskom bulevaru. Naime, njegov kolega pesnik Osip Mandeljštam napisao je pesmu pod naslovom "Staljinov epigram" u kojem se sprdao sa gospodarem Kremlja, te mu ju je tom prilikom pročitao.

Pasternak ga je saslušao, a onda je rekao: "Ja nisam ovo čuo, ti mi to nisi odrecitovao, jer, znaš, veoma čudne i strašne stvari se sada događaju: počeli su da kupe ljude. Plašim se da zidovi imaju uši, a možda čak i ove klupe na bulevaru ovde mogu da čuju i pričaju priče. Zato kažimo da ništa nisam čuo".

Kada je 14. maja te godine Mandeljštam uhapšen u svom domu, Pasternak je otrčao u redakciju "Izvestije" da preklinje Nikolaja Buharina da interveniše i da moli da se Osip pusti. Ovaj, ne znajući prirodu hapšenja, to je i uradio.

Nedugo potom, Pasternak je primio telefonski poziv. Glas iz Kremlja je rekao: "Drug Staljin želi da razgovara sa tobom". Pasternak se sledio, bio je potpuno nepripremljen za takav razgovor. Ali, onda je čuo NJEGOV glas, glas Josifa Visarionoviča Staljina, koji mu je rekao sledeće: "Kaži mi, šta se u tvojim književnim krugovima govori o hapšenju Mandeljštama?".

Usplahiren, Pasternak mu je rekao da se ne priča ništa, te da književni kružoci u Sovjetskoj Rusiji više ni ne postoje. Staljin ga je potom upitao šta misli o Mandeljštamu. Pasternak mu je objasnio da njih dvojica imaju različite filozofske poglede na poeziju.

Staljin je potom prezrivo i posprdno rekao: "Vidim, nisi u stanju da se zauzmeš za druga", nakon čega je zalupio slušalicu.

Lako je, naravno, osuditi Borisa Pasternaka za kukavičluk, ali treba znati i da je on odbijao da stavlja potpise na peticije Unije sovjetskih pisaca koje su tražile da se ljudi osuđuju na smrt, Staljina je nakon hapšenja svoje ljubavnice u društvu ljudi koje praktično nije ni poznavao uvek nazivao "ubicom", a nakon što je "Doktor Živago" zabranjen u Rusiji, imao je hrabrosti da tajno i bez dozvole rukopis preda zapadnim izdavačima što mu je donelo samo nesreću, mada je bio svestan posledica.

Interesantno je što je sredinom tridesetih godina, nakon što je odbio da stavi potpis na peticiju kojom se tražila smrtna presuda generalu Jakiru i maršalu Tuhačevskom, dospeo na listu za odstrel NKVD-a. Staljin je lično preškrabao njegovo ime za spiska, rekavši: "Ne dirajte ovog stanovnika oblaka", ili, po drugoj verziji: "Ostavite ovu svetu budalu na miru".

Još jedan dokaz da je priča o hrabrosti i kukavičluku uvek složena i nikada jednostavna, jer je takva ljudska psiha, naime složena, može da posluži i činjenica da je Boris Pasternak — u vremenu u kome i prostoru na kome je vladao militantni ateizam — sve vreme redovno prisustvovao pravoslavnim liturgijama. Pesme iz poslednje dve decenije njegovog života, duboko su religiozne. Na kraju je i sahranjen po pravoslavnom obredu.

(O. Š.)