Danas su Duhovske zadušnice! Svi iznose hranu na groblje, a niko ne zna da OVO nikako ne smete da odbijete!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 30. maja, obeležavaju jedan od najvažnijih dana posvećenih molitvi za preminule - Letnje (Duhovske) zadušnice, ali i spomen na velike ranohrišćanske svetitelje, Svetog apostola Andronika, Svetu Juniju i druge ugodnike Božije.

Duhovske zadušnice padaju u subotu pred praznik Silaska Svetog Duha na apostole (Pedetsetnicu). Danas se vernici mole za pokoj duša svih onih koji više nisu sa nama.

Preporučujemo

Običaj je da se rano ujutru izlazi na groblja, gde se pale sveće, a sveštenici služe parastose i opela. Sveća je simbol svetlosti Hristove koja treba da obasja duše preminulih. Ako ste sprečeni da odete na groblje, sveću možete upaliti u obližnjoj crkvi.

Kuvana pšenica je simbol vaskrsenja (kao što zrno bačeno u zemlju umire da bi donelo plod), a vino simbolizuje Božije milosrđe kojim se leče rane greha. Na groblje se obično iznosi hrana koja se deli sirotinji i svima koji prođu pored groba, uz reči: "Za pokoj duše (ime preminulog)". Smatra se velikim grehom odbiti hranu ili oterati prosjaka sa groba na današnji dan.

Običaj iznošenja hrane ne sme se pretvoriti u obilni ručak i slavlje. Alkohol, osim onog koji sveštenik koristi za prelivanje žita, ne bi trebalo konzumirati na grobnim mestima.

Iako Zadušnice nisu "crveno slovo" u smislu potpunog uzdržavanja od rada, vernici tradicinalno izbegavaju velike kućne poslove (poput pranja veša ili velikih radova u polju) kako bi dan posvetili molitvi i sećanju. Najveća greška je otići na groblje samo "reda radi", radi reda i običaja, bez iskrenog pokajanja i molitve za bližnje.

Pored Zadušnica, pravoslavni kalendar danas slavi i velike svedoke rane hrišćanske crkve.

Sveti Andronik je bio jedan od Sedamdeset apostola i rođak samog apostola Pavla, koji ga sa velikim poštovanjem pominje u svojoj Poslanici Rimljanima. Njegova saputnica i verna pomoćnica u misionarskom radu bila je Sveta Junija.

Andronik je postavljen za episkopa Panonije, ali nije sedeo na jednom mestu. Zajedno sa Junijom putovao je širom sveta, propovedajući Jevanđelje i uništavajući idolišta. Imali su blagodatnu moć isceljenja. Lečili su bolesne i izgonili demone. Njihov trud je privukao mnoge neznabošce hrišćanstvu. Postradali su mučeničkom smrću za veru, a njihove svete mošti kasnije su pronađene u carigradskom predgrađu Evgenija.

Solohon je bio rodom Egipćanin i služio je kao vojnik u rimskoj vojsci pod komandom vojvode Kampana, u vreme cara Maksimijana. Kada je stigla carska naredba da svi vojnici moraju prineti žrtve idolima, Solohon se, zajedno sa svojim drugovima Pamfamijem i Pamfalonom, javno deklarisao kao hrišćanin.

Zbog toga su pretrpeli strašna mučenja. Pamfamije i Pamfalon su ubrzo izdahnuli pod batinama, dok je Solohon preživeo neverovatne muke. Provlačili su mu gvozdene klinove kroz uši, a na kraju su ga bacili sa visoke litice. Ipak, ostao je živ sve dok ga hrišćani nisu sklonili u jednu kuću, gde je, uznevši poslednju molitvu, predao svoju dušu Bogu.

Sveti Stefan je bio sin cara Vasilija Makedonca i brat cara Lava Mudrog. Na tron Carigradske patrijaršije stupio je veoma mlad, u svojoj šesnaestoj godini, nakon upokojenja patrijarha Fotija.

Iako carskog porekla i na najvišem duhovnom položaju, Stefan je bio izuzetan podvižnik. Živeo je strogo, postio, bdeo i spavao na goloj zemlji. Ostao je upamćen kao neizmerno milostiv pastir koji se brinuo o sirotinji, udovicama i siročadi. Crkvom je upravljao nepune herojstvene decenije, a upokojio se mirno 893. godine, preselivši se u carstvo Nebesko.

(Telegraf.rs)