MISTERIJA SRPSKIH LOBISTA U AMERICI: Evo ko u Kongresu SAD BRANI KOSOVO od Albanaca i ČUVA interese Srbije! (VIDEO)

U Kongresu u SAD, od 2004. godine obnovljen je rad "Srpskog kokusa", sa ciljem da se problemi Srbije što bolje čuju u Americi, a ko je na čelu ove neformalne grupe i sve o njoj, pročitajte ovde...

Srbija u Predstavničkom domu Kongresa SAD ima svoju grupu, koja se bori za interese Beograda i na taj način lobira za Srbiju. Telegraf.rs vam donosi priču o "Srpskom kokusu" i njenom stvarnom uticaju u Americi!

Preporučujemo

Poznato je da skoro svaka zemlja u Americi ima svoju grupu koja lobira za njihove interese, a Srbija je u red tih država ušla 2004. godine  kada je Administrativni komitet Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio je zahtev za uspostavljanje neformalne poslaničke grupe - Srpskog kokusa. Beograd je tako kao poslednji sa Balkana dobio svoje "lobiste" u SAD (iako to ova grupa zvanično nije).

To, međutim, ne znači da su svi problemi u odnosima sa SAD rešeni, već da sada u američkom kongresu postoji neko ko će tumačiti probeleme Srbije.

Treba istaći i to da je grupa koja je zastupala Srbiju postojala u Kongresu sedamdesetih godina prošlog veka, ali se u međuvremenu ugasila. Tako je posle više od 4 decenije Srbija ponovo počela da lobira za svoje interese.

Najveći značaj ove grupe, ipak treba tražiti u ravnopravnosti Srbije sa ostalim državama, koje su takve grupe imale i ranije. Njen značaj je i u političkom kontekstu, u smislu da članovi te grupe javno priznaju da podržavaju pozitivniji pristup američke spoljne politike Srbiji.

Ipak, kokus grupa nije svemoćna: postoje stvari koje ona može, ali i stvari koje ne može da uradi. Ona nije rešenje svih problema u odnosima sa SAD, a ne treba je brkati ni sa grupama za lobiranje, mada ta grupa u nekim slučajevima to i jeste.

Treba imati u vidu da u Srpskom kokusu nisu naši predstavnici u američkom Kongresu, to su američki predstavnici u američkom Kongresu, koji su, naravno, bliski administraciji ili svojoj stranci, i koji će, isto tako, vršiti uticaj na nas da neke stvari pokrenemo i da nam pomognu u tome.

Prvi predsedavajući srpskog kokusa bio je uticajni republikanac iz Indijane Ben Barton, član Komiteta Predstavničkog doma za međunarodne odnose, koji je i predložio formiranje kokusa, a kopredsedavajući kongresmen Rahm Emanuel iz redova demokrata, član Budžetskog komiteta Predstavničkog doma.

Sadašnji prvi čovek ovog "neformalnog tela" je kongresmen Ted Po, republikanski kongresmen iz Teksasa, koji će na tom mestu zameniti Dena Bartona, koji odlazi u penziju. On je poznati teksaški kongresmen, koji je tokom svoje karijere obavljao i funkcije sudije i tužioca, poznat je i po inicijativama u korist spoljnopolitičke politike Srbije.

On je sa još trojicom kongresmena pred odlučivanje Evropske unije o dodeljivanju Srbiji statusa kandidata za članstvo u Uniji, uputio pismo administraciji u Briselu i Vašingtonu, podržavajući pozitivnu odluku. Takođe, kongresmen Po se na jednoj od poslednjih rasprava Odbora za spoljne poslove Kongresa o krizi na Kosovu i Metohiji založio da zvanični Vašington ozbiljno podrži istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu, za šta se terete pripadnici OVK.

Po je u Kongresu pokrenuo i pitanje granica, ocenivši da je unutrašnje granice u bivšoj Jugoslaviji napravio Josip Broz Tito i da je „čudno da su SAD to prihvatile”, a da se sada postavlja pitanje šta će biti ako Srbi sa severa Kosova kažu da više ne žele da žive na Kosovu.

Za kongresmena Poa je poznato da jako ceni srpsku istoriju i činjenicu da se Srbija u dva svetska rata borila na strani Sjedinjenih Američkih Država.

Prema rečima bliskih saradnika, na njega je veliki uticaj imala i knjiga “Zaboravljenih 500”, koju je napisao Greg Frimen, a opisuje najveće spasavanje američkih pilota u Drugom svetskom ratu, koje su krajem 1944. godine prihvatili i pomogli im pripadnici ravnogorskog pokreta Draže Mihajlovića.

Ted Po je rođen 1948. a 1973. je diplomirao na pravnom fakultetu u Hjustonu. Posle osam godina provedenih na mestu tužioca u lokalnom okrugu, Po je postavljen za sudiju, postavši tako sa 33 godine jedan od najmladjih sudija u Teksasu.

(Telegraf.rs)