NATO I HRVATI UBIJALI SU SRBE U OLUJI, HTELI SU DA NAS ISTREBE, PUCALI SU NA NAS I DOK SMO BEŽALI: Ove reči zapalile su Balkan!

- Oko pet časova ujutru, 5. AVGUSTA 1995. godine, NATO snage, dva američka bombardera F-16 tukli su prvo telekomunikacione sisteme na Velebitu, tada je došlo do naglog granatiranja samog mesta Obrovac .Stanovništvo se uspaničilo, a počeli su da se granatiraju i civilni objekti - priča prognani Srbin u operaciji "Oluja"

U šetnji od crkve Svetog Marka do Sava Centra u Beogradu, nakon parastosa žrtvama akcije Oluja, kolonu je predvodio traktor, kao onomad pre 20 godina, s tim što su tada padale bombe i čuo se zvuk mitraljeza dok se odvijao progon Srba iz Hrvatske. Danas, dve decenije kasnije, oni koji su tada morali da napuste svoje domove, prošli su ulicama Beograda, u miru, kako i dolikuje, sa tugom u očima, ali i parolom "Nećemo zaboraviti".

HRVATIMA NEĆE POTEĆI SUZE, ONI NEMAJU DUŠE, BRUTALNO SU PROTERALI SRBE! Ispovest SRPSKOG KRALJA o Oluji zapaliće Srbiju

Među njima, i to u traktoru, kao i pre 20 godina, Predrag Alavanja, seća se kako je sve počelo, i govori za Telegraf.rs.

- Oko pet časova ujutru NATO snage, dva američka bombardera F-16 tukli su prvo telekomunikacione sisteme na Velebitu, tada je došlo do naglog granatiranja samog mesta Obrovac. Stanovništvo se uspaničilo, a počeli su da se granatiraju i civilni objekti. Kada je narod video o čemu se radi, dao se u beg. U toj panici, vozio je ko je šta imao, traktor, frezu, kombi, bilo nam je samo važno da izvučemo žive glave - priča naš sagovornik.

DANAS SAM UBIO ČOVEKA KOJI JE NEKOME BIO DRAG: Ovo pismo potreslo je celu BIVŠU JUGOSLAVIJU

"Pakovanje" stvari je trajalo pola sata, kaže Predrag i dodaje da su šest dana putovali.

- Nedostajalo je hrane i vode, tada sam imao 17 godina, bio sam skroz izmučen, nisam spavao šest dana, sedmi dan kada sam zaspao pao sam u nesvest, i budili su me dva sata kako bih došao sebi - priča on.

Alavanji je neverovatno da je ovako nešto moglo da se desi u 20. veku, i to pod zaštitom UN.

- Ožiljci na srcu ostaju do kraja života, nije lako napustiti ognjište koje su stvarali vaši dedovi i pradedovi. Pomirenje Srba i Hrvata neće skoro doći jer su rane duboke. Bilo je i na njihovoj strani žrtava, i na našoj,ali  da bi došlo do stvarnog pomirenja, Međunarodna zajednica bi trebalo mnogo više da finansira prognan narod, da im obezbedi stan, posao. EU bi trebalo da se posveti tom pitanju, u suprotnom to će morati Rusija, a tada ko zna šta bi sve moglo da se desi - smatra naš sagovornik.

(Telegraf.rs)