SRBI SU UBIJALI RUSE PO BEOGRADU?! Ovo je JEZIVA SUDBINA ruskih migranata u kojoj Srbija nije bila BRAT Rusiji

- OZNA je masovno hapsila Ruse da su oni morali da se obrate NKVD-u, deo njih je bio pušten, deo je završio u Rusiji u logorima, a neko u ovdašnjim zatvorima - kaže dr Aleksej Timofejev iz Instituta za noviju istoriju Srbije

Molba potpredsednika ruske vlade Dmitrija Rogozina upućena premijeru Srbije Aleksandru Vučiću da mu pomogne da pronađe grob njegovog čukundede zapalila je Balkan, a pogledi za grobom raširili su se po celoj teritoriji bivše Jugoslavije, baš kao što su to i činili ruski emigranti u XX veku. General Mitkijević-Žoltok samo je jedan od njih i personifikuje sudbinu Rusa u Jugoslaviji koja je zaboravljena. Najnoviji broj Nedeljnika donosi priču o BELOJ GARDI, BELOM GRADU i ROGOZINOVOM ČUKUNDEDI!

Preporučujemo

ROGOZIN ZAMOLIO VUČIĆA DA PRONAĐE GROB NJEGOVOG DEDE! Evo šta mu je srpski premijer odgovorio

O sudbini generala Nikolaja Mitkijeviča-Žoltoka, pouzdano se zna samo jedna činjenica - da je umro, piše ovaj list, Ruski general iz vrha belogardejske armije kojom je komandovao "Crveni baron" Petar Vrangel, poslednji put viđen je u Turskoj 1920. godine. On i njegovi saborci su se u Ruskom građanskom ratu konačno oprostili sa otadžbinom i otišli u zaborav.

MISTERIJA GROBA ROGOZINOVOG ČUKUNDEDE: Sumnja se da je sahranjen na teritoriji Jugoslavije!

Za ime Rogozinovog čukundede se od tada gubi svaki trag, on se najverovatnije iz Turske uputio ka tadašnjoj Kraljevini SHS, a od sloma komunizma za njega nisu znali ni najbliži potomci.

Pojedini lokalni istraživači su na osnovu dostupnih podataka su suzili potencijalna mesta na kojima je mogao da skonča belogardejski general: Beograd, Bileća, Goražde, Sarajevo, Bela Crkva, Novi Sad, Karlovci, Sombor, Pančevo...

Dmitrij Rogozin u više navrata je pokušao da dođe do informacija o svom pretku, o tome je napisao i knjigu. Rogozin, potekao iz porodice sovjetskog vojnog naučnika, zapravo je u knjizi kroz priču o svojoj porodici želeo da prikaže istoriju Rusije u 20. veku.

Jedna karika mu je preostala da zaokruži sliku. Priča o čukundedi. Baš kao što su belogardejci, koji su posle građanskog rata gotovo nepovratno isečeni od ruskog nacionalnog bića, ostali ta "nedostajuća karika" da bi se razumelo savremeno rusko društvo.

O ruskoj poratnoj emigraciji koja je udahnula svežu krv u devastirani kulturni život Srbije i Jugoslavije, hiljadama visokoobrazovanih ljudi koji su preko noći postali apatridi, u Jugoslaviji našli dom i decenijama predstavljali "manjinsku grupu" za koju se može reći da je nosila kulturni razvoj velike slovenske države, ostalo je sećanje više na nivou legende o velikom vojskovođi Vrangelu, čije kosti leže u centru Beograda, nego kao priča o živim ljudima koji su živeli srpsku svakodnevicu, jeli srpski hleb i menjali - uglavnom nabolje -  ovu zemlju. Tragovima tog sećanja Nedeljnik je napravio veliko istraživanje o uticaju belogardejaca u belom gradu.

Rusi do 1944. godine opstaju kao socijalna grupa u Srbiji, a mnogi od njih su sve više gravitirali ka Beogradu. Beleži se da ih je bilo oko 12.000 u Beogradu i okolnim mestima, a srbi su ih zvali BELI RUSI. S dolaskom partizana kreće surovo razračunavanje sa ovim Rusima nad kojima su sprovođenja brutalna hapšenja i ubistva i dobar deo njih odlučio se da pobegne iz zemlje.

- OZNA je masovno hapsila Ruse da su oni morali da se obrate NKVD-u, deo njih je bio pušten, deo je završio u Rusiji u logorima, a neko u ovdašnjim zatvorima - kaže dr Aleksej Timofejev iz Instituta za noviju istoriju Srbije.

U Beogradu su osim crkve na Tašmajdanu, tragovi ruske emigracije gotovo izbrisani, mada su ostale još uvek mnoge zgrade koje su sazidali upravo ovi ljudi, a koje su ponos glavnog grada Srbije i za koje niko ne zna da su nastale krvavim radom RUSA.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)