Amerika se uplašila RUSKOG oružja u Srbiji: Koji je Trampov sledeći potez?

Ostaje da se vidi da li će američka politika prema Balkanu biti promenjena, kažu vašingtonski analitičari, dodajući da u poslednjih par meseci nije primećeno da je Vašington obratio pažnju na region

Nedavno povećanje prodaje i transfera ruskog oružja Srbiji deo je strategije Rusije s ciljem da destabilizuje region kako bi pojačala svoj uticaj na tom području, smatra Pol Švarc, viši saradnik za Rusiju i Evroaziju pri američkom Centru za strateške i međunarodne studije. Istovremeno, Majkl Karpenter, spoljnopolitički savetnik bivšeg potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, ističe da "remetilački uticaj Moskve otežava odnos NATO i EU prema regionu" i slabi obe te institucije što je, kako kaže, primarni cilj ruske spoljne politike. On kaže da ostaje da se vidi da li će američka politika prema Balkanu biti promenjena dodajući da u poslednjih par meseci nije primećeno da je Vašington obratio pažnju na region.

Drina je bila naš spas: Milošević odbio projekat koji je mogao da spreči krvoproliće

Ovaj izveštaj o Balkanu se neće svideti Trampu: Putinove namere se ne mogu predvideti

Švarc kaže da transfer sistema MiG-29 iz Rusije Srbiji, očito poremetio regionalnu ravnotežu moći, barem u pogledu vazduhoplovnih snaga drugih zemalja u regionu.

- Bugarska ima sličnu opremu, jer i oni su odavno kupci ruskog oružja. Međutim, na samom Zapadnom Balkanu, to je imalo destabilizujući efekat. Sada vidimo kako Hrvatska izražava zabrinutost zbog toga i šalje upite o potencijalnoj kupovini američkih sistema kako bi uspostavila protivtežu - objašnjava on, a prenosi European Western Balkans.

Bajdenov savetnik napominje da postoje izvestan nivo rastućeg uticaja u Republici Srpskoj i Srbiji, kao i nekim drugim zemljama u kojima Rusija ima jake kulturne veze.

- Ako pogledate Humanitarni centar u Nišu, to je primer mesta gde bi Rusija očigledno volela da proširi svoj uticaj u regionu. Ali, sve u svemu, mislim da uloga Rusije na Balkanu nije primarno vojne prirode, već je uglavnom fokusirana na ometanje evropskog i transatlantskog uticaja - smatra Karpenter.

On, međutim, dodaje da u Vašingtonu ima mnogo ljudi poput senatora Džona Mekejna i Krisa Marfija koji shvataju značaj regiona i koji žele da SAD igraju veću ulogu i ulažu lične napore u pronalaženje rešenja za probleme i izazove na Balkanu.

Tu je, navodi, i Brajan Hojt Ji, pomoćnik zamenika državnog sekretara i profesionalni diplomata koji ima veliko znanje i imao je veoma značajnu ulogu od kad je došao u Stejt department.

- Ono što u ovom trenutku ne vidimo je pažnja na visokom nivou – ne samo od članova Kabineta poput ministra odbrane ili državnog sekretara – već od visokih zvaničnika na nižim funkcijama. Naravno mnoge od tih pozicija su trenutno upražnjene, ali nismo videli veliku pažnju prema Zapadnom Balkanu od strane visokih zvaničnika - naveo je Karpenter, piše European Western Balkans.

A to je, kako je istakao, važno za održavanje napretka. U tom smislu kaže, da ostaje da se vidi da li će američka politika prema Balkanu biti promenjena dodajući da u poslednjih par meseci nije primećeno da je Vašington obratio pažnju na region.

I dok vašingtonski analitičari i savetnici upozoravaju na, kako kažu, opasan uticaj Rusije, ministar spoljnih poslova ove zemlje Sergej Lavrov izjavio je danas u Nikoziji da je njegova zemlja izuzetno zainteresovana za dugoročnu stabilnost i prosperitet zapadnog Balkana.

(Telegraf.rs/europeanwesternbalkans.rs)