ZAPAD NAM PRETI: Daju nam 18 meseci da priznamo Kosovo, u suprotnom nam sledi odmazda

Američki eksperi tvrde da Srbija mora priznati nezavisnost Kosova u cilju održivog mira, pošto bi priznavanje bilo kamen temeljac za normalizaciju odnosa

U pregledu dijaloga između Beograda i Prištine, koji su uradili eksperati sa Univerziteta Kolumbija preporučuje se Briselu i Vašingtonu da preduzmu mere za sprovođenje svih sporazuma i da insistiraju da Srbija mora priznati Kosovo. Novi izveštaj objavljen u utorak pod naslovom Izveštaj o implementaciji dijaloga Kosova-Srbija kaže da medijatori moraju da preuzmu oštriji stav u tekućem dijalogu između Beograda i Prištine.

Sporazum o novoj kosovskoj vladi: Koja ministarstva bi trebalo da pripadnu Srbima

Preporučujemo

Ji: Zašto ne stavite sva jaja u EU korpu

Izveštaj, objavljen u Programu za izgradnju mira i prava na Institutu za studije ljudskih prava Univerziteta Kolumbija, predlaže rok od 18 meseci da zaključi pregovore.

Kaže da "ako bilo koja strana ometa, EU bi trebalo da suspenduje posredovanje i zamrzne fondove EU".

U ovom trenutku, kažu, dijalogu blago posreduje EU, dok su teme pregovora predložene od strane srpske i kosovske vlasti bez jasnih rokova i kazni za neizvršavanje.

Izveštaj tvrdi da Srbija mora priznati nezavisnost Kosova u cilju održivog mira, pošto bi priznavanje bilo kamen temeljac za normalizaciju odnosa.

Preporučuje da pregovori Srbije za članstvo u EU budu povezani sa napretkom u dijalogu Kosova i Srbije.

- Iako je Kosovo priznalo 114 zemalja, Srbija i dalje blokira napore Kosova na postizanju veće globalne prepoznatljivosti - izjavio je Dejvid L. Filips, autor izveštaja.

- Vreme je za merljive ishode. Nema više samo fotografisanja - dodao je on.

Izveštaj kaže da će normalizacija odnosa uključiti članstvo Kosova u UN, dok će paralelno, Kosovo i Srbija raditi na kriterijumima za članstvo u Evropskoj uniji, istovremeno ulazeći u EU.

Dijalog Kosovo-Srbija, koji obuhvata i tehnička i politička pitanja, pokrenula je EU 2011. godine u Briselu.

Iako su se obe strane obavezale da primenjuju dosadašnje dogovore, mnogi od sporazuma ostaju na papiru.

Glavna pitanja koja su se obe strane dogovorile da reše su sloboda kretanja, telekomunikacije, status većinskog srpskog stanovništva na severu KiM, carine, policije i pravosuđa.

Međutim, mnoga druga pitanja koja opterećuju odnose između Beograda i Prištine i dalje nisu deo dijaloga.

Izveštaj sa Univerziteta Kolumbija nagoveštava da kritična pitanja koja treba rešiti uključuju nestale osobe, nadoknadu žrtava rata, integraciju srpske manjine i bezbednosna pitanja, uključujući i stvaranje kosovske vojske.

Dalje sugeriše da bi Misija UN na Kosovu, UNMIK, trebala biti degradirana i na kraju eliminisana, jer je postala prepreka dijalogu i pomirenju između Kosova i Srbije.

(Telegraf.rs)