Rat klanova na Kosovu ili dimna zavesa za Srbe: Šta se krije iza sukoba Tačija i Haradinaja u vezi ideje o promeni granica?

Kako shvatiti ove oprečne izjave dve najznačejnije političke figure Kosova? Kakva se poruka šalje Beogradu, a kakva javnosti Kosova? Da li to znači da Priština nema jedinstvenu politiku?

Dok s jedne strane predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači govori o korekciji granice tako da se Kosovu pripoje Bujanovac, Medveđa i Preševo, u čiju svrhu je spreman da raspiše i referendum, premijer Ramuš Haradinaj s druge strane negira pokušaj prekrajanja teritorija uz objašnjenje "da su granice Kosova uspostavljene ratom, i da samo rat može da ih pomeri", što je za njega nedopustivo. Kako shvatiti ove oprečne izjave dve najznačajnije političke figure Kosova? Kakva se poruka šalje Beogradu, a kakva javnosti Kosova? Da li to znači da Priština nema jedinstvenu politiku?

Albanci hoće milione kvadrata srpskih nekretnina i zemljišta: Spisak imovine koju hoće da nam otmu na Kosovu

To su samo neka od pitanja na koja je Telegraf.rs pokušao da iznađe odgovore kako od političkih analitičara s one strane Ibra, tako i od domaćih poznavaoca prilika.

Podsećamo, Tači je izjavio da neće biti podele Kosova, niti autonomije za Srbe, a da pod korekcijom granica podrazumeva samo pripajanje Preševske doline Kosovu i to na zahtev političkih lidera Preševske doline.

- Mi treba da učinimo maksimalne napore da na kraju postignemo završni mirovni sporazum. Ja sam opredeljen da postignemo sporazum i nakon zahteva predstavnika Preševske doline predložio sam korekciju granice sa Srbijom, kao jedine mogućnosti za legitimisanje zahteva (Preševske) doline. To podrazumeva ne podelu Kosova, ne autonomiju za Srbe - kazao je Tači i dodao da je to moguće i bez rata, jer je "vreme rata okončano", a da korekcija granice može da se desi "ako postoji obostrana saglasnost".

U tu svrhu spreman je i na raspisivanje referenduma i ispitivanje volje građana.

Njegov kolega Ramuš Haradinaj, ipak, razmišlja drugačije.

Prema njegovim rečima, današnja realnost na Kosovu je epilog ratova.

- Otvaranje teme granica je za mene neprihvatljivo. Granice Kosova uspostavljene su ratom i samo rat može da ih pomeri. Ko misli da se granice drugačije menjaju, taj greši - rekao je Haradinaj i ponovio da je za njega jedino rešenje recipročno priznanje unutar aktuelnih granica.

Politički analitičar i dobri poznavalac prilika na Kosovu i Metohiji, Dušan Janjić za Telegraf.rs kaže da izjave Tačija i Haradinaja šalju sliku istine, a to je da predsednik i premijer tzv. Kosova nemaju u svemu usaglašene stavove i to po vrlo ključnim pitanjima, koja mogu biti od velikog značja i za Briselski dijalog.

-  Da podsetim, tako je bilo i kod hapšenja Gulenista. Kad se i u Beogradu i u Prištini izašlo u susret Erdoganu, Tači nije dobio podršku Haradinaja, već je naprotiv, smenio šefa policije i onog ko je vodio te jedinice. Tu postoji politička nesaglasnost, ali i borba za kontrolu unutar institucija. Očigledno je da je deo kontrolisao predsednik, što nije njegov posao, već premijerov. Postoji nesaglasnost, slabost te vlasti i naravno, različiti ljudski, ideološki odnosi prema nekim pitanjima. Što se tiče Haradinaja, on ima iskustvo sa Haškim tribunalom i on ne bi da ponovo rizikuje. A Tačiju se čini da je izbegao to, pa se igra promenom granica, preseljavanjem ljudi, a svi znamo da to ne može bez ratova i bez žrtava. Haradinaj je naučio da postoji Haški tribunal, a Tači pogrešno veruje da je on zatvoren - naglašava Janjić.

Prema njegobim rečima, Albanci s Kosova nisu zbunjeni, kosovsko društvo je, za razliku od ovog u Srbiji, politički podeljeno.

- Ako bi gledali pojedinačno, Samoopredeljenje je najjače, maltene jače od ostataka svih ostalih stranaka, a u opoziciji je. To je njihova obična politička dinamika, koju će sigurno opozicija koristiti za dalje urušavanje ugleda vlasti - ističe ovaj analitičar.

U Srbiji je drugačija situacija, Vučićev autoritet je neosporan trenutno.

- Što se Srba s Kosova tiče, nisu oni naivni, znaju da se tu nešto kuva i samo gledaju ko drži poluge vlasti.  A to je Tači. Uznemirenje ovaj put nije uneo Haradinaj, nego Tači. Tako da tu nema naivnosti. A naši srpski političari bi trebalo da bude oprezni. Poruka njima je da ako hoće da sarađuju sa obojicom, a nije pametno samo sa jednim, da onda moraju da budu obazriviji u komunikaciji. Ako žele da imaju komunikaciju sa Haradinajem, moraju da budu spremni da će sve to da završi na Zapadu, dok će sve informacije sa Tačijem da završe u Turskoj ili Moskvi. Treba imati u vidu dublju razliku u opredeljenjima i međunarodnim vezama - rekao je Janjić.

On podseća da je Tači  izabran od strane Amerike i Medlin Olbrajt, da je dugo uživao to poverenje, ali i da je prvo ušao u sukob sa nemačkom obaveštajnom službom i da je poslednjim potezima itekako izgubio na poverenju u SAD.

- Nekako bi se moglo reći, sudeći prema broju zvaničnih poseta i funcionera sa kojima se susreo, da je Kadri Veselji poželjniji u SAD. Ali Tači ima veze u Turskoj i Moskvi. Što se Ramuša Haradinaja tiče, on ima veze sa Britanijom, a u poslednje vreme sa Amerikom i Francuskom, on je čovek iskoristio svoje versko pravo na opredeljenje, proglasio se katolikom i sad jača prozapadni deo identiteta i sigurno je vezan za budućnost EU u većoj meri nego što će to ubuduće biti Tači - pojašnjava Janjić i zaključuje:

- U kontekstu preveremnih izbora, Tači pokušava da uzme deo glasača Samooprdeljenja pričom o albanskom ujedinjenju.

VIDEO KFOR pod punim naoružanjem stoji na prilazu Gazivodama:

(Telegraf.rs)