Njena poslednja šansa: Zašto je Mogerini stalo do sporazuma Beograda i Prištine

U igri su mnogi faktori, od ličnih ambicija do dogovora "velikih sila"

U sedištu evropske administracije u Briselu se vreme deli na period pre i posle maja 2019. godine. Tada će biti održani izbori za Evropski parlament, posle koga će uslediti i izbor ostalih institucija Evropske unije, među njima i Evropske komisije. Na njeno čelo bi i aktuelna visoka predstavnica i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini. Kako su joj do sada propala dva dostignuća iz aktuelnog mandata, jasno je zašto svim silama "gura" sporazum Beograda i Prištine. Međutim, rok će po svemu sudeći biti probijen.

Brnabić u gostima kod Trampa: Imala je specijalnu poruku za predsednika Amerike (VIDEO)

Preporučujemo

Visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini, pod čijim pokroviteljstvom se održava briselski dijalog Beograda i Prištine, je na isteku svog mandata i rizikuje da ga završi negativnim skorom.

Dve najvažnije inicijative Mogerinijeve, nuklearni sporazum sa Iranom i vojna misija "Sofija" u Mediteranskom moru, su praktično pred bankrotom. Američki predsednik Donald Tramp srušio je sporazum sa Teheranom, a italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini minira operaciju "Sofija". Tako je Mogerinijevoj ostao samo Briselski dijalog Beograda i Prištine i par meseci da ostavi nešto po čemu bi se pamtio njen boravak na Šumanovom trgu.

Dogovor bi bio njen ozbiljni kapital u borbi da dođe na čelo Evropske komisije. Naime, ona ima ambiciju da bude izabrana za vodećeg kandidata evropskih socijaldemokrata za budućeg predsednika vlade EU, takozvanog "špicenkandidata" na predstojećim izborima za Evropski parlament u maju naredne godine, prenela je "Hina".

Koncept glavnog ili vodećeg kandidata, poznat pod nemačkim nazivom "špicenkandidat" prvi je put korišćen 2014. kada je Žan-Klod Junker izabran za predsednika Komisije kao kandidat Evropske narodne partije (EPP) koja je dobila najviše glasova.

Iako se očekivao dogovor Beograda i Prištine krajem ove ili početkom naredne godine, očito da će doći do pomeranja tog roka.

Tome u prilog govore i reči evropskog komesara Johanesa Hana s početka septembra, da ceo proces treba završiti do leta naredne godine, a to će biti prvi put da rok više nije kraj ove ili početak 2019.

Ni poslednja runda dijaloga nije ohrabrujuća. Ona je završena pre nego što počela, jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio da se sastane s Hašimom Tačijem.

Odluku da predsednik Srbije neće razgovarati s kosovskim predsednikom saopštio je tada novinarima direktor kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Marko Đurić, nakon Vučićevog razgovora sa Mogerini.

- Zbog svih laži, pokvarenosti, prevara i odvratnog pristupa koji su prema Srbima, srpskoj strani, predstavnici Prištine pokazali prethodnih dana, vređajući, obmanjujući, preteći čak i predsednikovoj šesnaestogodišnjoj ćerki, zbog svega što su uradili prethodnih dana predsednik Vučić neće danas razgovarati sa predstavnicima Prištine ovde u Briselu i pitanje je kako, kada i da li ćemo sa ovima ili sa nekim ljudima u budućnosti koji budu razumniji, moći da nastavimo ove razgovore koji su u prethodnom periodu započeti - izjavio je Đurić u Briselu.

Đurić je i krajem prošle nedelje nagovestio da će Brisel morati malo da sačeka na Vučića.

Podsetio je da, kada je rukovodstvo Srbije započelo borbu za kompromisno i pronalaženje racionalnog puta za rešavanje odnosa Srba i Albanaca, "sručila lavina napada i kritike, pre svega na predsednika Vučića".

Kako je rekao, predsednik Vučić je založio svoj autoritet i znanje u borbi za kompromis, a na njega se srušila lavina napada i on je u tome ostao, praktično, potpuno sam.

Tada, kaže, ne da nije bilo podrške, nego je bilo ili ćutanje i "pranje ruku" ili "najstrašniji napadi iz dela međunarodne zajednice".

- Zato će oni sada malo da sačekaju da vide Aleksandra Vučića i malo će sačekati na taj sastanak - rekao je Ðurić.

Neizvesnost u nastavak dijaloga unosi i nesigurna pozicija Tačija u Prištini. Dijametralno suprotne stavove njemu iznose redom gotovo svi lideri kosovskih Albanaca.

Zbog svega navedenog, očekuje se da će odlučujuću ulogu u nastavku razgovoara i eventualnom dogovoru Beograd i Prištine imati SAD, a ne EU, predstavljena u liku i delu Federike Mogerini.

Sve jasnije da je Vašington relaksirao svoj odnos prema Beogradu.

Promena je, kako kaže ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat, što "Srbija oseća da se sada možda pažljvije slušaju i uzimaju u obzir i srpska gledišta. Ako će biti sporazuma oko Kosova, mislim da taj sporazum mora da bude u interesu i Srbije i Kosova".

S tim u vezi i generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kaže da je ne iznenađuje stav da više nema vremenskih ograničenja, jer je, kaže, "očigledno da su se neke stvari promenile od kada su se SAD ozbiljnije zainteresovale za dijalog".

VIDEO: Kako je izgledao susret Vučiča, Mogerini i Tačija

(Telegraf.rs)