Srbija se "gušila" u kobajama: Hiljade ljudi okupiralo Vojvodinu, a jedan natpis na flaši svima PAO U OČI!

Dok zima polako počinje da odumire, žile kucavice Vojvodine proteklog vikenda kucalo je u ritmu satara, veselih zdravica i mirisa koji vraćaju u detinjstvo. Belo Blato i Bački Petrovac postali su epicentri narodnog veselja, okupivši hiljade ljudi, a to su Kobasicijada i Klobasafest. Nije to bilo samo izlaganje najboljeg delikatesa, već prvi, najraniji vesnik proleća i simbol običaja i čuvene ravničarske mirnoće koja se najbolje oseti za punom trpezom.

U ušuškanom Belom Blatu, atmosfera je bila uzavrela već od ranih jutarnjih časova. Hladan vazduh se mešao sa mirisom kobasica i svežih čvaraka, a osmesi na licima domaćina govorili su više od hiljadu reči. Ovde se ne pita ko si, već šta donosiš na trpezu.

- Svake godine je isto, ali i nije isto. Povećava se broj posetilaca. Ljudi dolaze iz svih krajeva, dolaze i iz Rumunije. Na takmičenju su ekipe iz cele Srbije. Ljudi su već od sedam jutros došli veseli i da se druže. Ovde kod nas imamo čvarke, sveže i dimljene kobasice, deblju i tanku slaninu, za svakoga po nešto - ispričao je za Telegraf.rs Vanja Stajnić, član organizacije Kobasicijade.

Među takmičarima, vladala je atmosfera zdrave konkurencije i prijateljstva, kao i tople dobrodošlice svima koji su se kasniji pridružili ovoj raskošnoj gozbi ukusa, mirisa i zvukova.

- Ovo je manifestacija na koju dolazimo godinama, mnogo je lepo i pozvao bih sve da dođu. Prethodne tri godine smo dolazili pod nazivom 'Tamiški bećari', a sad smo se podelili u dve ekipe; Pančevački i Tamiški bećari, pošto nam se povećao broj. Očekujemo da budemo bar u prvih deset, a ove godine ima čak 75 ekipa - ispričao nam je jedan od takmičara koji dolazi iz Pančeva.

Dok su se nadmetali, stariji su podsećali da tajna nije samo u paprici, već u mirnoj ruki, ali i mirnom srcu koje vodi ruku. Kažu da kobasica "upije raspoloženje", a sudeći po opštem smehu, ovogodišnje će biti vrhunske.

- Ljudi su se zaželeli domaće hrane. Svi su navikli da jedu paštete, salame, parizere, ali decu treba hraniti domaćom hranom. Mi pravimo sveže kobasice, domaće čvarke i sir. Imamo vruće čvarke koje spremimo i donesemo ujutru i mušterije su zadovoljne - istakla je Zorica Grujić iz Vojke, čiji su čvarci bili svojevrsna atrakcija, do te mere da je našoj ekipi bilo teško da se probije do nje od kupaca koji su se vraćali, ponešeni "prvom ljubavlju" koje nosi svaki zalogaj te jedinstvene poslastice.

Praznik jedinstva

Samo nekoliko desetina kilometara dalje, Bački Petrovac je disao u znaku slovačke tradicije. Klobasafest ovde nije trka, već ritual.

"Red u dvorištu, red u kući, a na kraju, red i savršenstvo u ukusu" je maksima kojom se ova manifestacija vodi od svog osnivanja, a ove godine, ovu svećanost su uveličali i dragi gosti iz inostranstva.

Ljubomir Vanjko, predstavnik Vatrogasne službe iz sela Prjekopa u Slovačkoj, koja je učestvovala na ovogodišnjem Klobasfestu, nije krio oduševljenje. On je na svom maternjem jeziku, objasnio našoj ekipi da je zadivljen ovo manifestacijom i da su gosti iz Slovačke jako srećni što prisustvuju ovakvoj manifestaciji. Istakao je da ovde ima puno prijatelja i saradnja je na nivou koji nije samo službeni, već i lični.

Njegovi sunarodnici, takođe gosti iz Slovačke, Otobeno i Zuzana, kratko su poručili ono što svi osećaju:

- Pozdravljamo sve dobre ljude, Slovake i Srbe, i naše prijatelje! Videćemo se opet!

Uz dobru hranu uvek ide i dobro piće, a zvezda festivala bio je čuveni bermet. Našu pažnju je najviše privukao gospodin sa upečatljivim i uvijenim brkovima koji je promovisao svoje piće koje, kako je navedeno na natpisu, "Brka, za dobar se*s".

- Ja sam ovde od početka održavanja ove manifestacije, već 15 godina. Bio sam i na drugim događajima, šetam se od 1991. godine po mnogim manifestacijama. Mene su pre dva meseca proglasili za kralja bermeta, pića sa obronaka Fruške gore. To je afrodizijak za žene, žene uživaju u njemu, a dalje ne smem da vam kažem. Inače, radim ga po receptu porodice patrijarha Rajačića, a grb na flaši je onaj koji su oni 1861. godine dobili od Franca Jozefa i oni su mi dozvolili da ga stavim. Inače, to je prva zlatna medalja iz 1863. koja je iz Hamburga stigla u Karlovce. Ja sam prepoznatljiv, obišao sam Srbiju, ljudi me znaju i kupuju vino - ispričao nam je čuveni "Brka", odnosno Nenad "Bermet Aleks" Ratković, prava legenda ovakvih okupljanja.

Da bi ugođaj bio potpun, tu su bili i majstori starih zanata poput Jovice Tešića iz Zlakuse, čije posuđe čuva dušu tradicionalne pripreme jela.

- Bavimo se proizvodnjom lonaca, šerpi i sačeva, koji se sastoje od gline i kamena. Zdravo je za ishranu. Imamo i tanjire, dakle sve neophodno za pripremu hrane - rekao nam je.

Bilo da ste u Belom Blatu ili Bačkom Petrovcu, pravilo je isto: kada gosti za stolom ućute, znači da je majstor  uspeo. To je najveća nagrada organizatorima i učesnicima.

Ove manifestacije su podsetnik da u svetu koji stalno žuri, postoje mesta gde vreme stoji, gde je komšija preči od roda i gde se sreća meri brojem nasmejanih ljudi oko stola. Do sledeće godine, miris domaće kobasice i toplina ravnice ostaju da nas greju.

(Telegraf.rs)