Zašto RTS nije prenosio utakmice odbojkašica, šta se dešava sa "Tijaninim zakonom": Burna rasprava u Skupštini

Poslanici Skupštine Srbije postavljali su pitanja predstavnicima Vlade

Poslanici Skupštine Srbije pitali su danas predstavnike Vlade kako se javni dug zemlje smanjio “preko noći”, da li se istražuje “sumnjivo poslovanje firmi iz Srbije, a čiji su vlasnici navodno najbliži saradnici Dragana Ðilasa, zašto Srbija nije skinuta sa “crne liste” zemalja koje su osmunjičene za korupciju i pranje novca, ali i o izjavi poslanika nemačkog Bundestaga.

Poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić, u danu za postavljanje pitanja, pozvao je danas ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića da podnese ostavku zbog toga što je Srbija, kako kaže, i dalje na “crnoj listi” zemalja koje su osmunjičene za pranje novca, korupciju i finansiranje terorizma (FATF), kao i ministra finansija Sinišu Malog, jer, prema njegovim rečima, “falsifikuje” podatke o javnom dugu.

Preporučujemo

Aleksić je rekao da je Srbija u februaru 2018. godine dospela na “crnu listu” FATF-a, a tokom godine su, kako navodi, premijerka Ana Brnabić i ministar Stefanović obećali da će svi nedostaci biti ispravljeni do kraja leta i da ona više neće biti na toj listi.

U međuvremenu su urađene dve rezivije, jedna u junu, druga u oktobru, i Srbija je, ističe on, ostala na toj listi.

Aleksić tvrdi i da je Mali dolaskom na mesto ministra finansija "počeo da falsifikuje sve što mu dođe pod ruke", pa se tako, kako je rekao, javni dug smanjio "preko noći".

Prema njegovim rečima, Republički zavod za statistiku 1.oktobra ove godine doneo je odluku da za 2,5 milijarde evra poveća prihode Srbije i na taj način “dovede građane u zabludu da je javni dug smanjen sa 60 odsto (u junu) na 56 odsto".

Poslanik SNS-a Alekasandar Marković imao je pitanje za Ministarstvo finansija, odnosno za Upravu za sprečavanje pranja novca.

- Da li su se uključili u istragu holandske finansijsko-obaveštajne službe koje se bave finansijskim kriminalom i koje već duže vreme istražuju sumnjivo poslovanje firmi iz Srbije, a čiji su vlasnici, kako mediji prenose, najbliži saradnici Ðilasa i Šolaka, ako ne i oni sami - pitao je Marković.

Pitao je da li su tužioci iz Holadnije zatražili od Uprave podatke o tim firmama, jer mediji navode da je tamošnje tužilaštvo već počelo da istražuje njihovo poslovanje.

Marković je pitao Ministarstvo unutrašnjih poslova da li će istražiti medijske navode o tom slučaju, jer, kako kaže, postoji osnovana sumnja da su u pitanju "problematične višemilionske transkacije između tajkunskih firmi u Srbiji i onih u inostranstvu".

Javni dug Srbije iznosi 24,1 milijardu evra, rekao je Aleksić i dodao da se vlast zadužila u prvih šest meseci 800 miliona evra, tako da nema govora o smanjenju javnog duga.

Poslanik SRS Aleksandar Šešelj komentarisao je izjavu poslanika nemačkog Bundestaga Petera Bajera da Srbija treba da prizna Kosova da bi ušla u EU, rekavši da se to govori godinama unazad i da Vlada Srbije treba da izađe u javnost i kaže da li je spremna da stavi potpis na pravno-obavezujući sporazum i obezbedi takozvanom Kosovu stolicu u UN.

Šešelja je interesovalo i da li će Srbija da da diplomatski status srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu, ali i to koliko je stranih kompanija koje su dobile subvencije ostalo u Srbiji.

On je ocenioda je to "pogubna" ekonomska politika nametnuta od MMF-a koji je, kako kaže, pravi gospodar srpske ekonomije.

Samostalni poslanik Zoran Živković pitao je premijerku Anu Brnabić i potpredsednicu Vlade Srbije Zoranu Mihajlović o izgradnji Moravskog koridora podsetivši da je nedavno otpisan Memorandum sa američkom firmom Behtel.

On kaže da se u Memorandumu navodi da izgradnja 110 kilometara puta košta 800 milona evra, ukazujući da se pre nekoliko godina razgovaralo sa kineskom kompanijom i da je cena bila ispod 500 miliona evra.

- Razlika je dramatična. Kako je moguće da za pet, šest godina toliko poskupi izgradnja puteva u Srbiji - upitao je Živković, a tražio je odgovor i zbog čega nije raspisan međunarodni tender i zašto je izabrana baš ta američka kompanija koja je gradila u regionu, a oni koji su s njima pravili dogovore završili u zatvoru.

Živković je imao pitanje i za ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića.

- Jako dugo je poznato da su navijacke grupe ogrezle u dubokom kriminalu,. Tu su droga, iznude, ubistva. Ne postoji nijedan organizovan kriminal koji je takav, a da nema veze sa vlašću. Pitam ministra unutrašnjih poslova i premijerku, da li je tačno da je dobar deo tih ''navijackih grupa'' u direktnim kontaktima sa vrhom vlasti - pitao je Živković.

Samostalni poslanik Miladin Ševarlić brojao je do 16 “za 16 sekundi”, a onda upitao koliko je sekundi potrebno da se izbroji do 160.000 koliko je građana potpisalo peticiju da se usvoji “Tijanin zakon”.

On je pitao Vladu Srbije, resorna ministarstva, ali i Skupštinu Srbije kada će konačno taj zakon biti na dnevnom redu parlamenta, kao i šta treba da se dogodi da više ne bude žrtava.

Poslanik Nove Srbije - Pokreta za spas Srbije Ðorđe Vukadinović je pitao zašto RTS nije prenosio odbojkaše utakmice.

- Nema previše sportova u kojima je Srbija uspešna. Obaveza je javnog servisa kad već ne ispunjava druge obaveze koje se tiču objektivnog informisanja, da to čini. Reći će da nije bilo sredstava, ali to nije tačno, jer se radi o skromnim sumama - rekao je Vukadinović.

On je pitao i zašto još uvek nije smanjena cena naftnih derivata, kao što je to obećano još letos.

- Kada su prestali protesti, sve je zaboravljeno i gurnuto pod tepih. Cena naftnih derivate je još veća od tada - konstatovao je Vukadinović.

(Telegraf.rs/Tanjug)