Gde su danas glavni političari koji su vodili državu kad je krenulo bombardovanje: Njih 25 je donelo odluku o ratnom stanju u SRJ

Prva bomba pala je te večeri u 20.06 časova na Crnu Goru i onda sam po ustavu proglasio ratno stanje - prepričao je Bulatović dešavanja u tadašnjem državnom vrhu

Svi znamo da je "gospodar Treće Jugoslavije" bio Slobodan Milošević, međutim shodno Ustavu i zakonima zvanično je na čelu Savezne Republike Jugoslavije bila Savezna Vlada, čiji je premijer 1999. godine bio Momir Bulatović. Njemu je pripala "dužnost" da 24. marta te godine proglasi ratno stanje zbog početka bombardovanja bivše nam države.

Dan ranije, 23. marta 1999. godine, održana je sednica Savezne vlade. Prekinut je televizijski program da bi jugoslovenski premijer Momir Bulatović pročitao odluku da se zemlja nalazi u stanju neposredne ratne opasnosti.

To je učinio, u skladu sa ustavnim ovlašćenjima.

Dan kasnije, kada su počele da padaju bombe na jugoslovenske gradove, Bulatović je saopštio da je Savezna vlada proglasila ratno stanje. To je navedeno u saopštenju Saveznog sekretarijata za informisanje i na društvenim mrežama tog snimka nema, za razliku od dana ranije.

- NATO pakt je večeras izvršio agresiju na SRJ. Izvršen je napad na jednu suverenu zemlju, protivno svim principima i normama međunarodnog prava. Zbog toga, iz stanja neposredne ratne opasnosti, Savezna vlada donela je odluku o proglašenju ratnog stanja. Ova odluka stupa na snagu odmah.

Vlada poziva sve građane, pripadnike VJ i policije, savezne i organe republika članica, preduzeća i druge subjekte odbrane, da izvršavaju svoje ustavno pravo i zakonom prediviđene dužnosti u odbrani suvereniteta i nezavisnosti SRJ. Savezna vlada istovremeno poziva sve građane da mirno, odgovorno i savesno ispunjavaju svoje radne obaveze i time daju najbolji doprinos odbrani SRJ.

Savezna vlada se već obratila Savetu bezbednosti, Organizaciji UN sa zahtevom da zaustave agresiju NATO i da osude ovaj vandalski čin. Ovo je akt bez presedana u međunarodnim odnosima, suprotan i Povelji OUN i kao takav ugrožava mir i stabilnost u regionu i na evropskom kontinentu - pisalo je u odluci dostavljenoj medijima.

Bulatović na sednici Savezne Vlade - Pritnskrin: Youtube/kapetan havaji

Ovu odluku je zvanično donelo 25 ljudi, koliko je činilo Bulatovićev kabinet. Pored njega kao premijera, Savezna vlada je imala 5 potpredsednika, 15 ministara i jednog ministra bez portfelja.

Neki od najpoznatijih članova kabineta su bili potpredsednici Nikola Šainović i Zoran Lilić. Prvi je svojevremeno bio republički premijer, da bi kasnije zavšio kao haški osuđenik. Krajem avgusta 2015. godine je izašao na slobodu.

Šainović po povratku iz Haga - Foto: Telegraf

Među potpredsednicima je nakratko bio i Vuk Drašković, od 18. januara do kraja aprila 1999. godine. I danas je na čelu SPO-a.

Potpredsednici su bili i Jovan Zebić, Danilo Vuksanović, kao i Vladan Kutlešić, danas profesor Ustavnog prava.

Savezni ministar inostranih poslova bio je Živadin Jovanović, koji se i danas često može videti na televiziji, kada treba evocirati sećanja na ovaj nesrećni period naših života.

Živadin Jovanović - Foto: Marko Todorović

Prvi policijac Jugoslavije zvanično je bio Zoran Sokolović, koji je 6. februara 2001. godine izvršio samoubistvo. Po nalazu policije on je iz svog pištolja TT pucao sebi u slepoočnicu. S druge strane, savezni ministar odbrane je bio Pavle Bulatović. On je gotovo godinu dana ranije od svog kolege iz kabineta ubijen u atentatu u restoranu Fudbalskog kluba Rad.

Pavle Bulatović - Pritnskrin: Youtube/kapetan havaji

Savezni ministar za finansije bio je Dragiša Pešić, potonji premijer SRJ. Pored pomenutih u Vladi su bili još Nenad Đokić, Zoran Knežević, Rade Filipović, Dejan Drobnjaković, Dojčilo Radojević, Dojčilo Radojević, Milorad Mišković, Miodrag Kovač, Jagoš Zelenović, Nedeljko Šipovac, Zoran Bingulac i Jugoslav Kostić.

Ministri na sednici na kojoj je proglašeno stanje neposredne ratne opasnosti - Pritnskrin: Youtube/kapetan havaji

O pomenutim danima i šta se tada dešavalo na sednicama pričao je prvi čovek tadašnje Savezne Vlade.

- Dan uoči početka bombardovanja 23. marta ja sam po ustavu proglasio stanje neposredne ratne opasnosti, a sutradan i ratno stanje... A kako sam se osećao... To je bio jedan običan beli koverat iz kog sam pročitao ono što je bilo po ustavu... Iako smo očekivali bombardovanje još od oktobra 1998. i sve se to znalo... opet je bio šok! Prva bomba pala je te večeri u 20.06 časova na Crnu Goru i onda sam po ustavu proglasio ratno stanje - prepričao je Bulatović dešavanja u tadašnjem državnom vrhu.

VIDEO: Srpski ratni heroji otkrivaju detalje NATO bombardovanja

M. Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)