Više od polovine učesnika protesta "1 od 5 miliona" ne veruje političarima, a čak 77 odsto je fakultetski obrazovano: Evo šta je sve pokazalo istraživanje o stavovima demonstranata
- Ovaj protest ima obrise društvenog pokreta, ima izglede da istraje i to mora da imaju u vidu oni koji pokušavaju da ga instrumentalizuju za svoje političke potrebe. Ovi protesti pripadaju društvu - istakao je Cvejić
Više od polovine učesnika protesta “Jedan od pet miliona” smatra da ne postoji politička partija ili pojedinac koji dobro predstavlja njihove stavove ili interese, rezultati su istraživanja “Zašto građani izlaze na proteste i šta od njih očekuju” koji su sproveli SeConS Grupa za razvojnu inicijativu i fondacija Fridrih Ebert.
Na okruglom stolu na kojem su bili predstavljeni rezultati ovog istraživanja direktor SeConS Grupe za razvojnu inicijativu Slobodan Cvejić je naveo da je reč o protestima protiv političkog establišmenta, protiv prethodne i aktuelne političke elite.
- Ovaj protest ima obrise društvenog pokreta, ima izglede da istraje i to mora da imaju u vidu oni koji pokušavaju da ga instrumentalizuju za svoje političke potrebe. Ovi protesti pripadaju društvu - istakao je Cvejić.
Kako navodi, na osnovu rezultata istraživanja, glavni motivi za priključenje građanskim protestima su nesloboda medija, nerešavanja pitanja poput nezaposlenosti, siromaštva i odlaska mladih, kao i korumpiranost vlasti.
- Ljudi se uključuju u proteste jer očekuju bolji kvalitet života i bolje zastupanje svojih interesa u političkom životu - objašnjava Cvejić.
Docentkinja sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Jelena Pešić smatra da su protesti u Beogradu deo jedno šireg fenomena koji nije ograničen samo na srpsko društvo.
- Protesti se najčešće pojavljuju kao talasi ili ciklusi. Paralelno imamo protesti žutih prsluka u Francuskoj, pre toga smo imali u Rumuniji i Mađarskoj, a sada su aktuelni protesti u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori - istakla je Pešić.
Kako ona navodi, protesti sa kojima se suočavamo na globalnom nivou su uglavnom usmereni protiv kapitalističkog poretka i srednja klasa je najzastupljenija na njima jer “političke partije nisu u stanju da motivišu građanstvo u doba post-demokratije u kojoj se važne političke odluke donose van političkih institucija."
Profesor na Filozofskom fakultetu Dalibor Petrović konstatuje da su protesti u Beogradu začeti na društvenim mrežama odnosno na tviteru.
- Za petinu učesnika na protestima, kako se navodi u rezultatima istraživanja, poziv za učešće došao je putem društvenih mreža - objašnjava Petrović i skreće pažnju na uticaj interneta u ovim protestima” .
On je takođe smatra da građani nemaju poverenje u opozicione strukture, te da je zbog toga moć interneta na protestima u Beogradu ogromna, ali da je neophodno da se uspostavi struktura i organizacija protesta.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 450 učesnika građanskih protesta u Beogradu tokom devetog protesta održanog 2. februara 2019. godine.
Rezultati su pokazali da najveći procenat učesnika na ovim protestima čine zaposleni.
Čak 77 odsto učesnika na protestima imaju univerzitetsko obrazovanje ili su studenti.
(Telegraf.rs / Tanjug)