Otet, ubijen, bačen u živi kreč: Danas se navršava 19 godina od likvidacije Ivana Stambolića (VIDEO)

Pravosnažnom presudom je utvrđeno da je Ivan Stambolić otet i ubijen 25. avgusta 2000. godine, po naređenju tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića

Danas se navršava 19 godina od otmice i ubistva nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Posmrtni ostaci pronađeni su na Fruškoj gori 28. marta 2003. godine, kada je Nenad Šare, svedok - saradnik i svojevremeni šef obezbeđenja Milorada Ulemeka Legije otkrio gde se nalazi telo.

Pravosnažnom presudom je utvrđeno da je Ivan Stambolić otet i ubijen 25. avgusta 2000. godine, po naređenju tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Preporučujemo

OTMICA I UBISTVO

Uoči saveznih izbora 2000. godine pominjalo se da bi Stambolić mogao da istupi kao protivkandidat Miloševiću za predsednika SRJ. Kada je postalo izvesno da bi na predstojećim izborima mogao postati vođa ujedinjene srpske opozicije (DOS), njegovi protivnici su se dali u akciju njegovog uklanjanja.

Tog 25. avgusta 2000. godine otet je za vreme rekreacije na Košutnjaku, od strane pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije. Stambolić je pod pretnjom pištoljem ubačen u kombi pod izgovorom da ide na informativni razgovor.

U kombiju su mu na ruke stavljene lisice, noge su mu vezane lepljivom trakom. Belim kombijem odvezen je na Frušku goru gde je već ranije bila iskopana rupa, nakon čega je doveden do nje, prisiljen da klekne. Sa dva metka u potiljak glave ga je ubio pripadnik JSO-a, telo potom spušteno u rupu i zaliveno živim krečom i zakopano.

O njegovoj sudbini se naredne tri godina ništa nije saznalo, čak ni nakon pada Slobodana Miloševića i petooktobarskih promena, da bi njegovi posmrtni ostaci bili pronađeni 28. marta 2003. godine. Sahrana je obavljena 8. aprila na Topčiderskom groblju uz sve državne počasti na insistiranje Vlade Srbije. Njegove ubice, na čelu sa Miloradom Ulemekom Legijom, uhvaćene su i osuđene na višegodišnje zatvorske kazne.

POČETAK POLITIČKE KARIJERE

Svoju političku karijeru, Stambolić je počeo 1976. godine, kada je izabran za sekretara Izvršnog komiteta CK Saveza komunista Srbije. Dve godine kasnije, 1978. godine dolazi na dužnost predsednika Izvršnog veća Srbije. Dok je Stambolić bio predsednik srpske vlade, jezgra političke moći, Milošević je predsednik Beogradske banke, centra ekonomske moći.

Po isteku mandata na čelu Izvršnog veća, 1982. godine, Stambolić postaje predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda.

UZDIGAO MILOŠEVIĆA DO POZICIJE PRVOG ČOVEKA SRBIJE

Podsetimo, Stambolić je uzdigao Miloševića na poziciju prvog čoveka Srbije. Upoznali su se na studijama, a nedugo potom Milošević će postati njegov štićenik i naslednik.

Aprila 1984. godine Stambolić s mesta predsednika Gradskog komiteta SK Beograda odlazi na čelo Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, a za svog naslednika na čelu beogradskog komiteta imenuje Miloševića, uprkos protivljenju starijih i iskusnijih komunista.

Nakon redovne smene partijskog rukovodstva u Srbiji januara 1986. godine Ivan Stambolić postaje predsednik SR Srbije, a Miloševiću daje odlučujuću podršku prilikom izbora novog predsednika Predsedništva CK SK Srbije.

Posle dolaska na čelo CK SKS, Milošević ojačava partijski aparat, oko sebe okuplja brojne saradnike i formira frakciju, koja se u proleće 1987. otvoreno sukobljava sa delom komunista koje predvode Dragiša Pavlović i Ivan Stambolić.

BEZAZLENI INCIDENT DOVEO DO RAZLAZA SA MILOŠEVIĆEM

Ovaj period je obeležio Memorandum Srpske akademije nauke i umetnosti, koji je uznemirio jugoslovensku javnost. Nakon njegovog pojavljivanja u septembru 1986. godine, Stambolić je bio jedan od najoštrijih kritičara tog Memoranduma. Dan nakon objave memoranduma, predsednik SR Srbije Ivan Stambolić ga je nazvao ratnim manifestom za srpske komesare.

Usled naraslih međunacionalnih tenzija između kosovskih Albanaca i Srba, Stambolić je u aprilu 1987. godine poslao tadašnjeg predsednika Saveza komunista Srbije Slobodan Miloševića na Kosovo da posreduje u sukobu. Umesto toga, on se stavio na stranu Srba, koristeći kontrolu nad medijima i partijsku mašineriju za podstrekivanje nacionalizma. Stambolić je nakon ovoga pokušao organizovati smenu Slobodana Miloševića preko beogradske organizacije Saveza Komunista, čiji je predsednik tada bio Dragiša Pavlović.

Sukob između dve frakcije se sve više produbljivao. Milošević je već imao važne medije pod svojom kontrolom, koji su ga opisivali kao narodnog tribuna, te je na stranu Miloševića stao najveći deo javnosti. U međuvremenu se dogodio masakr u paraćinskoj kasarni koji je širom Srbije doveo do velikog negativnog raspoloženja prema Albancima i dao dodatnu podršku Miloševiću.

Osma sednica CK SK Srbije održana 24. septembra 1987. je predstavljala konačni razlaz Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića. Na osmoj sednici Partije, održanoj pred televizijskim kamerama, Miloševićeve pristalice su osvojile većinu te započele čistku, kasnije nazvanu „diferencijacija“, čija je prva žrtva bio Pavlović, a posle njega i sam Stambolić.

Na ovoj sednici Pavlović je razrešen svih partijskih dužnosti. Nekoliko meseci kasnije, Stambolić je usled negativne kampanje štampe i ogromnog pritiska javnosti, 14. decembra 1987. na sednici Predsedništva SR Srbije podneo ostavku i povukao se iz političkog života. Osmu sednicu mnogi smatraju uvodom u jugoslovenske ratove devedesetih.

(Telegraf.rs)