Kako bi izgledalo služenje vojnog roka u Srbiji: Ovo su svi detalji moguće obuke

Vraćanjem vojnog roka, oružane snage bi trajno rešile pitanje popune jedinica i obučenosti rezervnog sastava, a država bi podigla spremnost građana za odbranu

Vojni rok, ukoliko država donese odluku da odmrzne obavezu služenja vojske obustavljenu 2011. godine, trajaće najkraće tri, a najduže osam meseci. Mladići bi za vreme provedeno u kasarnama primali određenu naknadu, a uživali bi i druge privilegije, poput prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi. Sve to ne isključuje profesionalni sastav koji bi i ubuduće bio okosnica oružanih snaga.

Preporučujemo

Ovo je "kostur" analiza na kojima već mesecima radi vrh Vojske Srbije povodom sve glasnijih zahteva da se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka. U fokusu vojnih stratega je više scenarija, različitog trajanja, obima i cene.

Vraćanjem vojnog roka, oružane snage bi trajno rešile pitanje popune jedinica i obučenosti rezervnog sastava, a država bi podigla spremnost građana za odbranu. Sa druge strane, ponovno uvođenje "ročne" vojske koštalo bi državu između 50 i 100 milijardi dinara godišnje, prenose Novosti.

Da je vraćanje obaveznog vojnog roka tema kojom se država već bavi potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz jasnu naznaku da će o ovom pitanju biti otvoren i širi društveni dijalog.

- Samo za obezbeđivanje hrane trebalo bi izdvojiti oko osam milijardi dinara, odnosno 70 miliona evra. Ukoliko bude određeno da regrutima sleduje i naknada, to će dodatno koštati između 1,2 i 1,8 milijardi dinara. To su loše strane ove inicijative. Dobre su, između ostalih, i što bi otvaranjem kasarni i vraćanjem vojske oživela prazna i zamrla mesta u Srbiji - izjavio je predsednik Srbije.

Prema saznanjima "Novosti", vojni vrh nije saglasan oko trajanja eventualnog vojnog roka - Generalštab, na bazi svog iskustva, zalaže se za period od šest do osam meseci, dok su u Ministarstvu odbrane bliži kraćoj verziji - od tri do četiri meseca.

Zagovornici ponovnog slanja regruta pod opasač u prilog ovoj inicijativi navode da bi vojska time bila jača i brojnija, što nije bez značaja s obzirom na bezbednosne izazove koji postoje u svetu. Oni upozoravaju da će vrlo brzo doći vreme kada će Srbija ostati bez odbrane, jer se rezervni sastav godinama topi.

Prema podacima Kluba generala i admirala, od 2003. do 2010. u kasarne je upućeno oko 190.000 regruta, što je u proseku oko 22.000 godišnje. Posle obustave obaveznog služenja i uvođenja dobrovoljnog koncepta, za kasarne se prijavilo manje od 10.000 mladića i devojaka. Stanje rezervnog sastava, zbog toga, umanjeno je za oko 180.000 vojnih obveznika. Istovremeno, zbog prekoračenja starosne granice, broj obveznika iz rezervnog sastava smanjen je za više od 350.000 ljudi.

- Profesionalna vojska je skupa, a omogućava delimičnu popunu samo po mirnodopskoj, ne i po ratnoj formaciji - podseća Milomir Miladinović iz Kluba generala i admirala. - Kombinovani sistem koji uključuje i vojnike na služenju vojnog roka neuporedivo je bolji. Idealno je da trećinu sastava čine profesionalci, a ostatak regruti.

Nekadašnji načelnik Vojne akademije penzionisani general Vidosav Kovačević pozdravlja svaku inicijativu za odmrzavanje obaveze služenja vojnog roka i naglašava da je to nacionalno, odbrambeno, a ne ekonomsko pitanje:

- Koliko bi koštalo budžet pitanje je neuporedivo manjeg značaja spram pozitivnih efekata koji bi bili postignuti. Nedopustivo je da zbog jedne pogrešne odluke iz 2011. skoro pola miliona mladih ljudi, u punoj životnoj snazi, nije obučeno da brani sebe, svoju porodicu i svoju državu.

(Telegraf.rs)