Sveštenik otkrio gde Srbi greše kada slave krsnu slavu: Zbog ovoga se zaboravlja njena prava suština

Krsna slava vekovima čuva duhovni identitet srpskog naroda, ali njena suština nije u broju gostiju i bogatstvu trpeze, već u veri, zahvalnosti Bogu i zajedništvu porodice. Sveštenik Borislav Petrić poručuje da je važno da deci veru prenosimo sopstvenim primerom, a da predstojeće slave budu prilika za pomirenje.

U susret Svetoj Petki, koja se slavi 27. oktobra, i Svetom Luki, 31. oktobra, sveštenik Borislav Petrić, iz hrama Svetog Ilije u Mirijevu, govorio je o značaju krsne slave, očuvanju tradicije i njenom mestu u savremenom životu, piše RTS.

Preporučujemo

Krsna slava povezuje pretke, sadašnje generacije i one koje dolaze, a njen značaj, kako ističe Petrić, često osećamo dublje nego što umemo da ga objasnimo.

„Ona je čuvar jednog nasleđa koje je pre svega hrišćansko nasleđe, i to nasleđe je oblikovalo i nas kao narod“, kaže sveštenik.

Zato je važno da deci veru prenosimo sopstvenim primerom, a da običaji ne postanu važniji od njihovog smisla.

„Mnogo je važnije da čovek koji slavi slavu, istinski u svom srcu i duši i u životu oseća pripadnost crkvi Božijoj i da ima veru u Boga. I onda iz te vere da sve gradi“, ističe Petrić.

Krsna slava je upisana na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, a njena posebnost je u tome što je i danas živa tradicija koju Srbi čuvaju širom sveta.

„Slava je jedina neprekinuta tradicija u Srba. I gotovo svi Srbi svuda, po raznim svetskim meridijanima, slave slavu“, kaže Petrić.

Suština slave nije u bogatoj trpezi

Duhovno bogatstvo, naglašava sveštenik, ne zavisi od materijalnog stanja, a slava ne bi trebalo da bude prilika za nadmetanje u hrani i piću.

„Biti bogat u hrišćanskom smislu reči, u duhovnom smislu reči, znači imati Boga“, objašnjava on.

Umesto da se opterećuju brojem gostiju i troškovima, domaćini bi trebalo da slavu proslave u skladu sa svojim mogućnostima. Petrić ukazuje da se ponekad za slavu podižu i krediti, a da se proslava iz porodičnog doma premešta u restorane i kafane.

„Ali treba da imamo jednu umerenost u svemu, prvo u veri, a potom i u manifestacijama te vere“, poručuje sveštenik.

Mladima koji tek zasnivaju porodice savetuje da ne strahuju od toga kako će organizovati slavu. Dovoljno je početi od osnovnih slavskih obeležja – kolača, sveće, žita, vina i slavske ikone, a proslavu vremenom prilagođavati svojim mogućnostima.

Slava je prilika za pomirenje

Krsna slava može biti i povod da se obnove narušeni odnosi, da se pruži ruka pomirenja i da se zatraži oproštaj.

„I svaka poruka u crkvi jeste poruka mira. Mira, ljubavi i radosti za druge“, kaže Petrić.

Prema njegovim rečima, slave koje dolaze prilika su da se pomirimo sa rođacima, komšijama i ljudima sa kojima smo se udaljili, ponekad i bez pravog razloga.

„I onda stanemo pred slavsku ikonu, pred tu jednu svetinju koja je zaista ogromna, pred slavsku sveću, i shvatimo da su to sve nebitne stvari. I da zaista treba da ljudima praštamo i da tražimo od njih oproštaj“, ističe sveštenik.

Kako sačuvati slavu daleko od zavičaja

Život u inostranstvu i drugačije porodične okolnosti ne moraju da budu prepreka očuvanju tradicije. Petrić naglašava da običaje treba prilagođavati vremenu i mestu u kojem živimo, bez insistiranja da se slava danas proslavlja na isti način kao u vreme naših predaka.

„Ne treba da insistiramo na tome da sada slavimo kao što su naši đedovi slavili, na primer, jer oni su u jednom drugom vremenu živeli“, kaže on.

Važno je da želja za proslavljanjem slave ostane živa i da ona vernike, kad god je to moguće, približava crkvi.

Na kraju, Petrić poručuje da krsna slava treba da bude povod za zajedništvo i prevazilaženje razlika.

„Da crkva Hristova, a i mi kao verujući ljudi koji predstavljamo tu crkvu, ne samo sveštenici, nego i vernici, budemo jedan most, pre svega pružena ruka, jedan način da pokušamo da uvek svedočimo mir Božiji i radost Božiju za sve nas“, zaključio je sveštenik Borislav Petrić.

(Telegraf.rs/RTS)