Kako se menjala podrška građana Srbije evropskim integracijama u poslednjih 10 godina?

Prvi put u poslednjih 20 godina broj građana koji se protive pridruživanju Srbije Evropskoj uniji veći je od onih koji to podržavaju

Ilustracija: Telegraf

Podrška građana evropskim integracijama se u poslednjih 10 godina menjala iz godine u godinu, ali je sada, prema poslednjim istraživanjima javnog mnenja, većina građana protiv ulaska Srbije u EU.

Jedan od razloga je, prema oceni analitičara, i taj što put Srbije ka EU predugo traje, kao i antizapadni narativ.

Najveća podrška evropskim integracijama je bila 2009. godine, oko 70 odsto, kada smo dobili viznu liberalizaciju.

Prema anketama koje su dostupne javnosti na stranici Ministarstva za evropske integracije, oni koji su se ovih godina izjašnjavali protiv članstva Srbije u EU su kao glavni razlog navodili to da ne vide korist za zemlju, uprkos tome što najveći broj investitora dolazi iz zemalja EU ili bez obzira na to što ne postoji mesto u Srbiji u kome ne stoji tabla sa natpisom "Ovaj projekat se finansira iz EU".

To što Srbija nije postala članica EU građani su uglavnom pripisivali politici uslovljavanja EU.

2012. - Za 41 odsto, protiv 31 odsto

Istraživanje javnog menjanja iz 2012. godine pokazuje da bi tada na referendumu za članstvo Srbije u EU glasalo 41 odsto građana, protiv 31 odsto, ne bi glasalo 19 odsto, a odbilo je da se izjasni 8 odsto.

Ilustracija: Telegraf

Kao razlog zašto bi glasali protiv, građani su tada u najvećem procentu naveli to što članstvo u EU "ništa dobro ne donosi", a i Uniju su videli kao nekog ko ucenjuje i pritiska Srbiju.

Pojedini su u odgovorima naveli da EU zbog bombradovanja 1999. godine vide kao neprijatelja Srbije. Bilo je i onih koji su verovali da ćemo živeti lošije ako postanemo član EU. U tom periodu se  još govorilo o Hagu, pa je manji deo ljudi "pritiske EU" povezivalo, ne samo sa Kosovom, već i sa Haškim tribunalom.

Na pitanje koji događaj u procesu pristupanja Srbije u EU je u poslednjih godinu dana bio najznačajniji, građani su naveli da je to Kosovo, zatim isporučivanje poslednjih optuženika u Hag, ali i borba protiv korupcije. Gotovo polovina ispitanika je tada kao glavni ulazak Srbije u EU navela priznanje Kosova.

2013. - Za 51 odsto, protiv 22 odsto

Godinu dana kasnije, 2013. godine, za ulazak Srbije u EU glasalo bi 51 odsto građana, protiv bi bilo 22 odsto, ne bi glasalo 20 odsto građana, a odbilo je da se izjasni 7 odsto.

Oni koji su glasali protiv članstva, pored toga što nisu videli korist od EU, ocenili su i da bi na taj način Srbija bila "porobljena", dok se prilično smanjio procenat onih koji su kao razloge samo godinu dana ranije navodili Kosovo i Hag.

Na pitanje koji događaj smatraju najznačajnim za pristup Srbije EU naveli su Briselski sporazum, a kada je reč o uslovima koje Srbija treba da ispuni u odgovorima se pojavila i reforma pravosuđa.

2014. - Za 44 odsto, protiv 25

Sledeće 2014. godine, procenat je u odnosu na 2013. godinu pao, pa bi tako za članstvo Srbije u EU tada glasalo 44 odsto građana, 25 odsto bi bilo protiv, 21 odsto ne bi glasalo, a odbilo bi da glasa ili je odgovorilo ne znam - 10 odsto.

Skoro trećina stanovnika koji bi na referendumu glasali protiv članstva u EU, kao glavni razlog navodi da bismo u njenom sastavu lošije živeli, a pregovori sa Prištinom percipirali su se kao najvažnija oblast kada se govori o procesu pristupanja Srbije u EU.

Dve trećine ispitanika smatralo je da treba razgovarati i rešavati probleme sa Prištinom bez obzira ne EU i njena očekivanja. Gotovo polovina građana je tada znala koji je trenutni status Srbije u pregovorima s Evropskom unijom.

Foto: Freepik

2015. - Za 48 odsto, protiv 28

Za članstvo Srbije u EU bi 2015. godine glasalo 48 odsto, protiv bi bilo 28 odsto, ne bi glasalo 15 odsto, a odbilo je da se izjasni 9 odsto.

Skoro 42 odsto stanovnika koji bi na referendumu glasali protiv članstva u EU kao glavni razlog su  naveli da članstvo Srbiji neće doneti ništa dobro.

Kao najvažnija oblast za članstvo tada se percipiralo otvaranje poglavlja, a među najvažnijim reformama koje Srbija treba da sprovede videli su borbu protiv korupcije, kao i reformu pravosuđa. Čak 73 odsto građana je smatralo da reforme neophodne za ulazak u EU treba sprovoditi zbog nas samih, odnosno radi stvaranja bolje Srbije.

2016. - Za 47, protiv 29

Istraživanje javnog mnjenja iz 2016. godine pokazuje da je za EU bilo 47 odsto ispitanika, 29 odsto protiv,  ne bi glasalo 15 odsto njih, a odbilo je ili ne zna da se izjasni 9 odsto.

Bilo je onih koji su bili bez odgovora na pitanje zašto bi glasali protiv članstva, a oni koji su navodili razloge su tada govorili da bi privreda bila uništena, kao i da "nikada nećemo ispuniti uslove".

2017. - Za 52 odsto, protiv 24 odsto

Za razliku od prethodnih godina kada su građani davali jasne odgovore koji događaj je bio najznačajniji u prethodnih godinu dana za proces pristupanja, građani su u najvećem procentu tada odgovorili "ne znam". Isto su građani odgovoril i 2017. godine kada je procenat podrške bi 52 odsto, protiv 24 odsto, ne bi glasalo 12 odsto i isto toliko je odbilo da se izjasni.

2018. - Za 55 odsto, protiv 25 odsto

Anketa 2018. godine je pokazala ozbiljnu podršku evropskim integracijama od 55 odsto, dok je protiv bilo 25 odsto, ne bi glasalo na referendumu 10 odsto, dok je odogvor "ne znam" zaokružilo takođe 10 odsto.

Te godine građani su prepoznali da je otvaranje poglavlja bio najznačajniji događaj u procesu pristupanja, kao i pregovori sa Prištinom. I dalje su smatrali da je politika uslovljavanja glavni razlog zbog kojeg se otežava put Srbije ka EU. Na pitanje koje od ovih tvrdnji najbolje opisuju ono što za vas lično predstavlja EU najveći procenat je oddgvorio da je to put ka boljoj budućnosti mladih ljudi i veća mogućnost zapošljavanja.

2019. - Za 54 odsto, protiv 24 odsto

Slična podrška je bila 2019. godine kada se za članstvo izjasnilo 54 odsto građana, protiv je bilo 24 odsto, dok ne bi glasalo 12 odsto, a 10 odsto se nije izjasnilo.

Ilustracija: Telegraf

2021. - Za 57 odsto, 30 odsto

2020. godine zbog korona virusa nije urađeno istraživanje javnog mnjenja, ali je zato 2021. godina bila očigledno godina velike podrške imajući u vidu da bi čak 57 odsto građana glasalo za članstvo Srbije u EU, dok bi 30 odsto bilo protiv.

Te 2021. godine čak 52 odsto građana je smatralo da politika uslovljavanja otežava put Srbije ka EU 52 odsto, a samo 12 odsto je ocenilo da su to reforme koje Srbija treba da sprovede. Bilo je i odgovora da je problem u našem mentalitetu, te da je razlog i sadašnja situacija unutar EU.

Najveći procenat je smatrao da će članstvo Srbiji u EU doneti bolji život i nova radna mesta. Takođe građani su jasno i gotovo jednoglasno odgovorili da reforme treba sprovoditi zbog nas samih. Među reformama koje imaju pozitivan efekat na njihov svakodnevni život građani su naveli reformu javne uprave, zaštitu životne sredine, reforma zdravstvenog sistema.

2022. - Za 35 odsto, protiv 44 odsto

Prvi put u poslednjih 20 godina broj građana koji se protive pridruživanju Srbije Evropskoj uniji veći je od onih koji to podržavaju. Prema poslednjem istraživanju, protiv evropskih integracija je čak 44 odsto građana, dok je 35 odsto za, a ostalih 21 odsto ne zna ili ne želi da se izjasni.

Za pad podrške ključna dva faktora: Antizapadni narativ i to što proces traje predugo

Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku i bivša ministarka zadužena za evropske integracije rekla je za Telegraf.rs da je najveća podrška bila kad smo dobili viznu liberalizaciju 2009, oko 70 odsto.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

- Otada do danas je bila manja, ali uvek natpolovična. Trenutno je ispod 50 odsto i to me ne čudi jer prvo, proces traje predugo; drugo, dominira antizapadni narativ u kome se EU predstavlja samo kao neko ko stalno nešto traži od nas, pritiska nas i ucenjuje, a vrlo stidljivo se pominje da ekonomski živimo upravo zbog podrške koju dobijamo odatle - kže Grubješić.

Ona podseća da je EU najveći donator, trgovinski partner odakle dolaze dve trećine ukupnih investicija.

- Ne postoji mesto u Srbiji u kome ne stoji tabla sa natpisom - ovaj projekat se finansira uz podršku EU ili neke zemlje članice. Da bi se podrška gradjana povećala, potrebno je i da se ubrza čitav proces pristupanja EU, ali i da gradjani vide mnogo više konkretnijih benefita i pre članstva. O tome je govorio i Šarl Mišel, predstavljajući ideju o novoj geopolitičkoj zajednici - rekla je Grubješić.

(Telegraf.rs)