Predsednik Vučić obišao radove na porodilištu u Višegradskoj: U sobama više neće biti po 12 porodilja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obilazi danas radove na sanaciji i adaptaciji Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, u Višegradskoj ulici.

Sa Vučićem u obilasku su ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar za javna ulaganja Darko Glišić, a dočekao ih je direktor klinike Aleksandar Stefanović.

Preporučujemo

Radovi na zgradi tog porodilišta počeli su 10. septembra, a njihova vrednost je 4,6 milijardi dinara.

Predsednik Vučić je rekao da se u radove ulaže 40 miliona evra i da je plan da bude sve potpuno drugačije.

"Po sobama više neće biti po 10, 12 porodilja, nego po jedna, dve, tri i sve će imati svoje kupatilo. Imaće 540 ležajeva, od čega je više od 300 majki", rekao je predsednik Srbije.

Predsednik je rekao da će sobe imati kupatila, pa će uslovi biti mnogo bolji.

Govoreći o pitanju nataliteta predsednik je rekao da "mnogo više pričamo o kućnim ljubimcima, nego deci".

"Nemam ništa protiv, volim životinje, ali nema nam života i napretka bez dece", kazao je Vučić.

Vučić je podsetio i da je Srbija zemlja sa najvećim roditeljskim dodatkom.

"Nama se u siromašnim krajevima rađa nešto više, tamo je 1,6, ali potrebno nam je dva koma nešto. Ali situacija nije bolja ni kod drugih. U Albaniji je taj broj 1,5. Mi smo zemlja s najvećim roditeljskim dodatkom u Srbiji i to pokazuje odnos države prema brizi od porodici", dodao je Vučić.

Predsednik je rekao da je klinika stara više od veka.

"Klinika, ne zgrada, je stara 102 godine, najstarija je na Balkanu. Nadamo se samo da ćemo uspeti sve to da uradimo. Jutros ste videli da je počeo novi rat u svetu, između Avganistana i Pakistana. Posle ove košmarne fudbalske noći gledao sam uglavnom strane medije, video sam da već ima 60 mrtvih. Šta će da bude u godinama koje dolaze ne znamo, ali mi moramo biti spremni sa infrastrukturom", kazao je predsednik.

Tokom obilaska radova on se interesovao za razne procese i broj radnika, konstatujući da nema radnika za keramiku i kamen, te da su fizikalci stranci.

"Neće niko više da radi fizičke poslove, iako plate nisu male", rekao je Vučić, na šta ga je poslovođa obavestio da najobičniji fizikalac dobija 1.200 evra neto.

Vučić naglašava da je najveći problem održavanje objekata, i da održavanje naših auto-puteva košta 400 miliona evra godišnje.

"I zato su bolji nego putevi u svetu. Jednom sam video rupu samo na auto-putu kod nas. Ne može da se poredi sa zemljama u regionu", rekao je Vučić.

Predsednik je podsetio i da su plate zdravstvenim radnicima vandredno povećane u oktobru.

"Srećan sam, uradili smo ono što smo mogli i što i jeste naš posao. Mnogo više nego svi u proteklih 80 godina, najmanje 80 godina...", rekao je predsednik.

Podsetimo, radovi na adaptaciji i sanaciji porodilišta u Višegradskoj planirano je da traju dve godine, a ovim projektom planirana je kompletna adaptacija i sanacija kako bi se poboljšali uslovi lečenja i nege bolesnih žena, trudnica, porodilja i novorođenčadi.

Obuhvat radova je 21.600 kvadratnih metara. Bolnica će raspolagati sa 540 postelja, od čega 363 za odrasle i 177 za bebe, kao i 15 kreveta u okviru dnevne bolnice i devet porođajnih bokseva.

Klinika za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, u Višegradskoj ulici, izgrađena je u periodu od 1946. do 1963. godine, a više od šest decenija je neprekidnom radu.

U više navrata bolnica je nadograđivana i delimično sanirana. Tokom 2018. godine urađena je sanacija ravnog krova, sanacija dela liftova, a tokom 2019. godine nabavljena je medicinska i nemedicinska oprema.

U cilju obezbeđivanja dugoročne funkcionalnosti objekta, projekat podrazumeva prilagođavanje objekta savremenim normama u zdravstvu, poboljšanje uslova rada, komfora i higijene bolesnika i osoblja.

Planirano je smanjenje broja pacijenata po sobama, tako da su u najvećoj meri sobe jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne i u najvećoj meri sa kupatilom, što do sada nijebio slučaj.

Projektom je predviđen povećan kapacitet minimalno invazivnih dnevnih intervencija formiranjem dve nove sale.

Takođe, sanacija i adaptacija je moguća u fazama kako klinika ne bi prekidala rad, a izvršena je priprema i plan radova za prvu fazu, deo smeštajnog bloka i deo radnog bloka, po svim etažama.

Do početka radova je završeno iseljenje dela klinike koji se sanira i adaptira, iseljena je sva oprema i nameštaj.

Projekat se finansira kreditom Banke za razvoj Saveta Evrope, a u njemu učestvuje više izvođača.

(Telegraf.rs/Tanjug)