"Strpali su ga u auto i naterali da potpiše": Putinova vojska otima ljude na ulicama, pa ih šalju na front

Rusija se sve više oslanja na prinudu i obmanu kako bi popunila redove svoje vojske koja se bori u Ukrajini. Muškarce navodno odvode sa ulica, teraju ih da potpišu vojne ugovore, a zatim ih šalju na front, gde pojedini ubrzo nestaju u borbama. Svedočanstva porodica, vojnih advokata i organizacija za ljudska prava ukazuju na promenu taktike regrutacije, dok strah od novog talasa masovne mobilizacije raste.

"Strpali su ga u automobil i naterali da potpiše ugovor", "Sada se vodi kao nestao... Nisam u potpunosti prihvatio da je najverovatnije već mrtav", "To je parališući strah" - ovo su samo neka od svedočanstava ljudi koji tvrde da imaju neposredno iskustvo sa prisilnom regrutacijom u Rusiji.

Preporučujemo

Njihove priče, koje su ispričali za CNN, potkrepljene su informacijama organizacija za ljudska prava, kao i sve većim brojem pojedinačnih svedočenja i objava na društvenim mrežama. Zbog straha od odmazde, identiteti sagovornika nisu otkriveni.

Njihova iskustva ukazuju na tihu promenu koja se odvija u ruskom sistemu regrutacije vojnika, koji je ušao u petu godinu rata.

Nakon masovne mobilizacije 2022. godine, koja je izazvala paničan egzodus ruskih građana preko granica, Moskva se uglavnom oslanjala na velike finansijske podsticaje kako bi privukla muškarce da se bore u Ukrajini. Međutim, dokazi ukazuju na to da finansijske podsticaje sve više zamenjuju prinuda i obmana.

Rusija je više puta odbacila ukrajinske tvrdnje da planira novi talas masovne mobilizacije, uprkos sve većim gubicima na frontu i smanjenju broja regrutovanih vojnika.

Ipak, dok Rusija pojačava napade na Ukrajinu, takozvana "puzajuća mobilizacija", kako je neki nazivaju, mogla bi da ugrozi podršku javnosti ratu upravo u trenutku kada je Kremlju ona najpotrebnija.

Ranjivi muškarci na meti regrutera

"Imam, ili bolje rečeno, imao sam ujaka. On je star, bolestan čovek, ima probleme sa krvnim sudovima i alkoholizmom i jedva hoda", navodi se u poruci koju je jedan sagovornik poslao CNN-u.

Prema njegovim rečima, u julu je njegovom ujaku, zaposlenom u državnoj odbrambenoj kompaniji i u kasnim pedesetim godinama, prišlo nekoliko muškaraca u civilnoj odeći ispred stambene zgrade. Odveli su ga automobilom, a porodica nije znala gde se nalazi.

Prema svedočenju rođaka, muškarcu je tog dana dat dokument da potpiše, uz objašnjenje da je reč o navodnoj potvrdi da su ga zatekli na određenom mestu. Kasnije se ispostavilo da je to bio ugovor o stupanju u vojsku.

Ovaj slučaj iz jednog grada na zapadu Rusije uklapa se u obrazac koji je već poznat ruskom vojnom advokatu Artemu Kligi, koji živi u Berlinu i savetuje ruske građane o njihovim pravima u vezi sa vojnom službom.

Foto: Tanjug/AP

Kliga je za CNN rekao da od početka leta primećuje porast broja ljudi koji mu se obraćaju zbog sličnih incidenata.

"Sada je to svakodnevna praksa", rekao je on.

Prema njegovim rečima, većina slučajeva koje prati odnosi se na ranjive muškarce, koji su često zaduženi, imaju zdravstvene probleme ili se bore sa alkoholizmom.

"Oni jednostavno nemaju priliku da kažu ne. Jednostavno ne znaju svoja prava", objasnio je Kliga.

I koalicija advokata "Poziv savesti", koja u Rusiji pomaže regrutima i rezervistima pružajući im savete o prigovoru savesti, potvrdila je za CNN da je tokom jula i avgusta zabeležila porast broja prijava o prisilnoj regrutaciji.

Prema njihovim navodima, metode koje se koriste postaju sve grublje iz dana u dan.

U slučaju muškarca čiju je priču ispričao njegov rođak, ujak se nakon potpisivanja dokumenta vratio kući. Međutim, nedelju dana kasnije nestao je.

Nekoliko dana nakon toga pozvao je porodicu i rekao da se nalazi na vojnom poligonu u Lugansku, na istoku Ukrajine, na teritoriji pod ruskom kontrolom.

Krajem septembra porodica je dobila vest da se vodi kao nestao u borbenim dejstvima.

"Imam problema sa spavanjem. Ponekad me obuzmu noćne more", rekao je rođak za CNN.

Odveli ga dok je bio pijan, a zatim je nestao na frontu

Još jedan ruski državljanin obratio se CNN-u preko organizacije za ljudska prava, tvrdeći da je njegov brat sredinom jula priveden dok je bio u alkoholisanom stanju.

Prema njegovim rečima, odveli su ga nepoznati ljudi, za koje porodica pretpostavlja da su radili za lokalnu kancelariju za vojnu regrutaciju.

CNN je u ovom slučaju imao uvid u vojni ugovor koji je muškarac na kraju potpisao, kao i u video-snimak koji, kako se čini, prikazuje njegov poslednji oproštaj od uplakane majke pre nego što je ušao u beli kombi.

Rođak je novinarima dostavio i pisani odgovor lokalnog vojnog tužilaštva na zahtev porodice da muškarac bude oslobođen vojne obaveze.

U odgovoru se navodi da se muškarac u kancelariji za regrutaciju pojavio „svojom voljom, bez ikakve prinude“, uz obrazloženje da „suprotno nije ni dokazano ni dokumentovano“.

Manje od mesec dana kasnije porodica je saznala da se i ovaj muškarac vodi kao nestao u borbenim dejstvima.

"Imao je veoma težak život i probleme sa alkoholom", rekao je njegov rođak za CNN.

U poruci koju je poslao novinarima opisao je i sopstveno psihičko stanje.

"Psihički sam slomljen. Oduvek sam znao da se prava u Ruskoj Federaciji sistematski krše, ali nisam u potpunosti razumeo kako je to kada se lično suočite sa tim", naveo je on.

Foto: Profimedia/EyePress News / Shutterstock Editorial

Ruska Penzenska oblast, udaljena oko 595 kilometara južno od Moskve, tokom juna izdvojila se kao posebno žarište prisilne regrutacije, prema objavama na društvenim mrežama i informacijama organizacija za ljudska prava.

Na internetu su se pojavili video-snimci i svedočenja o muškarcima koji su navodno prisilno regrutovani na ulicama.

Na jednom snimku iz juna, čiju je lokaciju CNN utvrdio kao vojni regrutni centar u Penzi, vidi se grupa žena okupljenih oko autobusa. One zahtevaju da muškarci koji se nalaze unutra budu pušteni.

Jedna od žena pokazuje prema autobusu i viče u kameru: "Šta mislite, da li su dobrovoljno potpisali ili ne?"

Jedan od muškaraca u autobusu, kako se čini, odmahuje glavom.

"Prisilili su te, tukli su te", viče druga žena.

Rusko Ministarstvo odbrane odbacilo je izveštaje o prisilnoj mobilizaciji u Penzi, ocenjujući ih kao lažne.

Svedočenja o nasilju tokom prisilne regrutacije česta su, kao i navodi da se ne poštuju medicinska izuzeća od služenja vojnog roka.

"Ugovor je potpisan pod fizičkim i moralnim pritiskom", napisao je jedan rođak koji je za CNN rekao da je njegov ujak otet u avgustu. Prema njegovim rečima, muškarac je u tom trenutku imao slomljeno rebro.

Regruteri dobijaju novac za svakog novog vojnika

Još jedna zajednička karakteristika mnogih svedočenja jeste da ljudi koji na ulicama odvode muškarce često nisu jasno identifikovani i nose civilnu odeću.

To je izazvalo zabrinutost da bi moglo da bude reči o običnim građanima koji pokušavaju da zarade na drugoj vrsti vojnih bonusa, koji se isplaćuju onima koji pomognu u regrutovanju novih vojnika.

Jedan od rođaka muškaraca koji su odvedeni na ovaj način opisao ih je kao "lovce na glave".

"Regruteri znaju da ljude šalju u verovatnu smrt zarad nagrade. Nemaju saosećanja ni prema vojnicima koji su potpisali ugovore ni prema njihovim rođacima", navodi se u poruci koju je CNN-u poslao jedan član porodice.

CNN nije uspeo da potvrdi da su u konkretnim slučajevima muškarce odvodili ljudi motivisani finansijskim nagradama. Međutim, regionalne vlasti u Rusiji otvoreno govore o postojanju takvih isplata.

Guverner Rjazanske oblasti Pavel Malkov najavio je prošlog avgusta na sednici regionalnog parlamenta da će vlasti podsticati ljude koji pomažu u privlačenju građana da potpišu vojne ugovore.

"Podsticaćemo one koji pružaju pomoć u privlačenju građana da potpišu ugovore", rekao je Malkov.

"Obezbedićemo finansijsku isplatu za svakog vojnika koji potpiše ugovor. Iznos bonusa kretaće se od 50.000 do 300.000 rubalja, odnosno od 590 do 3.500 dolara, nakon oporezivanja", naveo je guverner.

Foto: Tanjug/AP

CNN je pronašao dokaze o postojanju ovakvih zvaničnih isplata u više ruskih regiona, kao i desetine oglasa za posao u kojima se regruterima nude velike sume novca za svakog kandidata koji potpiše vojni ugovor. Iznosi se razlikuju u zavisnosti od regiona.

Osnivači organizacije "Nova alternativna ruta", antiratne inicijative osnovane ovog proleća, opisali su za CNN kako ovaj sistem funkcioniše.

"To je bukvalno promocija po principu 'dovedi prijatelja'. Jednostavno pronađete nekoga, bilo koga i bilo gde. To može da bude alkoholičar, beskućnik ili gotovo bilo ko drugi. Odvučete ga u kancelariju za regrutaciju, naterate ga da potpiše ugovor i dobijete svoj novac", naveli su oni.

Organizaciju su osnovali ruski IT stručnjaci koji žive u egzilu. Ona prikuplja informacije o praksama prisilne mobilizacije i savetuje ljude koji pokušavaju da napuste Rusiju.

Njeni predstavnici takođe su razgovarali sa CNN-om anonimno, jer strahuju za bezbednost svojih porodica koje su i dalje u Rusiji.

Jedan od rođaka regrutovanih muškaraca u poruci novinarima izrazio je ogorčenje zbog načina na koji siromaštvo utiče na društvo.

"Besni me što je siromaštvo toliko dehumanizovalo ljude da su spremni da pošalju druge u smrt za sitnicu", naveo je on.

Putin tvrdi da Rusi dobrovoljno odlaze u vojsku

Rusija već godinama pokušava da se predstavi kao drugačija od Ukrajine, gde je vojna obaveza propisana za vojno sposobne muškarce od 25 do 60 godina i gde su se pojavljivali izveštaji o slučajevima nasilne ili prisilne mobilizacije.

Ruski predsednik Vladimir Putin početkom septembra govorio je o tim slučajevima u Ukrajini, istovremeno tvrdeći da se ruski građani dobrovoljno prijavljuju za vojnu službu.

"Svakog dana na televiziji i internetu gledamo kako u Ukrajini hvataju ljude, poput beskućnika, i na silu ih odvlače na front", rekao je Putin.

"Ovde ljudi odlaze dobrovoljno, kao što znate, i potpisuju ugovore", dodao je ruski predsednik.

Međutim, stručnjaci smatraju da bi porast prisilnih metoda regrutacije u Rusiji mogao da bude posledica načina na koji je organizovan sistem popunjavanja vojske.

Janis Kluge, šef Odeljenja za istočnu Evropu i Evroaziju u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove, rekao je za CNN da je malo verovatno da su takve metode direktno naređene iz Kremlja.

Razlog je to što se regrutacija u Rusiji sprovodi na regionalnom nivou, u skladu sa kvotama koje regioni moraju da ispune.

Ipak, prema njegovoj proceni, takva praksa mogla bi da bude pogodno rešenje za problem nedostatka ljudstva u ruskoj vojsci.

"Sistem u kojem regruteri u suštini obavljaju prljavi posao... vlasti barem tolerišu", rekao je Kluge za CNN.

"To bi, iz perspektive vlasti, moglo da bude deo rešenja", dodao je.

Foto: Tanjug/AP

Rusko Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahtev CNN-a za komentar.

Mladi Rusi strahuju od novog talasa mobilizacije i beže iz zemlje

Za deo ruskog stanovništva, međutim, ovakva praksa predstavlja prekretnicu.

Organizacije za ljudska prava rekle su za CNN da primećuju porast broja upita građana koji žele da saznaju kako mogu da emigriraju iz Rusije.

Igor, dvadesetjednogodišnjak iz centralne Rusije, napustio je zemlju pre tri meseca, nakon što je godinama planirao bekstvo od onoga što opisuje kao „totalitarno ludilo“.

CNN koristi pseudonim za ovog mladića zbog straha za bezbednost njegove porodice.

Prema njegovim rečima, godinu dana pre odlaska iz Rusije dva puta se našao pod pritiskom da potpiše vojni ugovor. Prvi put pritisak je dolazio sa njegovog univerziteta, a drugi put kada je otišao u lokalnu kancelariju za vojnu regrutaciju kako bi ažurirao dokumentaciju kojom je bio oslobođen služenja vojnog roka.

"Malo sam paničio. Brinuo sam se da bi neko mogao da potpiše u moje ime. Ne bih mogao ništa da učinim povodom toga", rekao je Igor za CNN.

Strah od novog talasa masovne mobilizacije stvorio je i hitne praktične probleme za ljude koji žele da napuste zemlju.

"Plašio sam se da će zatvoriti granicu i da nikada neću moći da odem", rekao je Igor.

Osnivači organizacije "Nova alternativna ruta" ne očekuju da će Rusija odmah pokrenuti novu masovnu mobilizaciju velikih razmera.

"Ne mislim da ćemo sutra videti scenario u kojem odjednom regrutujemo 300.000 ljudi", naveli su oni u razgovoru za CNN.

Umesto toga, predviđaju nastavak procesa koji opisuju kao tihu, postepenu mobilizaciju zasnovanu na prinudnim merama.

"Tiha, puzajuća mobilizacija vođena prinudnim merama. Drugim rečima, ono što se dogodilo u Penzi... sve je to priprema", zaključili su predstavnici organizacije.

(Telegraf.rs)