Fon Bekerat: Izveštaj EK nije kritika već putokaz,uz volju za Srbiju je 'nebo granica'

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Andreas fon Bekerat, izjavio je danas da izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka članstvu nije kritikovanje, već okvir koji daje smernice za ubrzanje reformi i ocenio da je napredak uprkos postignutim pomacima nedovoljno brz, ali da je uz postojanje političke volje "nebo granica za Srbiju".

"Ako postoji politička volja i snažne reforme, za Srbiju je nebo granica. Možete da napredujete veoma brzo. Ali, potrebne su konkretne reforme i morate da rešite izazove navedene u izveštaju", naglasio je ambasador u intervjuu za Tanjug i ukazao da je Komisija ponovo istakla da su ostvareni tehnički uslovi za otvaranje Klastera 3, ali da odluka zavisi od 27 država članica.

Preporučujemo

Ambasador je rekao i da cilj izveštaja nije da bude lista kritika, već da predstavi plan, mapu puta, kako Srbija može da ubrza reforme da bi postigla napredak na putu ka članstvu.

"Svakako mislim da je to objektivno. Čitav proces proširenja zasniva se na dokazima i objektivnim činjenicama", rekao je Fon Bekerat i napomenuo da po pitanju brzine pristupanja i otvaranju klastera nema prečica, ali ni ograničenja brzine.

On je naveo da postoje pozitivni pomaci i razlog za optimizam navodeći napredak u ekonomskim kriterijumima, izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i napore u oblasti medija, ali da izveštaj ukazuje i na zastoj u oblasti pravosuđa i osnovnih prava.

Fon Bekerat je naveo da izveštaj poziva Srbiju da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima i da hitno, kako je rekao, preokrene negativan trend kada je u pitanju sloboda izražavanja, kao i da se pozabavi "erozijom akademskih sloboda".

On je rekao da izveštaj prikazuje, kako je rekao, nazadovanje po pitanju medijskih sloboda zbog pritisaka i takozvanih SLAPP tužbi, ali da pozdravlja napredak po pitanju formiranja REM-a, i naglasio da postoje šanse za poboljšanje ako se sprovedu konkretne reforme u ovoj oblasti.

"Takođe, ističe važnost jačeg usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i napredovanja u dijalogu između Beograda i Prištine", naglasio je šef delegacije EU.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Fon Bekerat je istakao da se napredak u ovom procesu, kao i u oblasti vladavine prava, smatra ključnim za ubrzanje pristupnih pregovora.

"Napredak u dijalogu i implementacija sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine biće ključni faktori za ubrzanje celokupnog procesa pristupanja", naglasio je on.

Ambasador je u intervjuu rekao da Izveštaj EK koji se odnosi na privremene institucije u Prištini jasno navodi pritužbe srpske zajednice prema lokalnim vlastima u Prištini i istakao da se pritužbe vezane za postupke Prištine smatraju "suprotnim duhu normalizacije odnosa".

"Izveštaj Komisije za Kosovo izričito spominje pritužbe Srba sa Kosova prema akcijama prištinskih vlasti. Na primer, pominju se policijske akcije usmerene protiv struktura i usluga koje podržava Srbija, kao i hapšenja i operacije protiv građana koji rade u srpskim sigurnosnim institucijama. Takođe, u oba izveštaja spominje se pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, koje Priština još nije ispunila", naglasio je ambasador.

Fon Bekeret je istakao i da EU očekuje da Priština ispuni svoja obećanja i završi sa formiranjem Zajednice srpskih opština.

"Kao što od Srbije očekujemo da ispuni svoje obaveze, tako i od Prištine zahtevamo da ispuni svoje obaveze prema dogovoru o normalizaciji", naglasio je šef delegacije EU.

Na pitanje o trenutnim geopolitičkim kretanjima u Evropi, Fon Bekerat je potvrdio da postoji trenutni "geopolitički imperativ" za proširenje EU, i pozvao Srbiju da "iskoristi priliku koja postoji".

Ambasador je, istovremeno, ukazao na to da nema geopolitičkih povlastica u procesu proširenja već da su kriterijumi za sve zemlje kandidate isti, tako da je "na svakoj zemlji kandidatu da iskoristi ovu priliku da bi napredovala".

On je naveo i da će proširenje, uključujući i zemlje zapadnog Balkana, biti korisno za jačanje same EU, ali i za unapređenje života građana tih zemalja.

"Želim da naglasim da reforme koje se pominju u izveštaju, ne bi trebalo da se sprovode zato što to Brisel traži. Trebalo bi da se sprovedu jer bi koristile građanima Srbije. One bi poboljšale svakodnevni život građana Srbije. Uspostavile bi vladavinu prava i osigurale da su svi jednaki pred zakonom, poboljšale bi demokratske institucije i očuvale nezavisnost pravosuđa. To bi učvrstilo i više poverenja u izborni okvir", naveo je ambasador za Tanjug.

Na pitanje da prokomentariše deo izveštaja u kojem se ukazuje na "antievropsku retoriku" i navode Evropske komesarke za proširenje Marte Kos da zbog toga može doći do posledica, ambasador je izrazio zabrinutost zbog prisustva takvog narativa, ističući da Unija očekuje da srpske vlasti "glasno i jasno iskomuniciraju da je pristupanje Uniji strateški cilj zemlje".

"Mislim da je važno upamtiti da dezinformacije i neistine o EU ne samo da štete imidžu EU ovde u Srbiji, mislim da je još važnije da štete imidžu Srbije u zemljama EU. Države članice će početi da se pitaju da li je Srbija zaista ozbiljna u vezi sa pridruživanjem Evropskoj uniji ako se EU stalno kritikuje u većini medija", naveo je Fon Bekerat.

Ambasador je, takođe, naveo i da ima razumevanje za deo građana Srbije koji ne gaje visok nivo evroentuzijazma zbog dugotrajnog procesa pristupanja.

"Razumem da postoji izvesno razočaranje što napredak nije brži, ali, napredak zavisi od Srbije koja ispuvanja svoje obaveze i sprovodi reforme", naveo je on.

Ambasador je, međutim, naglasio da postoji niz konkretnih prilika za građane Srbije kroz učešće u evropskim programima, poput Erasmus+ i Horizon, kao i sredstava koja su već opredeljena za Srbiju u okviru budućeg okvira finansijske pomoći.

"Ako pogledate investicije koje je EU napravila, podršku koju je pružila, od 2014. do 2027. godine govorimo o sedam milijardi evra, od čega su šest grantovi koje Srbija ne mora da vrati. Ne bih rekao da EU ne podržava Srbiju", naveo je ambasador.

On je podsetio da Srbiji stoji na raspolaganju i dodatnih 1,6 milijardi evra, kao i mogućnost integracije u evropski jedinstveni tržišni sistem, koji bi mogao doneti konkretne benefite kao što su niži troškovi za međunarodne transfere i sniženje troškova za roming.

Ambasador je, povodom nedavnih odluka EU o sankcijama i ukidanju uvoza ruskih energenata, razjasnio da se ove mere neće direktno odnositi na gasnu infrastrukturu Srbije, već da će se postepeno usklađivati sa evropskim zakonodavstvom i naglasio da neće biti ukidanja transporta gasa kroz Srbiju.

"Energetski savet EU pre dve nedelje doneo odluku da se fazno ugasi uvoz ruskog gasa. U većini srpskih medija vest je bila da Evropska unija 'seče' Srbiji dovod gasa. To je u potpunosti netačno. Tranzit gasa kroz zemlje članice u treće zemlje nije predmet odluke Saveta", istakao je ambasador.

Na kraju, Fon Bekerat je nagalsio da je za tri meseca boravka u Srbiji doživeo mnoga lepa iskustva i susrete s ljudima koji su ga "oduševili gostoprimstvom i toplinom".

"Pre nego što odem, želim da mi se saopšti da više nisam poželjanu Srbiji, jer se Srbija pridružila Evropskoj uniji i zato više nije potreban ambasador EU u Beogradu", zaključio je šef delegacije EU u Srbiji.

(Telegraf.rs/Tanjug)