Vesli Klark izneo šok detalje o OVK: Neko spolja ih je naoružavao i obučavao, Tači nije bio vojni komandant

Pred Specijalizovanim većima tzv. Kosova u Hagu danas je počelo svedočenje poslednjeg svedoka odbrane – penzionisanog američkog generala Veslija Klarka, komandanta Nato snaga u Evropi tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine. Klark je, između ostalog, rekao da nema šta da kaže o strukturi OVK, te da su prema njegovim saznanjima to bile lokalne grupe koje su se skupile "nakon godina tlačenja od Srbije" i da su na njih gledali kao na "ljude koji su živeli u svojim domovima i hteli da zaštite svoje porodice". Naveo je i da OVK nije imala komandovanje, ni rukovodeću strukturu, a za Tačija da "nije bio vojni komandant".

Preporučujemo

Nisu mu poznati napadi OVK na srpske civile u leto 1998.

Iako je pratio šta se dešava na Kosovu 1998. godine, rekao je da mu nisu poznati napadi OVK na srpske civile u leto 1998.

"Možda sam čuo o tome, ali ne sećam se konkrentog događaja. Ali mi zvuči poznato", rekao je Klark.

Na pojedinačne slučajeve – otmicu srpskih rudara sredinom godine, otmicu i ubistvo civila u vezi sa ofanzivom u Orahovcu, rekao je da za to nije znao.

Dodao je da nije znao ni za kakve propise OVK, niti za zapisnike sa sastanaka.

Takođe, nije znao ni da li postoje operativne zone OVK niti ko je bio komandant glavnog štaba niti komandanti zona.

"Prvi put kada sam se sastao sa njima u Rambujeu, bilo ih je osmorica, ništa mi nije značilo na kom su položaju i ko su", rekao je Klark.

Upitan da li su obaveštajne informacije tokom bombardovanja ikada bile pogrešne, kazao je da je to teško reći, ali da je bilo i takvih i ponovio slučaj o napadu na pogrešan objekat, kada je greškom ubijeno 80 albanskih civila.

Nisam video nešto što bi ukazivalo na sinhronizovane akcije OVK

Nakon advokata odbrane, ispitivanje Klarka nastavio je tužilac Mat Haling, koji ga je pitao da li je video dokument da je OVK 1998. godine izvela sinhronizovanu akciju na 12 lokacija, odnosno policijskih stanica, na šta je američki general odgovorio odrično.

"Moglo bi biti, ali informacije koje su do nas stizale su drugaclije od tog saopštenja. Ne sećam se da sam ovako nešto video. Ne sećam se da sam video nešto što bi ukazivalo na sinhronizovane akcije OVK. Mi u Nato to nismo znali", rekao je Klark.

Ne zna, kaže, ni da li su članovi OVK imali ručne raketne bacače, te da se ne seća da je dobio takvo obaveštenje.

"Možda su ih mogli imati, ali ja to ne znam. Ako oni kažu da su izveli napad raketnim bacačima, onda su ih morali od nekoga dobiti, verovatno su ih uzeli od samih Srba" smatra Klark.

Upitan da li je ikada čuo za glavni štab OVK koji je sebi pripisao zasluge za takve akcije, odgovorio je: "Nisam".

Tužilac Haling je zatim ukazao na delove iz knjige "OVK – insajderska priča o pobuni" u kojoj se, između ostalog navodi da je Tači često bio spona između onih koji su planirali aktivnosti u egzlilu i na Kosovu, kao i da je na ratištu zaslužio poštovanje svih u OVK, na šta je Klark rekao da mu to nije poznato na način na koji je opisan u knjizi.

"Uvek sam imao utisak da ima ljudi van Kosova žele da se reše srpskog tlačenja, a Tači je bio u Švajcarskoj.. Pretpostavili smo da je on kontakt čovek, a kako je to izgledalo ne znam. To što piše me ne iznenađuje, jer nikada nismo pomislili da nisu povezani sa ljudima izvan zemlje, da nisu razmatrali strategiju, da su obični ljudi koji ponekad upucaju nekog policajca… Znali smo da iza toga postoji mnogo više. Ali, to što neko napiše ovako, ne znači nužno da je postojalo rukovodstvo, komanda", rekao je Klark.

Na konstataciju tužioca da ne zna da se Tači borio, već da je bio politički vođa, odgovorio je: "Tako je".

Koristio sam instrumente specijalnog rata da bih ubedio Miloševića da prestane sa akacijama

Nakon pravnog zastupnika Hašima Tačija, Klarka su ispitivali advokati Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija, Rodni Dikson i Ejden Elis.

Obojica su pitala za izvor informacija koje je dobijao Klark, na šta im je odgovorio da je dobijao obaveštajne podatke, diplomatske depeše i informacije od Bernara Kušnera o dešavanjima na terenu.

Međutim, dodao je da bi Nato, da je imao informacije da OVK stoji iza nasilja, nji sigurno "strogo opomenula".

Klark je, upitan za instrumente koje je koristio za uveravanje Slobodana Miloševića, kazao da je koristio instrumente specijalnog rata kako bi ga ubedio da prestane sa njegovim akcijama.

Preneo je i da je jedne večeri, zajedno sa admiralom Džinom Elisom, bio na večeri sa jednim penzionisanim italijanskim generalom, koji je učestvovao u invaziji Italije na Albaniju.

"Italijanski general je govorio kako su Albanci varvari, kako su zli i opaki. Bilo je očigledno da su ulili veliki strah italijanskim vojnicima. Mislio sam da su oni malo zabrinuti za Srbe, kada bi se našli lice u lice sa Albancima. Zato sam u izjavama malo naglasio mogućnosti OVK", rekao je Klark.

Ukazao je da je preuveličavao snagu OVK u izjavama, ali i dodao da je OVK stalno jačala, i da se trudila da uspostavi strukture komandovanja.

Istakao je i da je znao da su Srbi širili dezinformacije.

Želja Albanaca za odmazmom bila toliko jaka da je spontano nasilje bilo neizbežno

U nastavku svedočenja, na pitanje u vezi sa nasiljem nad Srbima tokom leta 1999, Klark je ponovio da je do njega došlo zbog različitih faktora - zbog osvete i krvne osvete, ali je bilo i zločina iz oportunizma i "reakcija na vekovnu represiju".

U vezi sa izjavom tadašnjeg portparola Pentagona Kejta Bejkona od 5. jula 1999, koji je kazao da Kosovo neće biti lepo mesto za život za Srbe kada Nato dođe, Klark je kazao da to bio Bejkonov stav.

"Mi smo radili na uspostavljanju reda, ali u ovakvim oklnostima znamo da ako imate policiju koja ne govori istim jezikom, stvari se izmaknu kontroli", objasnio je Klark.

Podsetio je na iskustva sa Haitija i iz Avganistana i dodao da su američke snage tamo bile uvičene u porodične čarke.

"Dao sam jasno uputstvo Majku Džeksonu da stvari moraju da se odvijaju mirno, da ne sme doći do ponovnog etničkog čišćenja. Uradili smo sve što smo mogli da to sprečimo, ali su ljudi bili besni", kazao je američki general.

Prema njegovim rečima "ne mogu zamisliti osećanja ljudi u to vreme".

"Treće nedelje jula otišli smo u Prištinu da obiđemo Kfor i onda nas je stotine hiljade ljudi okružilo. To je strast zbog oslobađanja od srpske represije i želja za odmazmom je bila toliko jaka da je takvo spontano nasilje bilo neizbežno", opravdao je Klark.

Na ponovljenu konstataciju da je u izjavi rekao da smatra da ne bi bilo pravično pripisati loše postupke drugih Tačiju, uzvratio je da ne misli da je Tači imao kontrolu nad ljudima koji su sproveli nasilje.

"Nije bilo jasno da li je nasilje vršeno od pripadnika OVK. Dosta toga su bili pojedinci", uveren je Klark.

On je dodao čak i da je OVK stala iza toga nije imala kontrolni mehanizam za sprečavanje tako nečeg, ako se desi.

Ponovio je stav da su otpor srpskim vlastima pružali ljudi koji su se borili za svoj život.

"Ako pogledate slične priče i okolnosti, a ima knjiga o američkoj revoluciji, vidite istu vrstu strasti protiv Britanaca od strane američkih kolonista, sami su preduzimale akcije, ništa nije bilo organizovano", dodao je Klark.

On je kazao i da je Nato - da je iza nasilja stajala OVK, zasigurno mogao to da zaustavi, jer je OVK shvatila da je Alijansa dovela do povlačenja srpskih snaga i da je bila jedini garant da ne mogu da se vrate.

Iako ih je neko spolja naoružavao i obučavao, nikada nisu uspeli da uspostave vojsku

Na pitanje zašto ga je general Majk Džekson pozvao da razgovara sa OVK o demilitarizaciji, rekao je da nikada sebi nije postavio to pitanje, ali je znao da je bilo poteškoća jer se radilo o ljudima koji su se "lično borili i koji nisu hteli tako lako da slušaju nekog drugog".

Klark je tvrdio i da nikada nije upoznao generala Agima Čekua, te dodao da misli da je postojala zabrinutost i nedostatak poverenja da će ih Kfor zaštititi, imajući u vidu šta da su videli u BiH, odnosno da Unprofor nije bio uspešan u tome.

"Džekson je hteo da dobiju dodatna uverenja", ukazao je Klark.

Ponovio je da je smatrao da je OVK rudimentarna organizacija, da nije bila nikakva profesionalna vojska, već da se radilo o regionalnim grupama boraca koji su se okupili da bi zaštitili svoje zajednice.

"Iako ih je neko spolja naoružavao i obučavao nikada nisu uspeli da uspostave vojsku", tvrdi Klark.

Istakao je da se radilo o ljudima koji su se borili protiv "decenijske represije i nasilja Srbije nad Albancima, koji su izbacivani iz državne službe, kojima je ukinut albanski jazik u školama i slično".

Na još jedno pitanje o Tačiju i njegovom uverenju da nije bio komandant OVK, Klark je kazao da Tači nije izgledao kao neko ko se borio u šumi godinu dana.

"On je izgledao zapadnjački. Nije izgledao kao da je imao neku vlast. Preko Tačija nisam uspeo nikada ništa da rešim", podvukao je Klark.

Tači nije bio vojni komandant

Klark je rekao i da je tražio da prisustvuje razgovorima u Rambujeu, smatrajući da, ukoliko ode tamo, može da ubedi Srbe da prihvate sporazum.

"Osnovni sporazum je bio napisan po uzoru na ono što je rađeno u BiH, sa namerom da se uspostavi mir, a ne da se proteraju Srbi. Ali, meni nije dopušteno da odem u Rambuje. Dopušteno mi je bilo da se sastanem sa albanskom delegacijom OVK, na kraju prve sesije pregovora u Rambujeu. Rekao sam im koji je plan Natoa, rukovao se s njima i nekoliko dana kasnije prihvatili su predlog. Srbi nisu. Od tog trenutka krenulo se u aktiviranje daljih stvari", pojasnio je Klark.

To je bio njegov prvi susret sa Tačijem, dok se drugi, kako je rekao, desio pre početka intervencije Natoa.

"On je dobro izgledao, bio je najmlađi. Bio je bolje ošišan, bolje odeven. Živeo je u Švajcarskoj, koliko sam shvatio, govorio je nemački i imali smo problema u komuniciranju. Ali, on nije bio vojni komandant", uveren je Klark.

Od Tačija je, kaže, tražio pomoć kada su se treći put sreli.

"Problem je bio što nismo imali snage na terenu. Nismo hteli da gađamo civilne mete, već samo neprijateljske snage na terenu, na Kosovu. Pitao sam ga gde su, šta su mete. Ali, ništa nije rekao", rekao je Klark.

Ukazao je da OVK nije imala komandovanje, ni rukovodeću strukturu.

"Imao sam posmatrače na granici Albanije i Kosova koji su nastavili da pribavljaju informacije. Nikada nisu dobili nijednu pouzdanu informaciju. Bilo je jasno da su tamo bile nezavisne grupe koje su se borile i povremeno smo čuli da su zarobili nekog. Kada su rekli da su zarobili jednog Rusa tražio sam da ga dovedu, ali ništa nije bilo od toga. Komunikacija nije postojala", naveo je Klark.

Upitan da li je razmišljao da se osloni na OVK kao jedinicu na terenu, odgovorio je potvrdno.

"U jednom trenutku smo videli vozila oko jedne zgrade za koju smo mislili da je štab. Ali ispostavilo se da nije bio štab, već da su Srbi u toj zgradi držali ljude sa Kosova. To je bio užasan incident otvaranja vatre na pogrešnu stranu. Ali, to je primer činjenice da nismo mogli da dobijemo informacije sa terena", kaže Klark.

Na pitanje u vezi sa političkim strukturama na Kosovu, odnosno da li su tada postojale, Klark je odgovorio da je znao za Rugovu koji je bio u zatvoru, pa oslobođen.

"Znao sam da je bilo ljudi koji su ga podržavali na Kosovu, ali to nije bilo povezano sa oružanim otporom. Naprotiv to je bilo protiv oružanog otpora", tvrdi Klark.

Upitan da li je postojala civilna komanda nad OVK, odgovorio je da nije.

Prisetio se i zauzimanja aerodroma Slatina u Prištini, navodeći da su ih Rusi iznenadili prelaskom iz BiH i zauzimanjem aerodroma.

Upozorio sam Miloševića – ako ne povuče snage, sledi bombardovanje

Klark je tokom svedočenja pomenuo susret sa tadašnjim makedonskim predsednikom Kirom Gligorovim, u kojem mu je ukazano da će "ubistvo porodice Jašari izazvati pobunu Albanaca".

"Gligorov je bio osoba koja je vrlo dobro znala šta se dešava u Jugoistočnoj Evropi. Oslanjao sam se na njegovu izjavu", rekao je Klark.

Ispričao je da je nakon toga poslao dopis nadležnima u SAD i upozorio da će Milošević izazvati još jedan sukob i da treba ponoviti upozorenje.

Nakon izvesnog vremena dobio je odobrenje da napravi akcioni plan koji je, ukoliko bi se nastavilo etničko čišćenje, podrazumevao bombardovanje na Kosovu, a posle i Srbije. Ako ni to ne donese efekte, plan je podrazumevao i ulazak kopnenih snaga, rekao je Klark.

"U jednom trenutku brigadir albanske vojske došao je kod mene i rekao mi da se na sela na Kosovu, koja posmatraju, puca iz minobačača i vrši etničko čišćenje. Bilo je neverovatno da ti ljudi izazivaju još jedan sukob", rekao je Klark.

Tvrdi da je Milošević znatno povećao trupe u proleće i tokom leta 1998.

"Mi smo primetili da se to događa i kada je Holbruk otišao na leto da se sastane sa Miloševićem, predsednik Srbije je kazao ’vidim ja vaše avione, ali to je moj narod, ne bih im učinio ništa nažao’", preneo je Klark.

Istakao je da je bilo jasno da Milošević neće da ih posluša i da je oko 400.000 Albanaca pobeglo u planine.

"Žene su se tamo i porađale. Srbi su pokušavali da eliminišu lekare i advokate iz tih sela. Oni koji su pobegli u planine ostavljeni su na cedilu ne obraćajući pažnju na njih", tvrdi američki general.

Na pitaje da li su videli OVK snage, kazao je da se iz vazduha ne vidi mnogo, ali da je situacija bila takva "kao da nema dve suprotstavljene snage".

Ispričao je da je upozorio Miloševića da, ako ne povuče snage, mora da sprovede plan koji je odobren, a to znači bombardovanje.

Pošto se ništa nije promenilo nakon više upozorenja, izrađen je sporazum, u vezi sa kojim se, prema Klarkovim rečima, Milošević ponašao kao da ne postoji.

"Milošević je rekao da su ti Albanci ubice i da znaju šta da rade s njima. Kada sam pitao šta su radili sa takvim teroristima kako su ih nazivali, odgovorio je - ubijali smo ih", rekao je Klark.

Ni nakon potpisivanja tog sporazuma nije se dogodilo ništa, pa je američkim vlastim najavio da će morati da aktivira akcioni plan.

Tada je počelo nešto da se pokreće, a to se sve dešavalo pre nego što je Voker obišao grobnice, dodao je Klark.

O OVK - Gledali smo na njih kao na ljude koji su živeli u svojim domovima i hteli da zaštite svoje porodice

Na pitanje da li su dobijali informacije o položaju OVK na terenu na leto 1998, odgovorio je odrično.

"Nije bilo šta da se kaže o strukturi. Prema našim saznanjima to su bile lokalne grupe koje su se skupile nakon godina tlačenja od Srbije i posle ubistva porodice Jašari. Ljudi su se organizovali i to je sve što smo znali. Ja sam o OVK dobio više informacija od Srba nego od vlastitith izvora. Srbi su na karti obeležili mesta gde se nalaze, kako su govorili, teroristi. Ali to su bili ljudi koji su živeli u svojim domovima i hteli da zaštite svoje porodice. Tako smo mi na njih gledali", rekao je Klark.

Milošević odbijao da govori o nasilju nad Albancima

Na pitanje advokata Mišetića u vezi sa razgovorom sa Slobodanom Miloševićem, za kojeg je rekao da je sporno pitanje bilo pominjanje nasilja nad Albancima na Kosovu.

"On je, kada bi to spominjali, odbijao da o tome govori, rekavši da se radi o unutrašnjem pitanju", tvrdi Klark.

Mišetić pročitao rezime Klarkove izjave: Nepravedno da se bilo šta loše pripisuje Tačiju

Pre nego što je počeo da postavlja pitanja svedoku, branilac Hašima Tačija advokat Luka Mišetić pročitao je rezime Klarkove izjave u kojoj je on naveo da ne veruje da je rukovodstvo OVK stajalo iza nasilja nad srpskom manjinom na Kosovu.

Prema tom iskazu, Klark je kazao da ne veruje ni da je Tači učestvovao u takvim akcijama. Međutim, bio je svestan da je postojalo nasilje i osveta.

Klark je, takođe, primetio odsustvo komande i kontrole koju bi Tači imao u OVK, kao i da je on bio politička ličnost bez vojnog znanja.

Mišetić je pročitao i da je Klark rekao da se nepravedno bilo šta loše pripisuje Tačiju.

Pošto je uveden u sudnicu, Klark je pročitao izjavu kojom se obavezao da će govoriti istinu i da neće prećutati ništa od svojih saznanja.

Klark će, kako je predviđeno, svedočiti do srede, a po završetku saslušanja biće održana statusna konferencija.

Vesli Klark, bivši komandant Natoa tokom rata na Kosovu smatra se najvažnijim svedokom koga je odbrana Hašima Tačija do sada dovela.

Pre njega, pred sudom u Hagu u korist odbrane svedočili su bivši pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms Rubin, bivši pravni savetnik albanske delegacije u Rambujeu Pol Vilijams, bivši Klarkov politički savetnik Džon Stjuart Dankan, kao i Džejms Piter Kovi, bivši zamenik predstavnika UN na Kosovu Bernarda Kušnera, te nekadašnji američki ambasador u Srbiji i Severnoj Makedoniji Kristofer Hil i još jedan Klarkov politički savetnik Majkl Durki.

Sudski proces protiv četvorice bivših komandanata OVK započeo je 2023. godine, tri godine nakon njihovog hapšenja i prebacivanja u pritvor Specijalizovanih veća u Hagu. Više od dve godine nakon početka, suđenje ulazi u završnu fazu, a provestepena presuda se očekuje početkom 2026. godine.

Predmet se vodi protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, koji su optuženi po osnovu individualne krivične odgovornosti i terete se za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke, kao i za ratne zločine: protivpravno i proizvoljno lišenje slobode i zatvaranje, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

(Telegraf.rs/Kosovo online)