Poslednji mali vodeničar: Ognjen je najvredniji dečak u Srbiji. Vodi porodični posao i redovno ide u školu, ne smetaju mu ni smetovi, ni bujice

Ognjen živi u tamnoj kući u klisuri sa sestrom Marijom, mamom Smiljom, tatom Vladom i dedom Milomirom. Njihova porodična stara vodenica na Ljuboviđi još radi

Ognjen Mićić (11) redovno ide u školu, a popodne kad se vrati, postaje mali vodeničar, a kad zatreba i mlinar u porodičnoj vodenici u Gornjoj Ljuboviđi, pišu "Novosti".

ONI SU HRANILI SRBIJU KADA JOJ JE BILO NAJTEŽE, a onda su ih SVI ZABORAVILI! (FOTO)

Jedan od poslednjih đaka pešaka Gornje Ljuboviđe u Azbukovici, oblasti u zaleđu Ljubovije svakoga dana pešači sat vremena klisurom Ljuboviđe do magistralnog puta. Odatle ide autobusom do osnovne škole. Kako su kraći dani, tako se Ognjen iz škole vraća po mraku.

Život u kanjonu kraj hučne i bistre Ljuboviđe učinio ga je mnogo hrabrijim i "čvršćim" od njegovih vršnjaka. Iako lepo i romantično mesto, kada planinske vode podivljaju pretvore se u bujice koje ruše sve pred sobom. Snegovi često postaju neprobojni smetovi. Uprkos tome, Ognjen nikad ne izostaje iz škole.

- Idem i po kiši i po snegu. Kilometar nije mnogo, a autobus ide redovno. Kako onda da ne dođem u školu - kaže Ognjen.

U ovom prelepom kraju gotovo da nema mladeži, tek pokoja starica. Retko ko za njega i zna sem posvećenih ljubitelja prirode, lovaca i sportskih ribolovaca koji love pastrmke.

Ognjen živi u tamnoj kući u klisuri sa sestrom Marijom, mamom Smiljom, tatom Vladom i dedom Milomirom. Njihova porodična stara vodenica na Ljuboviđi još radi.

Ognjen je ponosan na svoju vodenicu staru više stotina godina koju pokreće brza planinska reka.

- Ovo vam je prekidač za vodenicu. Kad ga povučete, voda pojuri iz jaza i pokreće lopatice na osovini koja vrti vodenični kamen - kaže bistrooki dečak.

Ognjen prosto uživa dok zlatnožuti mlaz žita klizi pod teške kamene točkove ispod kojih curka mirisno belo brašno.

(Telegraf.rs / Novosti)