Zašto još nije proglašena epidemija malih boginja i kome nije u interesu da se takva odluka donese?

Na predlog Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti epidemiju proglašava ministar zdravlja

Za tri meseca u Srbiji je od malih boginja obolelo 1.811 osoba, morbili su odneli tri života, pored upale pluća kao najteže komplikacije ova zarazna bolest izaziva i upalu mozga, naložena je hitna vakcinacija zdravstvenih radnika jer i oni masovno obolevaju, ali se epidemija na nivou republike uprkos ovim činjenicama još ne proglašava. Ni ne pominje.

Zbog čega? 

Preporučujemo

Male boginje pokosile lekare i sestre: Nekoliko desetina zdravstvenih radnika na bolovanju, počela HITNA vakcinacija medicinara 

U Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objašnjavaju za Telegraf.rs da u skladu sa članom 50 Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ministar zdravlja proglašava pojavu epidemije zarazne bolesti od većeg epidemiološkog značaja.

ODLUČUJE STRUKA, A POTPISUJE MINISTAR 

- Na predlog Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Instituta za javno zdravlje Srbije ministar prograšava epidemiju i naređuje vanredne mere koje se moraju sprovoditi, i to u roku od dva dana od dana dostavljanja predloga - kažu u "Batutu" i objašnjavaju šta predstavlja zapravo epidemija od većeg epidemiološkog značaja:

- Ona označava pojavu teških kliničkih oblika zaraznih bolesti ili smrti od zarazne bolesti, pri čemu postoji opasnost od nastanka težih ekonomskih i društvenih posledica, prekograničnog prenošenja bolesti, kao i ponovna pojava slučajeva odstranjene ili iskorenjene bolesti.

U "Batutu" kažu i da su Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđene mere koje se u ovim slučajevima preduzimaju, ali ne navode koje su to, kao i šta još treba da se dogodi da bi se u Srbiji proglasila epidemija malih boginja.

Prof. dr Branislav Tiodorović smatra da su se u Srbiji već stekli uslovi za proglašenje epidemije, ali da se njoj pristupa u krajnjoj nuždi. Kao primer navodi da je u našoj zemlji samo jednom proglašena epidemija i to u SFRJ 1972. godine, kada je vladala variola vera.

USLOVI POSTOJE

- Ako se sećate nije proglašena epidemija na nivou republike ni u vreme pandemije gripa A(H1N1), već je ona bila lokalnog karaktera - podseća prof. dr Tiodorović.

Prema njegovim rečima, pošto "Batut" pripremi podatke, zaseda Komisija koja procenjuje da li je cela republika ugrožena. Na osnovu zaključaka, daje se predlog ministru i on donosi rešenje o proglašenju epidemije.

- Da li imamo uslova za proglašenje? Ako je taj broj veći od 1.500 obolelih na teritoriji republike, onda imamo - izričit je prof. dr Tiodorović i nastavlja:

- Suština je što se ova mera proglašava u krajnosti. Do sad smo samo jednom imali proglašenje u celoj državi i to davno u SFRJ kada je bila variola vera.

Naš sagovornik kaže da se ova mera izbegava iz materijalnih razloga jer kada se epidemija proglasi na nivou republike onda borba protiv zaraznih bolesti postaje prioritet.

Osim vakcinacije, lečenja, proglašenje epidemije ukčljučuje i zabranu okupljanja, zatvaranje škola, vrtića, kontrolu saobraćaja...

- Kada pogledamo objektivno zašto bismo sprečavali da ljudi idu u pozorišta, da deca idu u školu, u obdanište jer kada se broj obolelih rasporedi na celu državu, to i nije strašno. Ovo jeste ozbiljno oboljenje pogotovo za malu decu, trudnice i porodilje, za one koji imaju hronično oboljenje i pad imuniteta, ali objektivno gledajući i u poređenju sa mnogo većim teškim epidemijama poput variole vera, to nije - kaže prof. dr Tiodorović.

POSEBNE MERE

Prema zakonu, proglašavanje epidemije spada u vanredne mere zaštite stanovništva. Mere zaštite koje se u okviru nje preduzimaju, mogu biti opšte, posebne i vanredne.

Opšte mere podrazumevaju - obezbeđivanje ispravne vode za piće, životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, uklanjanje ljudskih i životinjskih izlučevina, leševa, organa i tkiva, otpadnih voda i drugih otpadnih materija na način i pod uslovima koji ne ugrožavaju zdravlje stanovništva, izvorišta vode za piće i životnu sredinu, dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija u naseljenim mestima, na javnim površinama, u stambenim objektima, u sredstvima javnog saobraćaja...

Posebne mere predstavljaju postavljanje dijagnoze zarazne bolesti, laboratorijsko ispitivanje uzročnika zaraznih bolesti, prijavljivanje, epidemiološko ispitivanje, zdravstveno vaspitanje, prevoz, izolacija i lečenje lica obolelih od zaraznih bolesti, karantin i zdravstveni nadzor, zdravstveni pregledi određenih kategorija zaposlenih, drugih lica i kliconoša, imunizacija i hemioprofilaksa odnosno preventivno uzimanje lekova.

Male boginje odnosno morbili su virusno, veoma zarazno oboljenje iz grupe osipnih groznica. Crvenilo i mrlje u grlu i na sluzokoži i temperatura iznad 38 stepeni glavni su alarm da treba otići kod lekara.  

Nајvеći brој оbоlеlih u Srbiji je  u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа. Nајmlаđа оbоlеlа оsоbа је stаrа 15 dаnа, а nајstаriја 62 gоdine.

Lj. Račić / lj.racic@telegraf.rs)