Crkva usred Srbije jedinstvena na svetu, u njoj je jedan od najvećih mozaika: Ovde je sahranjeno 28 članova dinastije Karađorđevića (FOTO)

Ova crkva usred Srbije jedinstvena je na planeti, unutrašnjost je optočena jednim od najvećih mozaika na svetu, i to ne od kamena već od murano stakla! Jedan kilogram murano stakla vredeo je kao kilogram zlata

Crkva Svetog Đorđa na Oplencu, mauzolej srpske kraljevske porodice, u svojoj unutrašnjosti "krije" jedan od najvećih mozaika na svetu, jedinstven po tome što nije od kamena, nego od murano stakla. Stav istoričara je da je ova crkva "apsolutno specifikum u svetskim okvirima" zbog čega treba da bude pod zaštitom Uneska.

Završen mozaik na kupoli Hrama Svetog Save: 70 umetnika stvorilo veličanstveno delo (VIDEO)

Preporučujemo

Dragan Reljić, istoričar i upravnik Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, objašnjava da se mozaik prostire na 3.570 kvadratnih metara unutrašnjih zidova.

- Crkva sadrži više desetina miliona kockica ručno upakovanih u mozaik. One su u oko 15.000 različitih nijansi boja. Sve što je u mozaicima žute boje je četrnaesto- karatna pozlata, dok je na oltaru i na ikonostasu dvadesetčetvoro- karatna pozlata. U svetu postoje veće površine pod mozaikom u verskim hramovima, međutim kockice koje su unete u njih su većih dimenzija, a između je veći zazor, da ne kažem fugne. Mozaik ovako finog kvaliteta ne postoji nigde u svetu- naglašava Reljić.

A prvobitni plan o uređenju crkve bio je sasvim drugačiji. Knez Aleksandar Karađorđević (Karađorđev sin) ostavio je na samrtnoj postelji u amanet sinu, kralju Petru I Karađorđeviću, da podigne crkvu na Oplencu. Posle Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića 1903. kralj Petar došao je u Topolu i odredio mesto za crkvu. Sedam godina kasnije počelo je zidanje, a crkva je završena 1912.

- Ovo je jedna od najlepših crkava gde je kombinovan srpski i vizantijski stil. Ideja kralja Petra bila je da ovo bude mauzolej kraljevske porodice, ali u isto vreme na neki način i mauzolej svih srpskih ratnika stradalih za otadžbinu u prethodnim ratovima. Trebalo je da njihova imena budu ispisana na unutrašnjim zidovima crkve. Međutim, počeo je Prvi svetski rat u kome je stradalo više od 25 odsto stanovnika Srbije, te je ispisivanje svih imena ratnika postalo tehnički neizvodljivo- objašnjava Reljić.

Posle smrti Petra I, o uređenju mauzoleja brinuo je njegov sin kralj Aleksandar I Karađorđević. On je rešio da enterijer crkve uredi u mozaicima.

- Pozvao je najbolje ruske majstore tog vremena, arhitekte Nikolaja Krasnova i njegovog kolegu Sergeja Smirnova. Krasnov je sproveo arheološku ekspediciju i na njoj prikupio najlepše freske iz više od 60 srpskih srednjovekovnih manastira. One su "prenete" na kartone i poslate u fabriku "Pul i Vagner" u Berlinu, gde su slagane mozaične kompozicije. Sve je zatim doneto u Topolu i utisnuto u svež malter na zidovima crkve. Radili su naši majstori uz nadzor Nemaca. Mozaik je rađen od 1921. do 1930. godine - objašnjava Reljić.

OVAJ RUS JE PROJEKTOVAO ZGRADU VLADE REPUBLIKE SRBIJE: Od danas jedna ulica na Vračaru nosi ime po njemu!

Čine ga 725 kompozicija sa 1.500 likova. Jedini autentičan, koji nije preuzet iz srednjovekovnih manastira, jeste lik kralja Petra I na ktitorskoj kompoziciji. Rađen je po nacrtu našeg poznatog portretiste.

Materijalna vrednost mozaika danas se ne može preračunati. Može se tek proceniti po tome što je u ono vreme kilogram italijanskog murano stakla vredeo kao kilogram zlata.

Pod celom crkvom Svetog Đorđa na Oplencu je kripta namenjena za sahranjivanje članova dinastije Karađorđevića. U samom hramu su dva sarkofaga- Kralja Petra I koji je ktitor crkve i sarkofag Vožda Karađorđa, prvog vladara obnovljene Srbije i rodonačelnika dinastije. U kripti postoji 39 grobnica. Do sada je sahranjeno 28 članova dinastije Karađorđevića.

Mozaici krase zidove i hrama i kripte ispod njega.

Dejan Ristić, istoričar i stručnjak u oblasti zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem kaže da je oplenačka crkva na više načina potpuno specifičan kompleks.

- To je nešto što je apsolutno specifikum u svetskim okvirima i što ispunjava sve uslove da se nađe pod zaštitom Uneska- rekao je Ristić.

Ovako izgleda deo kripte pod crkvom:

VIDEO Verovatno vođeni primerom Karađorđevića i Markovi roditelji su podigli mauzolej uz jednu veliku bizarnost:

(Marija Raca)