NATO se sprema za rat kakav svet još nije video: Milioni dronova, roboti i veštačka inteligencija na frontu

Prošlo je četiri sata otkako je NATO aktivirao član 5, odnosno klauzulu o kolektivnoj odbrani Alijanse.

Neprijateljske snage pokrenule su trostrani oklopni prodor preko međunarodnih granica i ušle u tri baltičke države. Glavni pravac napada usmeren je ka jugu, kroz Litvaniju, dok dve pomoćne formacije napreduju kroz Letoniju i Estoniju.

Preporučujemo

Vrhovni komandant NATO-a dobio je naređenja: zaustaviti, slomiti i odbaciti invaziju, uz vraćanje prethodnog stanja. Prodor neprijateljskih snaga ne sme i ne može postati trajan.

Scenario koji se ovde odvija, naravno, nije stvaran. Ali to ga ne čini ništa manje zastrašujućim za vojne lidere okupljene u vojnoj bazi Ādaži, severoistočno od Rige, glavnog grada Letonije.

Oni su zaključili da NATO više ne može sebi da priušti da godinama razvija sposobnosti za odbranu teritorija Alijanse.

Ratovi u Ukrajini i Iranu pokazali su da tehnologije i strategije mogu da se promene za svega nekoliko meseci, nedelja, dana, pa čak i sati.

Saveznička komanda za transformaciju NATO-a, koja nadgleda strukturu i vojne sposobnosti Alijanse, dobila je zadatak da prati najnoviji razvoj vojnih tehnologija i načina ratovanja.

Admiral Pjer Vandije, vrhovni saveznički komandant NATO-a za transformaciju, upozorio je: "Zapravo, ovo je trka. Svi koji posmatraju rat u Ukrajini i ono što se dešava na obe strane koriste ta iskustva za razvoj sopstvenih sistema. Kina takođe prati ono što se dešava... i upravo zato moramo da budemo deo te trke."

Vežba, ili eksperiment kako je zvanično nazvana, testiraće da li Alijansa može da se prilagodi zahtevima savremenog ratovanja. Linija fronta je pod stalnim napadima, a nebo je preplavljeno dronovima.

Predstavljena su tri nova programa: digitalna okosnica NATO-a, višeslojna inicijativa za odbranu od dronova i sistem za ciljanje sledeće generacije.

Ukratko, oni povezuju snage Alijanse, štite ih i omogućavaju im da donose brže odluke tokom početne krize izazvane oružanim napadom.

Na ivici zamišljenog bojišta, na ogromnim ekranima pojavljuje se jarko crvena strelica koja pokazuje položaj neprijatelja, takozvanog "Crvenog tima", ali to bi lako mogla biti i Rusija, udaljenog svega 200 kilometara.

Foto: ChatGPT/Telegraf.rs

Neprijateljske snage napreduju najvećom mogućom brzinom ka prioritetnom cilju: međunarodnom aerodromu u Rigi.

U daljini se čuje tutnjava motora šest tenkova Leopard 2, dok se teška oklopna vozila raspoređuju i formiraju odbrambenu liniju.

Danski tenk Leopard 2A7DK tokom vežbe sa bojevom municijom u Letoniji, 30. oktobra 2026. godine

Ukoliko ova odbrana bude probijena, NATO bi potencijalno mogao da izgubi bitku za Letoniju.

Međutim, ubrzo se iza odbrambene linije pojavljuju dve desetine FPV dronova, koji se obrušavaju na prednju operativnu bazu.

Informacije prikupljene pomoću brojnih senzora, radara i vazdušnog broda koji nadgleda bojište munjevito stižu do komandnog softvera.

Mapa situacije na terenu se ažurira, pojavljuju se male crvene oznake, a ciljevi se raspoređuju.

Robotski mitraljez kalibra 12,7 milimetara otvara vatru prema neprijateljskim dronovima.

Bespilotne letelice, od kojih neke upravljaju ljudi, dok druge kontroliše veštačka inteligencija, izbegavaju vatru i razdvajaju se u dve manje napadne formacije.

Aktivira se sledeći sloj protivdronovske odbrane. Male kutije opremljene antenama šalju nevidljive elektromagnetne talase u nebo.

Kada se prekine veza sa neprijateljskim operaterima, a njihovi kontroleri za let budu ometeni, dronovi prelaze u režim za vanredne situacije. Brzo se podižu iznad zone ometanja, a zatim se vraćaju u bazu.

Iako dronovi nisu uništeni, sprečeno je da izvrše svoje smrtonosne misije, i to uz trošak koji nije mnogo veći od nekoliko ispaljenih metaka.

Istovremeno, dok dronovi zuje iznad njihovih glava, savezničke bespilotne kopnene platforme velikom brzinom prelaze bojno polje i dopremaju zalihe jedinicama koje se bore protiv neprijatelja.

Za admirala Vandijea, sposobnost NATO-a da se odbrani od dronova, ali i da nastavi da izvršava zadatke u okruženju preplavljenom smrtonosnim letelicama, od presudnog je značaja.

Dronovi su potisnuli tradicionalne sisteme naoružanja, poput artiljerije i nagaznih mina, i postali najveći uzrok pogibije vojnika i na ukrajinskoj i na ruskoj strani.

"Danas, ako dođemo u sukob sa Rusijom, recimo u narednim godinama ili mesecima, kako ćemo se nositi sa milionima dronova. Moramo da budemo spremni za to", upitao je francuski admiral.

On je pozvao da se nivo robotizacije u vojskama NATO-a poveća "brzinom svetlosti", kako bi vojnici bili bolje zaštićeni od pretnje dronova.

A ta opasnost ponovo se pojavila na bojnom polju. Ovog puta u daljini se čuje karakterističan zvuk drona tipa iranski Šahed.

Na ekranu se pojavljuje snimak iz njegove kamere.

U nebo se šalje saveznički presretački dron, obojen u jarkoružičastu boju, koji leti brzinom od oko 250 milja na sat (402 kilometra na sat) i dobija zadatak da pronađe i uništi neprijateljsku letelicu pre nego što nanese bilo kakvu štetu.

Presretačem upravlja automatizovani sistem koji prati putanju leta određenu na osnovu podataka prikupljenih i prosleđenih kroz NATO mrežu.

Prvi napad je uspešan, ali se ubrzo iznad bojišta pojavljuje drugi neprijateljski dron.

U poteru se šalje još jedan presretač, kojim upravlja ljudski pilot, dok njegova kamera uživo prenosi snimak potere komandantima na zemlji.

Baš kada se vazdušna potera približava kraju, prenos slike se prekida. U daljini se čuje eksplozija, a oba drona nestaju u oblaku crnog dima, nakon čega na zemlju padaju njihovi razneti delovi.

Pre nego što se pojavi treći neprijateljski dron, donosi se odluka da se pređe sa faze "zaustavljanja“ na fazu "slamanja" neprijatelja.

Prema odbrambenoj doktrini NATO-a, odluka o uništavanju neprijateljskih lanaca snabdevanja ili komandnih centara predstavlja završni korak u zaustavljanju ofanzive.

Suočeni sa novim napadima dronovima, sistemi za ciljanje zasnovani na veštačkoj inteligenciji biraju potencijalnu metu i formiraju plan za njen napad.

Za manje od 60 sekundi, pametni sistemi analiziraju dostupne obaveštajne podatke, biraju odgovarajuće oružje i sastavljaju plan koji admiral Vandije treba da odobri.

Naređenje za napad izdato je u 11.12 časova, a pre nego što je prošao minut, komandant je dao zeleno svetlo i NATO jedinica sa dronovima, duboko na terenu, sprovela je napad.

Slični sistemi već postoje. Međutim, širom Alijanse koristi se veliki broj različitih rešenja koja nisu osmišljena tako da međusobno komuniciraju.

U okviru programa "Ciljanje sledeće generacije", NATO-ovi stručnjaci počeli su da koriste AI agente kako bi povezali različite nacionalne platforme za određivanje ciljeva.

"Pokušali smo da razumemo kako možemo da upotrebimo nove alate, sisteme i tehnologije, poput veštačke inteligencije, kako bismo našim operaterima pomogli da donose odluke zasnovane na potpunijim informacijam", rekao je jedan zvaničnik NATO-a za britanski The Telegraph.

AI agenti napravili su komunikacione mostove između različitih nacionalnih aplikacija za određivanje ciljeva, kako bi sve savezničke vojne snage raspolagale istim informacijama o situaciji na terenu.

"U suprotnom bismo bili u istoj situaciji kao Dvajt Ajzenhauer kada je poslao određene trupe u Normandiju na prvu probu. Pucali su na svoje ljude", dodao je zvaničnik.

To je krajnja posledica ukoliko ne možemo svi da vidimo istu sliku. U međuvremenu, borbe na terenu se nastavljaju.

Podaci koje prikupljaju brojni dronovi, senzori, radari, pa čak i vazdušni brod koji se nalazi visoko iznad bojišta, neprestano se slivaju u sisteme. Na ekranima se pojavljuju mape sa snimcima u realnom vremenu.

Poput šahovske table, na njima su prikazani položaji svih jedinica, a komandanti pažljivo biraju sledeće poteze.

Veštačka inteligencija analizira planirane operacije i pretnje u realnom vremenu, a zatim dodeljuje ocene koje pokazuju kako bi različite odluke mogle da utiču na ishod borbe.

Sistem predlaže preusmeravanje resursa ka neprijateljskoj oklopnoj formaciji koja se približava aerodromu u Rigi.

Tišinu nakratko prekidaju eksplozije od kojih podrhtava tlo. Tenkovske granate i jarkonarandžasti svetleći meci iz mitraljeza kalibra 12,7 milimetara paraju vazduh.

Iznad bojišta grme borbeni avioni F-16, jedva vidljivi kroz niske oblake. Neprijateljska oklopna formacija je poražena, a mir je, makar privremeno, ponovo uspostavljen.

Usledilo je još jedno, poslednje obaveštenje za komandante.

Prekinut je prenos sa drona koji je poslat da napadne neprijateljsku fabriku, a procena pričinjene štete može da bude prosleđena dalje.

Iako vojni oficiri i civilni zvaničnici koji učestvuju u eksperimentu ne znaju šta se dogodilo sa njihovom letelicom, ostaju uvereni u značaj čitavog procesa.

Za njih je neuspeh sada prihvatljiv, ali samo ukoliko iz njega mogu da izvuku pouke koje će im pomoći da se prilagode i razviju za stvarni sukob koji bi mogao da usledi.

Sada je na admiralu Vandijeu da ubedi svoje kolege u NATO-u da je došlo vreme za sveobuhvatnu promenu planova o načinu na koji bi Alijansa vodila rat.

"Tokom dve godine među saveznicima se vodila velika rasprava o stvarnosti rata u Ukrajini", rekao je on za The Telegraph.

"Mnoge zemlje su govorile da imaju drugačiju vojsku, drugačija pravila, da poseduju avione F-35 i raketne sisteme Patriot, kao i mnogo drugih sredstava, te da zbog toga iz ovog rata ne treba izvlačiti pouke. Danas je operacija 'Epski bes' pokazala da se nešto dogodilo na strani zemalja Persijskog zaliva i da morate da se menjate."

(Telegraf.rs)