Pitali smo kakva kazna čeka porodicu odbačene bake iz Pančeva: Niko ne sme da bude ostavljen na ulici, ljudi u muci prave kardinalnu grešku

Bez obzira da li ste vlasnik nekretnine ili ne, postoje zakoni koji vas štite, a ovo su vaša prava! Niko ne može nikoga da izbaci na ulicu

Vest o starici koja u Pančevu spava na ulici, nakon što su je bližnji izbacili iz kuće, uzdrmala je Srbiju. Situacije u kojima stara i nemoćna lica predstavljaju teret za osobe sa kojima su u krvnom srodstvu ili samo žive sa njima, nisu retke.

Tada se uglavnom vodi polemika da li takvu osobu staviti u dom za stara lica ili se ipak boriti sa svim problemima koje starost i bolest, kao takva jesu, ali nedopustiva solucija je izbaciti bilo koga na ulicu.

Preporučujemo

Odbačena baka spava nasred ulice u Pančevu, uz nju je samo pas lutalica sa kojim je podelila svoj prekrivač. Ova fotka slama srca!

Pozvali smo advokata Željka Simića da nam objasni koja prava i zaštitu imaju stare osobe, da li neko sme da ih izbaci na ulicu ako nisu vlasnici nekretnine i kome mogu da se obrate za pomoć.

- Postoji obaveza izdržavanja krvnih srodnika, a ako ona ne dođe spontano, onda sudski mora da se reši. Staro lice može da se obrati advokatima i garantujem da bi velika većina kolega izašla u suret. Ukoliko je vlasnik nepokretnosti može da se obrati policiji, ako nije, onda mora da se reši na drugi način - rekao je za Telegraf Simić.

Onaj ko je protivpravno izbačen na ulicu može da ima državinsku zaštitu iako nije vlasnik, samo treba da se podnese tužba i traži privremena mera. Ona se donosi u kratkom roku, a za dan-dva se može dobiti u ruke odluka suda da se vrati nazad u stan, objasnio je proceduru advokat.

Kada su odnosi poremećeni dolazi do komplikacija u rešenju problema, a još teže ih je unormaliti sudskim ili putem policije, ali to su najčešće jedini sigurni kanali uređivanja odnosa.

Osobu koja živi u stanu, bez obzira da li je njen stan ili ne, ne može niko da izbaci tek tako na ulicu. Može da je iseli, ali sudskim postupkom, podizanjem tužbe za iseljenje.

Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti pravo na socijalnu zaštitu imaju pojedinci i porodice kojima je neophodna društvena pomoć i podrška u savladavanju socijalnih i životnih teškoća, bez obzira na koji način su dospeli u tu situaciju.

- Obaveza centra za socijalni rad je da lica, koja se obrate za pomoć ili za koje građani i druge institucije prijave nasilje, upozna sa svim oblicima zaštite - npr. da mogu podneti zahtev za materijalnu podršku u vidu jednokratne pomoći, novčane socijalne pomoći, zatim smeštaj u prihvatiliše ili dom za stare - izjavila je za naš portal, PR Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Neda Ivanović.

U slučajevima poremećenih porodičnih odnosa, stručni radnici GCSR mogu pružiti savetodavne usluge u cilju prevazilaženja problema, u situacijama kada za to postoje uslovi.

Kao organ starateljstva, po Porodičnom zakonu, GCSR, ima niz ovlašćenja, počev od pokretanja sudskog postupka, pomoći sudu u pribavljanju potrebnih dokaza, dostavljanja nalaza i mišljenja sudu o svrsishodnosti tražene mere do preduzimanja mera starateljske zaštite, urgentnog zbrinjavanja i preduzimanja drugih mera porodično-pravne i socijalne zaštite. Sem navedenog, organ starateljstva ima i ovlašćenje da podnosi krivične i prekršajne prijave.

U oblasti zaštite od nasilja u porodici Gradski centar za socijalni rad pruža i usluge psihosocijalne podrške članovima porodice, pomaže žrtvama i porodicama pogođenim porodičnim nasiljem da istraju u ličnim procesima i zakonskim procedurama koje slede nakon izbijanja porodičnog nasilja.

U nekim slučajevima podrška uključuje i rad sa počioniocem nasilja u okvirima savetodavnog ili terapijskog tretmana. S tim u vezi Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite grada Beograda, grad je omogućio finansijsku podršku žrtvama porodičnog nasilja.

Ukoliko neko lice ne može da se samo izdržava, pritom da je to utvrđeno medicinskim putem, može da traži izdržavanje srodnika. Taj princip je sličan kao alimentacija za decu. Postoji mogućnost i da za dalju brigu i negu zatražite pomoć brata ili sestre, ali to su jako retke situacije.

Najveća greška koju ljudi prave je što ne žele da se bore za svoja prava i isteraju stvar do kraja, već traže neka brza prevremena rešenja i to je onda pravno ugašen slučaj.

Ovako olako prepuštanje nepravdi i nemaru može se pripisati neznanju i neupućenosti građana u zakone, ali Srbija svakako ima uređen sistem, koji sigurno može ponuditi rešenje.

(S.Čenad - s.cenad@telegraf.rs)