Uvek su mi bile grozne majke koje govore iritantne fraze, dok nisam sebe uhvatila kako to izgovaram

Da sam sama sebe mogla da ošamarim, bilo bi mi lakše

Kad postanemo roditelji često mislimo da ćemo biti bolji od svojih očeva i majki. Unapredićemo ono što mislimo da su oni radili kako treba, pa će to biti još bolje, a ono što nije valjalo ćemo izbegavati. Manje ćemo "zvocati", učićemo zajedno kroz igru i bićemo kul roditelji kod kojih neće biti prisile, a deca će shvatiti koliko su srećna što nas imaju.

Briga ih za kaznu od 100.000 dinara, ovi roditelji svesno vode sopstvenu decu u smrt

Preporučujemo

Roditelji koji vaspitavaju decu na ulici, počnu da ih tuku, pa deca plaču na sav glas uvek zaslužuju samo prezir. Kad ja ne bih nešto uradila kako treba, a negde smo van kuće, moja majka bi me samo zastrašujuće pogledala, kao da sam je najstrašnije razočarala na svetu i rekla mi: "Razgovaraćemo o tome kad dođemo kući!" Posle toga bi mi propao ceo dan u očekivanju grdnje ili, ne daj bože, batina. Iako sam ozbiljno računala s tim da će je, dok dođemo kući, ljutnja proći.

"DOK SI POD MOJIM KROVOM..."

Opaske majki tipa "kome ja to kupujem", kad deca nešto neće da jedu ili kada smo nešto stariji, pa padne svađa i kažu "dok si pod mojim krovom...", a potom bi najčešće usledilo "radićeš kako ja kažem" ili "dok te ja izdržavam"...

Zarekla sam se da neću pametovati i govoriti: "Jesam ti rekla?", posle čega bi usledilo "da ćeš polomiti" ili "da ne znaš" ili "da nisi u pravu"... Neću ni na koji način, ma koliko sam umorna ili besna (najčešće na samu sebe ili nekog trećeg), dovoditi u pitanje detetove sposobnosti posle kojih ćemo se oboje osećati loše. Ono, jer će misliti da je manje vredno, ja, što sam to uopšte izgovorila, a lepo sam mogla da izbrojim do 10.

MOJE DETE NE JEDE SLATKIŠE

Ima i onih roditelja, najčešće majki, što i kad su negde u gostima insistiraju da se njihovo dete ponaša kao kada je kod kuće, što nije uvek moguće, ali ni potrebno. "A, on/a ne jede slatkiše"- a domaćinu žao jer vidi da dete pogled ne može da odvoji od kolača ili "moje dete obožava crtaće", a vi biste da ugasite TV dok su tu gosti i da ćaskate...

A onda sam i ja jednog dana poklekla. Podsetila sam samu sebe na majku i ono što nisam volela. Da, imam uvek svežeg voća u činiji nasred stola i najviše volim kada tu ima nekoliko boja. Nezaobilazne banane, uvek svima omiljena jabuka zelenkastocrvena, a između se nađe i poneka mandarina, recimo. Čvrsto sam rešila da tokom sezone kada ima kajsija, breskvi, nektarina, šljiva i drugog voća ne kupujem ono čega ima cele godine, već pomenutih banana i jabuka, recimo (preskupe i previše prskane). On onda počne da se prenemaže "ali ja to ne volim, kiselo je!", breskve, na primer.

- I zašto me teraš da jedem toliko voća? Pa pojeo sam već bananu! - pita, sasvim logično, bar iz njegovog ugla, odgovarajući na moje retoričko pitanje "kome ja to kupujem". I umalo svađa. Da, ne tučem dete, ali pretim i dozvoljavam mu da se raspravlja sa mnom.

- Pa ne jedeš sveže povrće! - poštujem sve argumente, sve dok je moja reč zadnja.

UZNEMIRUJUĆI VIDEO: Majka i beba svakodnevno vode bitku s retkom bolešću

(J. Vučić/j.vucic@telegraf.rs)