Pre 100 godina je bila ekskluzivna srpska vazdušna banja, a sada mnogi ne znaju da ovo mesto postoji (FOTO)

Poznato je, još u nekim starim bečkim dokumentima, da se ovde sudara takozvana rudnička ruža vetrova

Pre skoro 100 godina, šumadijska planina Rudnik i istoimena varošica na njoj, bili su čuvena vazdušna banja, a između dva svetska rata ovo je postalo ekskluzivno odmaralište. Niklo je oko 30 vila na Rudniku, da bi posle Drugog rata one propale i sada postoji tek nekoliko. A ništa se nije promenilo, Rudnik je i danas vazdušna banja!

Planina u srcu Šumadije krije tajne stare 8 milenijuma: Ovde su još drevni narodi vadili rudu, a iskovan je i prvi srpski dinar (FOTO)

Preporučujemo

Čak i mnogo Šumadinaca ne zna gde je Rudnik, niti da ima u komšiluku "jeftiniji Zlatibor". Ali, to se menja. Od pre par godina, ovde se traži mesto više u seoskom turizmu.

NA NADMORSKOJ VISINI IZMEĐU 600 I 700 METARA

- Rudnik je za vazdušnu banju proglašen na Svetog Luku 1922. godine. Intenzivno se u tom smislu razvijao sve do Drugog svetskog rata. Poznato je, još u nekim starim bečkim dokumentima, da se ovde sudara takozvana rudnička ruža vetrova. Tačnije, sudaraju se četiri struje - karpatska, mediteranska, alpska i panonska. Rudnik je na nadmorskoj visini između 600 i 700 metara - objašnjava Momčilo Paunović, lokalni istoričar i upravnik Doma kulture.

Izuzetna godišnja insolacija (osunčanost), vazdušna strujanja, visok nivo jona u vazduhu i nezagađeno prirodno okruženje, uslovili su da Rudnik bude proglašen za vazdušnu banju.

Paunović kaže da je te 1922. počela izgradnja vila na obroncima planine. Gradili su ih viđeniji ljudi iz Beograda, koji je na oko 100 kilometara od Rudnika. Bili su to oficiri, političari, građevinski preduzimači, apotekari, prvakinja beogradske drame Desa Dugalić i njen muž direktor kraljevskih pošta Milorad Nedeljković. Vilu je ovde imao i kraljevski ambasador u Ankari, kraljevski konzul u Pragu.

- Od najpoznatijih je vila Jozefa Hermana, Nemca folksdojčera iz Vojvodine, građevinskog preduzimača. Opstala je do danas. Nakon nacionalizacije pripadala je Ugostiteljskom preduzeću Šumadija, pa sada Srbija šumama. Kraj vile su bile i brvnare za turiste, ali sada su na ivici da se sruše - objašnjava Paunović.

Tokom Drugog svetskog rata neke vile su stradale u bombardovanju, a neke su posle rata i nacionalizacije propale zbog nebrige. Od oko 30, danas su sačuvane tri ili četiri u izvornom izgledu.

Jedna od njih bila je Dom zdravlja, pa prostorije komunalnog preduzeća, a uskoro će biti vraćena naslednicima vlasnika.

Biser Rudnika i svih vila bila je ona građevinskog preduzimača Alojza Matičeka, Slovenca. Izgrađena je u centru varošice.

Objekat je imao i malu kapelu, bazen, konjušnicu i u njoj dva konja. Zimi su koristili sanke, leti fijaker. Posedovali su svoju ledaru ispod vile, u vreme kada nije bilo frižidera, svedoči Paunović.

- Danas mnogi ne znaju ni gde je Rudnik, a ne to da je vazdušna banja. Ali, oni koji znaju dolaze. Sve više ljudi se javlja da ovde provede vikend. To su oni koji ne mogu da priušte Kopaonik ili Zlatibor, a zašto bi kad imaju Rudnik? Posećuju nas Kragujevčani, Beograđani, čak i Novosađani - kaže Paunović.

Ipak, ima i onih koji sve vreme koriste vazdušnu banju. Ovde je i dečje odmaralište na visini od 710 metara, gde mališani dolaze u škole u prirodi.

- Baš to što je Rudnik vazdušna banja već 48 godina koriste deca iz čitave Srbije. U većini slučajeva su nam gosti mališani iz Beograda. Kapacitet odmarališta je 150 ležajeva i ono radi cele godine. Pruža različite vrste usluga, od rekreativne nastave, preko škola u prirodi, zatim zimovanje i letovanje, te priprema sportista mlađih kategorija - objašnjava Srđan Milićević, direktor dečjeg odmarališta.

BANJA, RUDNIK, KOVNICA NOVCA, LEGENDA, HRANA...

Rudnik je poznat i po rudniku koji postoji već 8.000 godina, čuvenoj srednjovekovnoj kovnici novca, legendi o zakopanom blagu Đurđa Brankovića, arheološkim nalazištima, vodenicama, dobroj hrani i čistoj okolini.

VIDEO: Ljudi se kupaju u blatu usred Ovče

(Marija Raca)