Danas su BELE POKLADE: Na ovaj dan postoji specijalan ritual sa BELIM LUKOM

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan Svetog mučenika Nikifora. Ovaj praznik u narodu nosi naziv Bele poklade i označava poslednji dan pred početak Velikog posta.

Bele poklade su važne baš zato što su uvod u Veliki post i poslednji dan kada se jede mrsna hrana. U narodu postoji verovanje da se na ovaj dan ljudi mire, da se pozivaju oni sa kojima smo u svađi i da se izgovara oproštaj. U pitanju nije samo formalnost već namera da se u Veliki post uđe u miru, bez tereta.

Preporučujemo

U mnogim porodicama i danas se čuva običaj da mlađi traže oproštaj od starijih, ali i da se svi međusobno mire rečima:

„Oprosti ako sam zgrešio.“, "Bog ti oprostio, i ja ti opraštam.“

Nekada je ovaj čin imao gotovo obavezujući karakter. Posebno se verovalo da zet mora obići tastovu kuću, kumove i starije rođake i zatražiti oproštaj kako bi časno započeo post.

U mnogim krajevima postojao je običaj „praštanja u kući“. Porodica bi se uveče okupila za trpezom u mirnijoj atmosferi nego inače, a stariji su podsećali mlađe da se pomire sa svima sa kojima su u svađi.

Verovalo se da ono što čovek nosi u duši na početku posta ima poseban uticaj na njegov život, pa se smatralo lošim znakom započeti ga u ljutnji ili nerazumevanju.

Vatre, maskirane povorke i teranje zime

Pored porodičnih običaja, Bele poklade su nekada bile i dan zajedničkog veselja. U mnogim selima palile su se velike pokladne vatre oko kojih su se okupljali mladi, pevalo se i igralo, a ponegde se plamen i preskakao - kao simbol zdravlja i snage u godini koja dolazi.

Postojale su i maskirane povorke. Mladi su se prerušavali u neobične ili šaljive likove i obilazili kuće, pevajući i zadirkujući domaćine. Verovalo se da smeh, buka i maska teraju zimu i sve zlo, dok su domaćini učesnike darivali jajima, sirom ili slatkišima, prenose Novosti.

U narodnom predanju Bele poklade su imale i zaštitnu dimenziju. Verovalo se da se te večeri okupljaju zle sile oko domaćinstva, pa su postojali posebni rituali zaštite.

U nekim krajevima: ljuske jaja su bacane u vatru, tabani su se trljali belim lukom, deci su oblačene prevrnute pidžame.

Ovi postupci su simbolično štitili od uroka i „nečistih sila“, a vatra je imala značenje očišćenja pred post.

Suština Belih poklada

Iako su mnogi stari običaji danas retki ili se čuvaju samo kroz manifestacije i sećanja, suština Belih poklada ostala je ista - radost, pomirenje i zajedništvo.

Poruka ovog dana je jednostavna, ali snažna: bez praštanja nema ni istinskog početka posta. Zato Bele poklade nisu samo tradicija, već podsetnik koliko su mir u duši i dobri odnosi sa ljudima važni.

Sveti Nikifor

Sveti Nikifor Ispovednik bio je carigradski patrijarh i plemić. Njegov otac Teodor bio je visoki činovnik na carskom dvoru, i veoma bogat i blagočestiv čovek. Nikifor je službovao nekoliko godina u dvoru u istom zvanju kao i njegov otac, ali mu je taj položaj omogućio da vidi svu sujetu svetsku, te je odlučio da se udalji od obale Bosfora i tamo sagradi manastir.

Kada je umro patrijarh Tarasije, Nikifor je bio izabran za patrijarha nasuprot svojoj volji. Odmah po izboru primio je čin monaški i sve ostale činove redom, te 806. godine bi ustoličen u Svetoj Sofiji kao patrijarh.

(Telegraf.rs)