Fakulteti će se uskoro otimati o studente i moći će da ih upiše svako: Brucoša je sve manje, univerziteti u Srbiji zvrje prazni, a postoje dva razloga (TABELE)

Već za pet godina na najpopularnijem beogradskom Univerzitetu moglo bi da ostane i do 5.000 slobodnih mesta

Studenata u Srbiji svake godine sve je manje, pa na fakultetima ostaje sve više slobodnih mesta. Najbolji primer za to je beogradski Univerzitet (BU). Iako je najpopularniji, naš čuveni Univerzitet iz godine u godinu sve je prazniji.

Tako su 2016. godine, posle upisa brucoša, na njemu ostala 803 slobodna mesta, da bi već 2017. taj broj porastao na 1.478, dok su na poslednjem upisu 2018. godine zabeležena čak 2.318 nepopunjena mesta (vidi tabelu).

Preporučujemo

Dva su glavna razloga za to, ocenjuju profesori. Na prvom mestu je pad nataliteta, a na drugom porast broja mladih koji odlaze na studije u inostranstvo.

Situacija će, sudeći po statistici, biti sve gora. Naime, pad nataliteta najizraženiji je od 2005. godine pa nadalje, a to su generacije koje već za pet godina kreću na studije (vidi tabelu).

To znači da će nam fakulteti biti još prazniji, a broj nepopunjenih mesta samo bi na Univerzitetu u Beogradu mogao da dostigne i 5.000.

Fakultet će, najprostije rečeno, moći da upiše svako.

Na to za Telegraf.rs upozorava i čuveni Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji i jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji.

- Kako broj studenata bude opadao, nastaće velika jagma oko kandidata na svim fakultetima, jer svi, i državni i privatni, finansijski zavise od broja upisanih studenata. Gotovo svi kandidati za upis imaće mogućnost da budu budžetski finansirani (naravno ako se zadrži isti nivo finansiranja iz budžeta), a sve to će nesumnjivo uticati na kvalitet kandidata za upis u visoko obrazovanje. Fakulteti će upisivati studente po jednostavnom principu "daj šta daš" - upozorava prof. dr Ivić.

On je izveo i sopstvenu računicu koja pokazuje besmisao trenutnog sistema.

- Ako uzmemo u obzir da ima oko 64.000 akreditovanih mesta za upis na prvu godinu studija i da je školske 2012/13. godine na državnim fakultetima bilo 26.058 studenata na budžetu, onda nije teško zamisliti kakvi sve problemi nastaju u sistemu visokog obrazovanja. Godišnje se u proseku rodi oko 65.000 dece, što znači da svako novorođenče ima svoje mesto u visokom obrazovanju - objašnjava naš sagovornik.

Neminovno je, ističe profesor Ivić, da dođe do ukidanja suvišnih studijskih programa.

- Fakulteti će pružiti veliki otpor tome, ali iz ekonomskih razloga to će morati da se učini. Treba proceniti, u skladu sa tržištem rada, koji su to programi i struke koje će biti ukinute, ali u situaciji manjka studenata i manjka radne snage, više nećemo moći da priuštimo da školujemo suficitarna zanimanja - zaključuje profesor Ivić.

Na Univerzitetu u Beogradu potvrđuju da je broj studenata iz godine u godinu sve manji, zbog čega su od pre par godina uveli i treći upisni rok za brucoše. Ranije je to bilo nezamislivo, jer bi većina fakulteta bila popunjena već u prvom upisnom roku, dok bi za drugi ostalo tek nekoliko stotina slobodnih mesta. Pored pada nataliteta, na Univerzitetu navode da na manji broj akademaca utiče i to što je sve više mladih koji se odlučuju za studije u inostranstvu.

VIDEO: Za zaposlenje u Nemačkoj vam ne treba diploma fakulteta, samo kurs jezika

(Miljana Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)